kruske kalorije

kruske kalorijeKRUŠKE SASTAV I NUTRITIVNA VREDNOST

Zrele, sočne i prijatnog mirisa i ukusa kruške su veoma cenjeno voĆe, naročito sorte sa izraženom aromom. Koriste se puno u svežem stanju, skoro u toku cele godine, a i u vidu voćnih sokova, kompota, voćnih salata i sl.

NUTRITIVNA VREDNOST KRUŠKE
Plod kruške ima dosta ugljenih hidrata, uglavnom šećera (9—16%), zavisno od sorte i uslova gajenja, maio belančevina (oko 0,4%), sasvim malo masti i ne sadrži holesterola. Kruške su bogat izvor biljnih vlakana ,pektina, celuloze, hemiceluloze, guma i nesvarljivog lignina, koji se nalazi u tzv. kamenim ćelijama, koje čine čvrste delove voćnog »mesa«. U toku sazrevanja krušaka u njima dolazi do pretvaranja skroba u šečer, tako da skroba u zrelim plodovima ima u tragovima. Sadrže relativno malo vitamina C koji je koncentrisan u kori. Od mineralnih sastojaka najviše ima kalijuma, magnezijuma, natrijuma i fosfora.

100 g jestivog dela ploda kruške daje zavisno od sorte i sadržaja šećera 41 kaloriju do 60 kalorija, a plod sa nejestivim delovima oko 30 kalorija.

Kruške kalorije na 100 grama
Energija 58 kalorija 3%
Ugljeni hidrati 13,81 g 11%
Proteini 0,38 g <1%
Ukupno masti 0,12 g 0,5%
Dijetalna vlakna 3,10 g 8%

Kruške vitamini
7 mikrograma folata 2%
Piridoksin 0,028 mg 2%
Riboflavin 0,025 mg 2%
Vitamin C 4,2 mg 7%
Vitamin E 0,12 mg 1%
Vitamin K 4,5 mcg 4%

Kalijum 119 mg 2,5%

Minerali
Kalcijum 9 mg 1%
Bakar 0,082 mg 9%
Gvožđe 0.17 mg 2%
Magnezijum 7 mg 2%
Mangan 2%
Fosfor 11 mg 2%
Cink 0,10 mg 1%

KUPOVINA I ČUVANJE

Kupovati: krupne, čvrste i zrele plodove sa izraženom bojom, uglavnom svetlozelene ili žute, sa crvenkastim pramenovima, zavisno od sorte. Kora treba da je svetlocrvenkasta i glatka, a vočno »meso« sočno i malo mekše. Boskopka je, na primer, tamnožuta sa crvenkastim prelivom, a »meso« je žućkasto-belo. Boskova bočica je jedna od najbogatijih sorata, kao stono voće i za preradu. Pošto su zrele kruške kvarljive beru se pre pune zrelosti, te dozrevaju u toku prevoza i u prodavnici.

Izbegavati: smežurane i kruške sa povredama i nagnječenjima. One su najčešće u unutrašnjosti »mesa« sa promenjenom bojom i početnim znaoima kvarenja.

KRuške čuvati na sobnoj temperaturi ako nisu potpuno zrele, a inače ih držati u frižideru do potrošnje. Zrelost se poznaje po boji kore i mekanosti. Ne treba ih čuvati u plastičnim kesama u frižideru ni van njega. Bez cirkuiacije kiseonika kruške počinju da dišu i dolazi do tammjenja srčike i braonkaste boje voćnog »mesa« ispod kore.

KORISCENJE I PRIPREMANJE KRUŠAKA

Zbog lake kvarljivosti i osetljivosti plodova, sa kruškama treba rukovati pažljivije nego sa jabukama. Nikako ih ne ljuštiti, rezati na komade pre nego što će se konzumirati. Povređivanjem ćelija voćnog »mesa« oslobađaju se enziimi koji ubrzavaju oksiđaciju fenola u voću i tamnjenje voćnog »mesa«. Ovaj nepoželjni proces se može ublažiti ako se komadi kiuške preliju ili potope u razblaženi limunov sok ili sirće, ili mešanjem komada kruške sa komadima citrus plodova (voćna salata). Na ovaj način se dobija voćna salata sa više vitamima C i sa prirodnim antioksidansom, a ukus je nakiseo i osvežavajući.

Kao i drugo voće, i kruške imaju biljnih vlakana (pektin, celuloza, hemiceluloza). Ako se kuvaju, dolazi do rastvaranja pektina i kruške postaju mekše.

Sušene kruške se obično, radi očuvanja prirodne boje, tretiraju sumpor-dioksidpm.

Sušene kruške i drugo sušeno voće mogu se čuvati na sobnoj temperaturi, u zatvorenim pakovanjima, do 6 meseci. Jednom otvoreno pakovanje mora se staviti u zatvoreni sud i čuvati u frižideru, kako bi se zaštitilo od vla-ge i vazduha.

LEKOVITA SVOJSTVA KRUŠKE
• Protiv hroničnog zatvora i nadutosti stomaka.
• Protiv gihta, poremećaja krvotoka i oboljenja bubrega.
• Protiv stvaranja kamena u bubregu.
• Za bolji rad srca, jetre i žuči.
• Nadoknađuje izgubljeni kalijum kod korišćenja diuretika.

Koliko ?
Krnška — dve dnevno, kompot od kruške ili čaša soka dnevno deluju na pravilan rad organa za varenje i nervnog sistema, na bolji rad srca, jetre i žuči.

Protiv hroničnog zatvora (konstipacije) jesti kruške ili kompot od krušaka što češće, a naročito ujutro pre doručka.

Protiv gihta, poremećaja krvotoka i oboljenja bubrega jesti kruške, kompot ili piti sokove, svakodnevno. Sok piti pre jela, a kompot koristiti posle obroka.
Plodovi krušaka sadrže dosta kalijuma, kao i pomorandže i sok pomorandže. Poznato je da se hrana bogata kalijumom preporučuje pacijentima koji primaju diuretike, da bi se nadoknadio gubitak kaliijuma kroz urin.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply

Your email address will not be published.