Orašastog i prijatnog ukusa, seme maka se često koristi u kulinarstvu. Iako se seme dobija iz suvih čaura maka, nema nikakve veze sa makom od kog se pravi opijum.
Mak je dvogodišnja biljka koja potiče iz istočnog Mediterana i Male Azije. Pripada familiji Papaveraceae, rodu Papaver. Latinsko ime maka je Papaver somniferum.
Još su drevni Egipćani koristili mak. U stara vremena, mak su gajili Arapi, a zatim se opijum gajio u Persiji, Velikom Horasanu i Indiji. Danas je mak biljka koja se naširoko gaji u mnogim delovima sveta, a najviše u Češkoj, Nemačkoj, Turskoj, Francuskoj, Indiji i u istočnoj Evropi.
Biljka maka može porasti do metar i po u visinu. Potrebno joj je mnogo sunca i plodno zemljište. U zavisnosti od sorte, cvet se javlja u proleće i bude lila, plave, crvene ili bele boje. Stabljike su dugačke i daju ovalne čaure u kojima se nalaze semenke.
Svaka čaura maka je dugačka 4-6 centimetara i prečnika 3-4 centimetra. U čauri se nalazi mnoštvo sitnih semenki koje zveče kada se suva čaura protrese. Mahune su sive, mogu biti svetle i tamne, a ponekad i crne ili plavičaste boje.
Mak zdravlje
Semenke maka su popularan sastojak raznih slatkiša, a od njih se dobija i ulje. Sasvim je bezbedno koristiti seme maka u ishrani, jer sadrže zanemarljivu količinu toksičnih alkaloida.
Ljudi se obično brinu zbog narkotičkih svojstava maka od kog dobijamo semenke. Nezrele semenke maka sadrže alkaloide kao što je morfijum, supstanca koja je delotvorna protiv bolova, ali i izaziva zavisnost. Zrele semenke maka sadrže alkaloide samo u zanemarljivim tragovima i ne izazivaju nikakvu zavisnost. Međutim, treba imati na umu da konzumacija maka može uticati na testove na drogu i dati lažan pozitivan rezultat. Ovi alkaloidi mogu ostati u organizmu do dva dana, pa ako treba da radite neki test, nemojte jesti mak.
Mak za zdravlje
Seme maka sadrži dosta biljnih hemijskih komponenti koji deluju kao antioksidansi, dobra su prevencija za razne bolesti i podstiču zdravlje organizma.
Mak ima orašast ukus zbog mnoštva masnih kiselina i esencijalnih isparljivih ulja, koja čine oko 50% neto težine maka. Seme je posebno bogato oleinsko i linoleinskom kiselinom. Oleinska kiselina, mononezasićena masna kiselina, pomaže u snižavanju nivoa „lošeg“ holesterola u krvi i povećava nivo „dobrog“ holesterola što je važno za zdravlje kardiovaskularnog sistema.
Istraživanja pokazuju da mediteranska ishrana, u kojoj je zastupljeno mnogo mononezasićenih masnih kiselina, pomaže u sprečavanju koronarne arterijske bolesti, infarkta i šloga jer dovodi do optimalnog nivoa zdravih masnoća u krvi.
Seme maka je bogato vlaknima. U 100 grama sirovog maka ima 19.5 grama, odnosno 51% potrebne dnevne doze vlakana. Ova vlakna se ne vare i pomažu u povećavanju zapremine hrane u probavnom traktu, jer apsorbuju vodu i tako sprečavaju opstipaciju.Povremena upotreba maka u ishrani je važna za zdravlje probavnog sistema.Vlakna vezuju i soli iz žuči (nusprodukt holesterola) i smanjuju njihovu reapsorpciju u debelom crevu. Tako se dodatno smanjuje nivo holesterola u krvi.
Mak je odličan izvor vitamina iz B grupe, kao što su tiamin, pantoteinska kiselina, piridoksin, riboflavin, niacin i folna kiselina. Većina ovih vitamina su kofaktori metabolizma, posebno metabolizma masnoća i ugljenih hidrata.
Mak sadrži i dosta minerala koji su veoma važni za zdravlje – gvožđa, bakra, kalcijuma, kalijuma, mangana, cinka i magnezijuma. Bakar se koristi za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca. Cink je kofaktor u mnogim enzimima koji regulišu rast i razvoj organizma, proizvodnju sperme, varenje i sintezu nukleinske kiseline. Kalijum je važna ćelijska komponenta i važan je za telesne tečnosti koje regulišu otkucaje srca i pritisak. Ljudski organizam koristi mangan kao kofaktor za važan antioksidantni enzim, superoksid dismutazu.
Sušeno seme maka sadrži vrlo malo opijumskih alkaloida kao što su morfin, tebain, kodien i papaverin. Kada se jedu kao sastojak neke namirnice, ove komponente gotovo da nemaju efekta na nervni sistem. Ove hemikalije mogu imati čak i pozitivno dejstvo na ljudski organizam – olakšavaju nervnu napetost i deluju protiv bolova.Zbog ovoga se kaže mak za zdravlje i veselje. Ekstrakt semena maka je vrlo koristan u farmaciji i mnoge tradicionalne medicine koriste mak za pripremu lekova protiv kašlja, za izbacivanje šlajma i slično.
Mak nutritivne vrednosti
Ovde navodimo nutritivne vrednosti za 100 grama semena maka:
Ugljeni hidrati, proteini i masnoće: 100 grama maka sadrži 28,13 g ugljenih hidrata, 17,99 g proteina i 41 g masnoća.
Vlakna: u 100 semena maka nalazi se 19.5 grama vrlo korisnih dijetetskih vlakana.
Vitamini: seme maka je bogato vitaminima. U 100 grama maka nalazi se:
- Niacin (vitamin B3) 0,896 ,g
- Riboflavin (vitamin B2) 0,1 mg
- Piridoksin (vitamin B6) 0,247 mg
- Tiamin (vitamin B1) 0,854 mg
- Pantoteinska kiselina (vitamin B5) 0,324 mg
- Vitamin C 1 mg
- Vitamin E 1,77 mg
- Folna kiselina 82 mcg
Minerali: seme maka je bogato i mnogim mineralima. Evo i količine minerala u 100 grama maka:
- Kalcijum 1.438 mg
- Bakar 1.627 mg
- Gvožđe 9.76 mg
- Magnezijum 347 mg
- Mangan 6.707 mg
- Cink 7.9 mg
- Fosfor 870 mg
- Selen 13,5 mcg
Elektroliti: dva najvažnija elektrolita u ljudskom telu, kalijum i natrijum, su prisutni u semenu maka. Sto grama semena maka sadrži 719 miligrama kalijuma i 26 miligrama natrijuma.Seme maka je veoma bogato i esencijalnim mononezasićenim i polinezasićenim masnim kiselinama.
Kalorije
Sto grama maka sadrži skoro 550 kalorija i skoro uopšte ne sadrži holesterol.
Retke su prirodne namirnice koje sadrže ovoliko različitih nutrijenata i koje su dobre za opšte zdravlje organizma kao mak.Biljka mak je dar prirode čovečanstvu – ne samo da je makovo seme vrlo hranljivo, već je i izuzetno dobro za zdravlje. Lekovita svojstva semena maka su neupitna.Mak je veoma važan i u tradicionalnim i modernim kuhinjama širom sveta.
