Šljive kalorije vitamini lekovitost

ŠLJIVE SASTAV I KALORIJSKA VREDNOST

Šljiva je koštičavo voće raznih sorti: požegača, stenlej, aženka, dinka, dobojska, mirabela, renklod, vašington, viktorija i druge. Po ukupnoj proizvodnji šljive, naša zemlja zauzima drugo mesto u svetu, odmah posle SAD.
Šljive služe kao ukusno stono voće velike hranljive i od lične dijetetske vrednosti, a imaju značaja i kao lekovito voće u narodnoj i savremenoj medicini. Kao stono voće koriste se najviše od juna do septembra, a kao zamrznute i sušene, u toku cele godine. Takođe je značajno nihovo učešće u ishrani u vidu džemova, pekmeza, marmelade i drugih prerađevina od šljiva.

Plod šljive sadrži puno vode (73—87%), zavisno od sorte i načina gajenja, bogat je izvor ugljenih hidrata, uglavnom šećera (7,0—17,7%). Nema skroba, a sadrži osređnje količine rastvorljivih pektina i guma i veoma malo lignina u ljusci. Ima veoma malo belančevina i masti i bez holesterola je. Dobar je izvor vitamina A i C, nešto siromašniji je vitamini ma B grupe. Od mineralnih materija ima najviše kalijuma i gvožđa. Oko 100 g šljiva daju 46 do 48 kalorija, dok kuvane samo 23 kalorije.

Šljive kalorije na 100 grama
Energija 46 kcal
Ugljeni hidrati 11,42 g
Proteini 0,70 g
Ukupno masti 0,28 g

Dijetalna vlakna 1,40 g 3,5%

Šljiva vitamini na 100 grama
Niacin 0,417 mg
Pantotenska kiselina 0.135 mg
Vitamin A 345 IU 11,5%
Vitamin C 9,5 mg 16%
Vitamin E 0,26 mg
Vitamin K 6,4 mcg 5%

Kalijum 157 mg
Šljive minerali na 100 grama
Kalcijum 6 mg 0,6%
Bakar 0,057 mg 6%
0.17 mg Gvožđe 2%
Magnezijum 7 mg 2%
Mangan 0,052 mg 2%
Fosfor 16 mg 2%
Selen 1,0 mcg 2%
Cink 0,10 mg 1%

KUPOVINA I ČUVANJE
Kupovati: zrele i čvrste plodove, karakteristične boje za sortu, koji su na pritisak meki. Požegača, na primer, treba da bude pokrivena voštanim pepeljkom.

Izbegavati: nezrele plodove, koji su tvrdi, sa neizraženom bojom i kiseli, kao i prezrele koji su suviše mekani, sa povređenom pokožicom i iz kojih curi sok.

Sveže šljive čuvati na sobnoj temperaturi, ako još nisu omekšale. Kada dovoljno omekšaju, treba ih staviti u frižider i čuvati do potrošnje. Ne treba ih prati pre stavljanja u frižider, jer se onda lakše kvare, već kasnije, pre konzumacije.

KORIŠĆENJE I PRIPREMANJE
Najveću hranljivu i biološku vrednost imaju ako se koriste sveže, zrele i sa ljuskom. Pre serviranja treba ih dobro oprati i servirati ih kao cele ili sečene u voćnoj salati, s tim što se prethodno odstrane peteljke i koštice. Ako se žele oljuštiti šljive, najbolji način za to je da se stave nekoliko minuta u vrelu vodu, zatim izvade uz pomoć kašike sa prorezima i potope u hladnu vodu. Lako se tada ljušte, jer je došlo do omekšavanja voćnog »mesa« ispod pokožice.

Kada se šljive kuvaju, pektin i hemiceluloza se u vodi rastvaraju i voćno »meso« postaje mekano. Kuvanjem se boja može promeniti u crvenu, ljubičastu ili plavo-crvenu, jer je pigment antocijan osetljiv na kiseline i baze. Boja postaje intenzivnije crvena ili ljubičasta u kiselini (limunov sok), a manje crvena u bazama (soda-bikarbona). Kuvane šljive koje su kisele u aluminijumskom loncu mogu formirati jedinjenje kiseline i metala, koje menja boju kuvane šljive i lonca.

LEKOVITA SVOJSTVA ŠLJIVE
Izazivanje jakog laksativnog dejstva protiv zatvora (konstipacije).
Snižavanje krvnog pritiska.
Nekoliko svežih zrelih plodova, čaša soka od šljiva ili šolja kompota dnevno kod mnogih osoba ispoljava laksativno svojstvo.
U natodnoj medicini šljiva stolećima slovi kao »hranljiva namirnica sa laksativnim dejstvom«. Naučnici su vršili brojna istraživanja i došli do zaključka da šljiva sadrži puno rastvorljivih biljnih vlakana, koja postižu jaka laksativna dejstva. Smatra se da šljiva ima još neke, nedovoljno ispitane sastojke, koji utiču na takvo dejstvo. Istraživači u SAD su ustanovili da je to magnezijum, i to samo ako se unosi u organizam sa šljivama. Prema tome, magnezijum, biljna vlakna i još neki sastojoi šljiva izazivaju laksativno dejstvo. U Gerijatrijskom centru u New Jersey tim dijtetcmčara, nutricionista i lekara vršio je ispitivanja na 300 starih osoba koje su bile zavisne od laksativnih pilula. Oni su pacijentima davali za doručak oko 20 g mekinja koje sadrže puno biljnih vlakana, i to je delovalo kod 60% pacijenata. Onim pacijentima kod kojih mekinje nisu delovale, davano je pola šolje soka od šljiva dnevno, mešanog sa malo pirea od jabuke ili sa malo mekinja. Posle godinu dana 90% pacijenata je bilo izlečeno i nije više upotrebljavalo pilule, već su umesto njih koristili šljive i mekinje.
Kod nekih osoba šljive mogu izazvati nadutost, gasove i druge nelagodnosti u organima za varenje, ali se organi za varenje brzo navikavaju, te pomenute smetnje nestaju.