Kefir je jedna od najpopularnijih namirnica kada je u pitanju zdravlje. Veoma je bogat probioticima i nutrijentima i neverovatno dobar za varenje i zdravlje organa za varenje. Mnogi ljudi kefir smatraju zdravijom i „moćnijom“ verzijom jogurta.
Ovde navodimo devet stvari za koje je kefir odličan – i sve ovo je naučno dokazano.
Kefir je fantastičan izvor mnogih hranljivih sastojaka
Kefir je fermentisano piće koje se pravi od kravljeg ili kozjeg mleka. Dobija se stavljanjem kefirnih zrna u mleko. Ovo nisu zrna u klasičnom smislu, već kulture gljivica i bakterija koje izgledom podsećaju na karfiol.
Tokom 24 sata mikroorganizmi u kefiru se množe i fermentišu šećere u mleku, pretvarajući ga u kefir. Zatim se ove granule uklanjaju iz tečnosti i mogu se koristit ponovo.
Dakle, kefir je u suštini piće, ali su kefirna zrnca „osnova“ od koje se kefir pravi.
Kefir potiče iz istočne Evrope i jugozapadne Azije. Ime „kefir“ potiče od turske reči „keyif“, što znači „osećati se dobro“.
Bakterije u kefiru pretvaraju laktozu iz mleka u mlečnu kiselinu, tako da kefir ima ukus sličan jogurtu, ali je gušći. Jedna šolja kefira, od 175 ml, sadrži dosta vitamina D, ali i sledeće:
| Proteini | 6 grama |
| Kalcijum | 20% preporučene dnevne doze |
| Fosfor | 20% preporučene dnevne doze |
| Vitamin B2 | 19% preporučene dnevne doze |
| Vitamin B12 | 14% preporučene dnevne doze |
| Magnezijum | 5% preporučene dnevne doze |
Kefir kalorije
Ova količina kefira sadrži ispod 100 kalorija, 7-8 grama ugljenih hidrata i 3-6 grama masnoća, u zavisnosti od toga koje mleko koristite.100 gr. kefira ima 54 kalorije. Kefir sadrži i širok spektar bioaktivnih komponenti, uključujući i organske kiseline i peptide, koji dodaju hranljivu vrednost kefiru.
Kefir bez mleka se može praviti sa kokosovom vodom, kokosovim mlekom ili drugim slatkim tečnostima. Ovakve vrste kefira imaju drugačije nutritivne vrednosti od kefira sa mlekom.
Zaključak: kefir je fermentisano piće od mleka, koje se pravi od kefirnih zrna. Bogat je izvor kalcijuma, proteina i vitamina B.
Kefir je jači probiotik od jogurta
Neki mikroorganizmi su veoma dobri za zdravlje kada se svare. Poznati su i kao probiotici. Ovi mikroorganizmi na različite načina povoljno utiču na zdravlje, a posebno na varenje, mentalno zdravlje i telesnu težinu.
Jogurt je najpoznatiji probiotik. Međutim, kefir je mnogo jači probiotik od jogurta. Granule kefira sadrže oko 30 različitih sojeva bakterija i gljivica, što kefir čini veoma bogatim i raznovrsnim probiotikom. Druga fermentisana mlečna pića sadrže manje probiotskih sojeva i ne sadrže gljivice.
Zaključak: kefir sadrži oko 30 različitih miktoorganizama, što ga čini boljim izvorom probiotika od drugih fermentisanih mlečnih proizvoda.
Kefir je odličan protiv bakterija
Smatra se da određeni probiotici u kefiru mogu biti odlična zaštita od infekcija. Jedan od tih probiotika je i Lactobacillus kefiri, koja živi samo u granulama kefira. Istraživanja su pokazala da ovaj probiotik može sprečiti razmnožavanje mnogih vrsta štetnih bakterija, uključujući i salmonelu, Helicobacter Pylori i ešerihiju.
Kerafin, vrsta ugljenih hidrata u kefiru, takođe ima antibiotska svojstva.
Zaključak: kefir sadrži probiotik Lactobacillus kefiri i ugljeni hidrat kerafin, koji štite organizam od štetnih bakterija.
Kefir može poboljšati zdravlje kostiju i smanjiti rizik od osteoporoze
Osteoporoza („porozne kosti“) je poznata po „osipanju“ koštanog tkiva i sve je češći problem, posebno u zapadnim državama. Posebno je česta kod starijih žena i drastično povećava rizik od preloma. Dovoljno kalcijuma u ishrani je najefikasniji način da se poboljša zdravlje kostiju i uspori napredak osteoporoze.
Kefir koji se pravi od punomasnog mleka nije samo bogat kalcijumom, već i vitaminom K. Ovaj nutrijent igra vitalnu ulogu u metabolizmu kalcijuma i dovoljno vitamina K smanjuje rizik od preloma čak i do neverovatnih 80 posto. Kefir poboljšava apsorpciju kalcijuma i koštanim ćelijama, što dovodi do veće gustine koštane mase i pomaže u sprečavanju preloma kostiju.
