Šta je skolioza kičme?
Skolioza je bočno krivljenje kičme koja se javlja najčešće u toku intenzivnog rasta, neposredno pre puberteta. Iako skolioza može biti uzrokovana uslovima poput cerebralne paralize i mišićne distrofije, uzrok većine skolioza je nepoznat.
Većina slučajeva skolioze su blagi, ali neka deca razvijaju deformitete koji nastavljaju da teže dok deca rastu. Teška skolioza može biti onesposobljavajuća. Posebno teško krivljenje kičme može da smanji količinu prostora u grudima, što otežava da pluća pravilno funkcionišu.
Deca koja imaju blagu skoliozu kičme se pažljivo prate, obično sa X-zracima, da li se kriva pogoršava. U mnogim slučajevima, nije potreban tretman. Neka deca će morati da nose protezu da zaustave krivu od pogoršanja. Drugi će možda morati na operaciju da bi se sprečilo pogoršanje i da se isprave teški slučajevi skolioze kičme.
Lekari ne znaju šta uzrokuje najčešći tip skolioze – iako se čini da su uključeni nasledni faktori, jer poremećaj ima tendenciju da se javlja u porodicama. Ređe vrste skolioza mogu biti prouzrokovane:
- Neuromuskularnim stanjima, kao što je cerebralna paraliza ili mišićna distrofija
- Urođenim manama koje utiču na razvoj kostiju kičme
- Povredama ili infekcijama kičme.
Vrste idiopatske skolioze su kategorisane i od strane godina u kojima je otkrivena kriva i po vrsti i lokaciji krive.
Kada su grupisane po starosnoj dobi, skolioza se može obično podeliti u tri starosne grupe:
- Infantilna skolioza: od rođenja do 3 godine
- Maloletnička skolioza: od 3 do 9 godina
- Adolescentna skolioza: od 10 do 18 godina
Ova poslednja kategorija skolioze, adolescenata skolioza kičme, javlja se kod dece uzrasta od 10 do 18 godina, i čini oko 80% svih slučajeva idiopatske skolioze. Ovo je uzrast kada ubrzani rast obično dolazi, zbog čega je otkrivanje krive u ovoj fazi važno i treba pažljivo pratiti napredovanje kako se skelet deteta razvija.
Termini koji se koriste da opišu krivinu kičme
Krive u slučaju skolioze se često opisuju na osnovu pravca i lokacije krive. Lekari imaju nekoliko detaljnih sistema za klasifikaciju specifičnih kriva, ali evo nekih uobičajenih termina koji se koriste za opisivanje skolioze:
Termini koji opisuju pravac krive:
Dekstrokonveksna skolioza opisuje kičmenu krivu na desno (“dekstro” = desno). Obično se javlja u torakalnom delu kičme , ovo je najčešći tip krive. Može se javiti sama (formira “C” oblik) ili sa drugom krivom koja se savija u suprotnom smeru u donjem delu kičme (formiranje “S”).
Sinistrokonveksna skolioza opisuje kičmenu krivu na levo ( “sinistro” = levo). Dok je uobičajena u lumbalnom delu kičme, retka pojava sinistrokonveksne skolioze u grudnom delu kičme ukazuje na veću verovatnoću da skolioza može biti sekundarna u odnosu na tumore kičmene moždine. Lekar će naložiti magnetnu rezonancu za temeljnu dijagnozu.
Termini koji opisuje lokaciju krive:
Torakalna skolioza je krivina u srednjem (grudnom) delu kičme. Ovo je najčešća lokacija za spinalnu krivinu.
Lumbalna skolioza je krivina u donjem (lumbalnom) delu kičme.
Torakolumbalna skolioza je krivina koja uključuje pršljenove i u donjem torakalnom delu i gornjem lumbalnom delu kičme.
Kako ispraviti skoliozu
Kako ispraviti skoliozu? Najpre su to specijalizovani steznici (proteze) namenjeni posebno za skoliozu.
Steznici se koriste ako:
- vi i dalje rastete, a krivina je više od 25 do 30 stepeni
- vi i dalje rastete, a krivina je između 20 i 29 stepeni, ali se krivina pogoršava
- zakrivljenost je između 20 i 29 stepeni i imate najmanje još dve godine da rastete; takođe, ako ste devojka, a niste još dobili menstruaciju.
