Poremećaji u radu štitne žlezde i dijabetes često idu zajedno. Otkrijte šta sve treba da preduzmete kako biste zaštitili svoje zdravlje. Iskustvo stručnjaka pokazalo je da većina dijabetičara istovremeno boluje i od poremećaja u funkciji štitne žlezde. Prema statistikama, tiroidne bolesti dijagnostikuju se kod 17 do 30 odsto osoba s dijabetesom tipa 1, a najčešće se javljaju hipertiroidizam (prekomerno lučenje tiroidnih hormona) i hipotiroidizam (smanjeno lučenje hormona).
Regulator metabolizma
Stitna žlezda ima oblik leptira, a smeštena je u prednjem delu vrata. Proizvodi dva hormona – trijodotironin (ТЗ) i tiroksin (T4), koji regulišu metabolizam. Osim toga, ona utiče na razvoj mozga, disanje, rad srca i nervnog sistema, telesnu temperaturu, snagu mišića, kvalitet kože, menstrualni ciklus, telesnu težinu i nivo holesterola u krvi. Otpuštanje navedenih hormona stimuliše hipofiza. Kada je nivo ТЗ i T4 u krvi nizak, ona oslobađa veće količine TSH (tiroidni stimulišući hormon) da bi podstakla funkciju tiroidne žlezde. Suprotno tome? kad su vrednosti ТЗ i T4 u krvi povišene, hipofiza smanjuje produkciju TSH.
Pomešani signali
Kod osoba s dijabetesom tipa 1, uzrok poremećaja u radu štitne žlezde najčešće je autoimune prirode. Naime, imunološki sistem ne prepoznaje beta-ćelije (u pankreasu) ili tirocite (u tiroidnoj žlezdi) kao integralne delove organizma, zbog čega ih uništava.
Hipertiroidizam
Najčešći razlog za hiperprodukciju tiroidnih hormona, kod ljudi koji boluju od dijabetesa tipa 1, jeste Grejvsova bolest (Bazadovljeva bolest). Po prirodi, to je autoimuno oboljenje, koje uzrokuje produkciju antitela pod nazivom tiroidni stimulišući imunoglobin (TSI), koji narušava normalnu funkciju štitne žlezde i dovodi do pojačanog lučenja tiroidnih hormona.
Kako prepoznati poremećaj
Jedna od prvih nelagodnosti koju možete osetiti jeste slabost u mišićima i konstantan umor. Zbog toga će vam aktivnosti poput vožnje bicikla ili penjanja uza stepenice postati veoma naporne. Gubitak energije može se dodatno pogoršati pojavom nesanice. Nervoza, nemir, drhtavica i česte promene raspoloženja takode su stalni pratioci hipertireoze. Oboleli od hipertireoze obično gube u telesnoj težini, a glavni uzrok jeste često pražnjenje creva. Ukoliko vam srce lupa, preskače ili nepravilno radi, što pre posetite lekara. Ovo mogu biti prve ozbiljne komplikacije pojačanog rada štitne žlezde. Jedan od pokazatelja jeste i otok u prednjem delu vrata.
Hipotiroidizam
Hašimotova bolest takode je autoimuni poremećaj i često se javlja kod insulinzavisnih dijabetičara. U ovom slučaju, imunološki sistem napada tiroidnu žlezdu, što narušava njenu sposobnost da proizvede dovoljno hormona za potrebe organizma.
Kako prepoznati poremećaj?
U ovom slučaju, najčešće se javljaju osećaj jeze, usporen rad srca, uvećanje telesne mase, opšta fizička slabost, pojačana želja za spavanjem, opstipacija, isušivanje i istanjivanje kose, te depresija.
Određivanje delotvorne terapije
Kad je reč o hipotiroidizmu, terapija je najčešće jednostavna – jedna pilula tiroksina dnevno. Hipertiroidizam je nešto složeniji poremećaj, ali ipak postoje lekovi kojima se snižava nivo tiroidnih hormona u krvi. Kod pacijenata koji ne reaguju na medikamente, koristi se radioaktivni jod. Ovom metodom zapravo se uništava tiroida, a pacijenti potom uzimaju tiroksin u formi tableta. Premda terapija radioaktivnim jodom deluje zastrašujuće, reč je o bezbednoj proceduri s vrlo malo tiegativnih nuspojava, koje se povlače već za nekoliko dana ili nedelja.