Zaključak: mlečni kefir je izvrstan izvor kalcijuma. Ako se pravi od punomasnog mleka, sadrži i vitamin K. Ovi nutrijenti imaju važnu ulogu kad je u pitanju zdravlje kostiju.
Kefir je odlična zaštita od raka
Karcinom je danas jedan od najčešćih uzroka smrti. Karcinom se javlja kada se javi nekontrolisano razmnožavanje ćelija u organizmu.
Smatra se da probiotici u fermentisanim mlečnim proizvodima mogu da spreče razvoj tumora jer sprečavaju stvaranje kancerogenih komponenti, a istovremeno poboljšavaju rad imunog sistema. Ovo je potvrđeno mnogim naučnim ispitivanjima na životinjama, tako je je ipak potrebno potvrditi ovu teoriju i ispitivanjem na ljudima.
Zaključak: ispitivanja na životinjama su pokazala da kefir može zaustaviti razmnožavanje kancerogenih ćelija, tako da je potrebno potvrditi ovo i ispitivanjima na ljudima.
Probiotici pomažu kod mnogih problema sa varenjem
Probiotici kao što je kefir pomažu u vraćanju ravnoteže kad su u pitanju korisne bakterije u crevima. Probiotici su od neprocenjive pomoći kad su u pitanju dijareje izazvane različitim uzrocima. Takođe, dokazano je da probiotici mogu pomoći kod gotovo svih digestivnih problema. To podrazumeva i sindrom iritabilnih creva, čireve izazvane helikobakterom i još mnoge druge. Zato se kefir najčešće koristi za regulaciju problema sa varenjem i da se poboljša zdravlje probavnog sistema.
Zaključak: probiotici kao što je kefir pomažu kod dijareje. Takođe, mogu dovesti do velikog boljitka kad je u pitanju većina problema sa varenjem.
Kefir je dobar i za ljude koji su intolerantni na laktozu
Proizvodi od mleka sadrže i prirodan šećer po imenu laktoza. Međutim, mnogi ljudi, a posebno stariji, ne mogu da razlože i svare laktozu kako treba. Ovaj problem se zove intolerancija na laktozu.
Međutim, bakterija mlečne kiseline u fermentisanim proizvodima od mleka, kao što su kefir i jogurt, pretvara laktozu u mlečnu kiselinu, tako da ove namirnice imaju neuporedivo manje laktoze nego mleko. Mlečni proizvodi sadrže i enzime koji dodatno razlažu laktozu. Zbog ovoga kefir bez problema mogu piti i ljudi sa intolerancijom na laktozu.
Ipak, imajte na umu da možete piti i kefir koji uopšte ne sadrži laktozu – pravite kefir od kokosovog mleka, voćnog soka ili neke druge tečnosti koja uopšte ne sadrži mleko.
Zaključak: bakterije mlečne kiseline razlažu laktozu u kefiru. Ljudi koji su intolerantni na laktozu obično mogu piti kefir bez ikakvih porblema.
Kefir ublažava simptome astme i alergija
Alergijske reakcije se javljaju zbog upale kao odgovora na neke bezopasne supstance. Ljudi koji imaju veoma osetljiv imuni sistem su skloniji alergijama, što može dovesti do problema kao što je astma.
Istraživanja sprovedena na životinjama su pokazala da kefir uspešno potiskuje ovakve upale koje mogu dovesti do astme i različitih alergija. Potrebno je sprovesti i ispitivanja na ljudima kako bi se ovaj efekat potvrdio.
Kefir je lako napraviti kaod kuće
Ovo ne spada u kategoriju „dobro za zdravlje“, ali nije ni nevažno. Ako sumnjate u kvalitet kupovnog kefira, možete ga sami praviti kod kuće. U kombinaciji sa svežim voćem, ovo je najukusniji i najzdraviji dezer koji možete jesti. Dovoljno je samo da imate kefirna zrnca.
Na internetu možete naći mnoštvo recepata i uputstava kako da napravite kefir, ali kefir se pravi veoma jednostavno.
- Stavite 1-2 kašike granula kefira u teglu. Što više granula stavite, to će se proces fermentacije brže odvijati.
- Prelijte sa dve šolje mleka, najbolje organskog i, ako možete da ga nabavite, sasvim svežeg i neprokuvanog. Najzdravije mleko dobija se od krava koje se vode na ispašu. Kada sipate mleko u posudu, neka do vrha posude ostane bar 3 centimetra.
- Ako želite gušći kefir, možete dodati i malo pavlake.
- Prekrijte posudu čistom tkaninom i ostavite na sobnoj temperaturi 12-36 sati. To je to.
Kada kefir počne da izgleda grudvičasto, spreman je. Samo procedite tečnost kako biste izvadili zrna.Kefirna zrnca stavite u sveže mleko i proces počinje iznova. Ukusno, hranljivo, dobro za zdravlje, jednostavno i jeftino!
