Svakako je lakše otići u prodavnicu, kupiti bocu industrijski pripremljenog kefira i misliti da ste učinili nešto dobro za svoje zdravlje. Međutim, nije to baš sve tako lako, jer kefir koji se kupuje u prodavnicama ni u kom slučaju nije isti kao i onaj koji se priprema od zrna kefira, odnosno kefir gljive, mada su im ukusui vrlo slični, da ne kažemo istovetni.
Kefir gljiva
Ljudi koji na dalekom Kavkazu, odakle i potiče kefir gljiva, konzumiraju napitak od nje spravljen često vole da kažu da je to napitak za dugovečnost. Kako kaže istorija otkrića kefir gljive, kavkasko stanovništvo je vekovima unazad pripremalo napitak od ove gljive i primećeno je da nisu oboljevali od mnogih bolesti od kojih pate ljudi koji žive u gradovima i koji su u potpunosti podređeni modernom načinu života.
Tek početkom prošlog, 20. veka se dogodilo da su vršena ispitivanja, pa se vremenom ustanovila lekovitost kefir gljive, odnosno napitka koji od nje spravlja lokalno stanovništvo i od tada se ovaj napita raširio u celom svetu.
Kefir i zdravlje
Kefir kao lek se najpre koristi za jačanje odbrambenih snaga organizma i njegovu detoksikaciju, te se često preporučuje koristiti ga za čišćenje organizma i mršavljenje, kada se koristi u kombinaciji sa semenom lana.
Podaci sprovedenih istraživanja pokazuju da su kefir i zdravlje prakrtično nerazdvojni, te da kefir kao lek treba koristiti kada se javi malokrvnost ili ako osoba ima lošu cirkulaciju, kao i kod ciroze i masne jetre. Takođe je dobro koristiti i kafir kao lek za oboljenja organa za varenje, a na prvom mestu kod gastritisa, te različitih oboljenja bubrega, ali i žuči.
Kefir se koristi i za regulisanje krvnog pritiska i holesterola, ali i za različite vrste oboljenja respiratornog sistema, a smatra se i da utiče na usporavanje rasta malignih ćelija.
Dobro je primeniti kefir kao lek protiv nesanice i depresivnih stanja, te u onim situacijama kada usled oslabljenog imuniteta dolazi do pojave alergija.
Kako se pravi kefir – recept
Ako vas zanima kako se pravi kefir, recept je vrlo jednostavan, ali morate znati da nije dozvoljena upotreba predmeta odd metala u tom postupku, jer se smatra da utiču na smanjenje pozitivnog dejstva koji ovaj napitak ima na organizam.
Biće vam potrebna kefir gljiva, odnosno zrnca kefira i mleko, ako je moguće domaće i masnije, bez obzira da li je kravlje, kozije ili ovčije. Važno je da mleko ne bude vruće, te se sipa u staklenu posudu (može i plastična), a onda se dodaju i zrnca kefira, pa se posuda poklopi. Ne zaboravite da poklopac ne sme da bude od metala, pa možete jednostavno da stavite tanjir. Tako pripremljen napitak stoji na sobnoj temperaturi 24 sata, uz uslov da ne sme da bude toplije od 30 stepeni Celzijusove skale u prostoriji u kojoj se priprema kefir.
Posle se napitak procedi i to najbolje kroz gazu ili cediljku, ali isključivo onu koja je od plastike, te sipa u staklenu flašu i čuva u frižideru.
Kefir gljiva se opere vodom, hladnom ili mlakom i čuva u frižideru potopljena u mleko ili vodu. Ona se prirodno razmnožava relativno brzo, a najčešće u roku od 15 do 20 dana.
Što se mere tiče, ona nije tačno određena, ali ako povećavate količinu kefir zrnaca, morate povećati i proporcionalno količinu mleka.
Još jedan recept za kefir
Kefir lako možete napraviti u kućnim uslovima i na ovaj način. Za to su vam potrebne:
– kultura kefira (liče na glavice karfiola i imaju staklastobelu boju)
– sveže pasterizovano ili nepasterizovano mleko (kravlje, kozje, ovčije, sojino, pa čak i kokosovo), s višim procentom masnoće (kefir od masnijeg mleka manje je kiseo)
– široka plastična ili staklena posuda s poklopcem (činija treba da bude pokrivena, ali mora imati dotok vazduha)
– plastična ili drvena kašika i cediljka (posude koje dolazi u dodir s kefirom ne srne biti od metala). Priprema: Kulturu kefira isperite vodom i prekrijte ih mlekom. Posudu ostavite da stoji na tamnom i hladnom mestu (ali ne u frižideru ) 20 do 36 sati. Jak kiseo miris znak je daje proizvod fermentisan. Što duže stoji, biće kiseliji i gušći. Potom granule kefira cedenjem odvojte od napitka, koji možete odmah piti, odložiti u frižider ili ostaviti da dozre na sobnoj temperaturi nekoliko dana (ovo se preporučuje ukoliko želite da smanjite količinu laktoze u napitku). Dok su zrna u cediljci, staklenu posudu operite vodom, a onda sipajte mleko, vratite granule i ostavite ih da ponovo fermentišu. Ukoliko kulturi kefira omogućite pravilne uslove za rast i razvoj, ovaj proces možete ponavljati unedogled. Kad im se masa uveća (udvostručiće se za sedam dana), jednostavno odvojte nepotrebnu količinu.