Proteza neće ispravi kičmu, ali može da spreči krivinu od povećanja. Ovaj metod lečenja je efikasniji u slučajevima koji se rano otkriju.
Proteza za skoliozu se obično nosi 24 sata dnevno za maksimalnu efikasnost. Međutim, deca će moći da uklone protezu da učestvuju u normalnim vežbanjima i sportskim aktivnostima. Lekar će obično preporučiti da se proteza nosi dok dete ne dostigne pubertet i više ne raste.
Postoje dva osnovna tipa proteza:
Pazušna: napravljena od plastike i naleže blizu tela. Ova proteza je praktično nevidljiva. Ovo se koristi za tretiranje nižih krivina kičme, obzirom da se uklapa oko donjeg dela tela.
Milvoki: ovaj steznik počinje u vratu, i pokriva ceo torzo, sa izuzetkom nogu i ruku. Ovaj steznik je za krivine kod kojih pazušni steznik ne može da pomogne.
Kako izlečiti skoliozu kod odraslih
Kako izlečiti skoliozu kičme kod odraslih? Vrsta tretmana zavisi od brojnih faktora, ali stepen zakrivljenosti kičme je glavni faktor. Vaš lekar će uzeti u obzir vaše godine, da li će se verovatno nastaviti rast, količinu i vrstu krivine, kao i vrstu skolioze.
Primarne opcije su steznici, koje smo već objasnili (ali se oni pretežno koriste kod mlađih osoba) i operacija.
Hirurgija
Hirurgija je obično rezervisana za ljude sa ozbiljnim krivinama većim od 45 ili 50 stepeni. Međutim, uvek možete tražiti ovu opciju ako mislite da krivina kičme ometa vaš svakodnevni život ili izaziva neprijatnosti.
Spinalna fuzija je standardna operacija za skoliozu. Doktor će stopiti vašu kičmu (kičmene kosti) zajedno koristeći materijal sličan kosti, pod nazivom koštani graft i šipke i vijke. Šipke drže kičmu u pravoj poziciji i ‘’šrafovi’’ je drže na mestu. Ovo će rezultirati da se pršljenovi eventualno fuzionišu u jednu kost. Postoje neki rizici kod ove operacije, uključujući:
- preterano krvarenje
- neuspeh da zaraste
- infekcija
- bol
- oštećenje nerava
Dugoročna perspektiva za skoliozu kičme zavisi od toga koliko je ozbiljna krivina. Za blage do umerene slučajeve, stanje se neće ‘’mešati’’ sa svakodnevnim funkcijama. Međutim, osobe sa teškim oblicima skolioza mogu imati neka fizička ograničenja.
Korektivne vežbe za skoliozu
Dostupne su brojne vežbe i programi vežbi za poboljšanje tzv. ‘’skoliotičnog’’ držanja kičme. Korektivne vežbe za skoliozu možda neće izlečiti skoliozu, ali će svakako poboljšati vaše držanje, ojačati mišiće leđa i sprečiti pogoršanje same skolioze.
Naredne vežbe su prikazane za slučaj skolioze na levo. U slučaju ‘’desne’’ skolioze, vežbe treba raditi samo u suprotnu stranu.
Korektivne vežbe za skoliozu:
Iz početnog položaja sa opruženim rukama (desnom pored glave, i levom u stranu) treba istezati obe ruke istovremeno, ali bez podizanja sa podloge.
Iz istog navedenog početnog položaja, uz fiksaciju karlice, treba podizati gornji deo tela i ruke sa podloge.
Iz početnog položaja sa osloncem na šakama i fiksiranim potkolenicama, podižite ruke pored trupa, uz kratak izdržaj i vratite ih na podlogu. Pri izvođenju vežbe potkolenice, natkolenice i trup treba da zadrže međusoban položaj bez pomeranja (tačnije pod uglom od 90 stepeni).
Iz početnog položaja sa prekrštenim rukama pokušavate da sastavite prste na leđima.
Iz početnog položaja na leđima sa savijenim kolenima podižete trup, ruke i istovremeno opružate potkolenice.