Dvostruka kontrola
Interakcija hrane i lekova može biti problem u slučaju primene sintetičkog tiroksina. Osobe s dijabetesom imaju svakodnevnu obavezu da kontrolišu kalorije, ugljene hidrate i vrste namirnica koje unose. Kada se u ovu priču umeša oboljenje tiroidne žlezde, svakodnevni život se dodatno komplikuje. Zašto? Zbog toga što se tiroidni hormon ne slaže dobro s kalcijumom, sojom i gvožđem.Osim toga, određeni medikamenti, kao što su neke vrste antacida (koriste se kod gastritisa), mogu umanjiti efikasnost tiroksina, jer oblažu sluzokožu želuca. Takođe, ukoliko se uzimaju medikamenti za razredivanje krvi (antikoagulansi), možda će biti potrebno korigovati njihovu dozu, jer ova vrsta lekova može uticati na nivo tiroidnih hormona.
Prevencija je najvažnija
Budući daje dijabetes tipa 1 faktor rizika za pojavu poremećaja u radu štitne žlezde, osobe koje pate od ovog oboljenja treba češće da rade specifične analize krvi. TSH test preporučuje se i osobama s povišenim nivoom holesterola i/ili triglicerida u krvi, kao i ženama nakon 50. godine života. Čak i ako test pokaže normalne vrednosti hormona tiroide, treba da se izvodi svake ili svake druge godine. Naročito se preporučuje ženama s dijabetesom, jer od poremećaja u radu štitnjače one obolevaju tri ili četiri puta češće nego muškarci. Da bi dobijeni rezultati bili što precizniji, najbolje je da se analiza vrši kad je nivo glukoze stabilan.
Obrnuta veza
U većini slučajeva dijabetes tipa 2 i tiroidni poremećaji se preklapaju, jer su to dva najčešća oblika endokrinih oboljenja. Hipotiroidizam, koji izaziva uvećanje telesne mase, s vremenom može pogoršati postojeće predijabetesno stanje ili čak uzrokovati razvoj šećerne bolesti.
Rizici uzimanja metformina
Pojedina istraživanja pokazala su da metformin, antidijabetik koji se koristi u lečenje dijabetesa tipa 2, može narušiti normalnu funkciju tiroidne žlezde. Ipak, brojni eksperti kažu da je ovaj efekat minimalan i da ne može izazvati ozbiljan poremećaj.
Neophodne analize
Obično se analizira nivoa hormona ТЗ, T4 i TSH. Ukoliko se sumnja na Grejvsovu bolest, radi se test radiojodne fiksacije, ultrazvučni pregled žlezde ili test na TSI antitela. Kad se posumnja na Hašimotovu bolest, radi se specifičan test na antiroidna antitela.
* TSH test – Budući da hipofiza proizvodi ovaj hormon radi stimulisanja pravilnog rada tiroidne žlezde, niske vrednosti TSH ukazuju na hipertiroidizam, dok one povišene upućuju na smanjenu funkciju štitnjače.
* T4 test – Da bi dijagnostikovanje bilo što preciznije, uz TSH test sprovodi se i analiza kojom se određuje nivoa tiroksina u krvi. Povišene vrednosti ukazuju na hipertiroidizam, dok su vrednosti ispod donje referentne granice znak hipotiroidizma.
* ТЗ test – U nekim slučajevima hipertiroidizma, i pored pojačane aktivnosti štitne žlezde vrednosti tiroksina ostaju u granicama norma le, dok je nivo trijodtironina povišen. U tom slučaju, najbolji pokazatalj poremećaja jeste ТЗ test. Povišene vrednosti ovog hormona ukazuju na hipertiroidizam, a snižene na hipotiroidizam.