Zašto se preporučuje osobama s dijabetesom?
Stručnjaci tvrde da prirodni šećeri iz ovog lekovitog napitka olakšavaju glikoregulaciju i ublažavaju brojne tegobe s kojima muku muče dijabetičari. To je sasvim dovoljan
razlog da ga isprobamo.
Kefir je vekovima bio tradicionalno piće stanovnika Kavkaza, poznatih po vitalnosti i dugovečnosti. Pre više od 1.000 godina, pastiri koji su živeli na prostorima današnje Gruzije i Azerbejdžana dodavali su kulturu kefira kozjem, ovčijem ili kravljem mleku i ostavljali ga da fermentiše u kožnim džakovima. Na taj način, dobijali su veoma zdrav probiotički napitak, čija su blagotvorna svojstva danas cenjena širom sveta.
Osim što reguliše šećer, ovaj napitak sprečava i ublažava tegobe s kojima muku muče osobe sa šećernom bolešću: infekcije izazvane kandidom, upalu bubrega i bešike, migrenu, nesanicu… Osim toga, blagotvorno deluje na digestivni sistem i jača odbrambene snage organizma.
Melem za probavne organe
Ovaj mlečni proizvod bogat je probioticima, korisnim bakterijama koje štite digestivni sistem: obnavljaju crevnu floru, olakšavaju varenje, pomažu u slučaju dijareje i opstipacije.
Štiti od raka?
Ukoliko reč “kefir” ukucate na Googleu, pronaći ćete mnogo zagovornika teze da kefir proizvodi antikancerogene supstance, koje štite od raka, sprečavaju razvoj metastaza i pomažu u lečenju malignih oboljenja. Ovu teoriju podržava i Klaus Kaufman u knjizi “Ponovo upoznajte kefir”. On, naime, navodi da ovaj fermentisani napitak pomaže obolelom organizmu da obnovi tkiva, lako pojedini stručnjaci veruju da kefir ima antikancerogeno dejstvo, ima i onih koji smatraju da su njegova blagotvorna svojstva preuveličana, te su skeptični kad je reč o tvrdnjama da ovaj napitak može pomoći u lečenju raka. Ipak, u jednom se svi slažu – kefir može pospešiti jačanje imunološkog sistema i na taj način pomoći obolelima od karcinoma.
Kefir za mršavljenje
Kefir za mršavljenje je najbolje koristiti u kombinaciji sa semenom lana. Ova kura traje ukupno tri nedelje, a preporuka je da se sprovodi jednom u toku godine, kao i da se po njenom završetku svakako sačeka oko nedelju dana, pre nego što se ponovo ove dve namirnice uvrste u svakodnevnu ishranu.
Kefir za bebe i decu
Uzevši u obzir da je reč o vrlo blagotvornom i krajnje prirodnom napitku, kefir za bebe i decu je dobro unositi, a posebno kod mališana čiji je imunitet narušen. Međutim, imajte na umu da ovde govorimo o pravom kefiru, koji je spravljen od kefir gljive, a ne o onom koji možete da kupite u prodavnici.
Kefir sa krastavcima
Dva sveža krastavca oljuštite i iseckajte ih na kockice. Stavite ih u blender i dodajte im pola litra hladnog kefira. Smesu pobiberite po želji i dodajte joj kašičicu seckanog lista mirodije. Izmiksajte je, sipajte u čaše i ukrasite kolutovima svežeg krastavca te listovima mirodije.
Salata sa kefirom
Oko 250 g zelene salate, 2 čena belog luka, 2 dl kefira, kašika limunovog soka i malo soli. Zelenu salatu dobro operite i isecite na šire rezance, stavite je u dublju činiju i posolite po želji. Potom sve promešajte i ostavite da odstoji 15 minuta. Dodajte ovom limunov sok i prelijte 0 kefirom u koji ste prethodno umešali naseckan i zgnječen beli luk. Salatu do posluživanja držite u frižideru.
