Hormoni štitne žlezde povišeni T3, T4 – hipertireoza

Povišeni hormoni štitne žlezde mogu da ubrzaju metaboličku stopu, što zauzvrat, može da se manifestuje kao nekoliko zdravstvenih problema. U ovom članku ćemo se baviti ovim stanjem, njegovim uzrocima, simptomima i lečenjem.

Dejstvo povišenog nivoa tiroidnih hormona

Povišen nivo hormona štitne žlezde znači da je došlo do prekomerne proizvodnje ovih hormona – T3 (trijodtrionin) i T4 (tiroksin). Ovo stanje je poznato i kao hipertireoza, a žene su oko 5 do 10 puta podložnije oboljevanju od muškaraca. Štitna žlezda je mali leptirasti organ smešten na prednjoj strani vrata. Ova žlezda je zadužena za lučenje i ispuštanje hormona T3 i T4 koji regulišu brzinu metabolizma.

Dakle, prekomerna proizvodnja ovih hormona može da ubrza metaboličku stopu, odnosno brzinu kojom se hrana pretvara u energiju. Ovo zauzvrat, može da se manifestuje kao nekoliko zdravstvenih problema, pošto hormoni štitne žlezde utiču na svaki deo organizma.

hormoni stitne zlezde

Produkciju tiroidnih hormona, s druge strane regulišu hipotalamus i hipofiza. Hipotalamus šalje signal hipofizi da proizvodi i oslobađa tireostimulišući hormon ili tireotropni hormon (TSH). TSH ili tireotropin hormon šalje signale štitnoj žlezdi da proizvodi T3 i T4. Količina THS koju oslobađa hipofiza, zavisi od nivoa T3 i T4 u krvi. Stoga, ako su nivoi T3 i T4 u krvi povišeni, nivo THS će biti manji.

Normalni nivoi tiroidnih hormona

Normalan opseg vrednosti hormona T4 (za odrasle osobe) je od 4,5 do 11,2mcg/dl.

Normalan opseg vrednosti hormona T3 (za odrasle osobe) je od 0,1 do 0,2mcg/dl.

Normalne vrednosti mogu malo da se razlikuju od laboratorije do laboratorije, pošto one mogu da koriste različite mere ili da ispituju različite uzorke. Zato je najbolje da razgovarate sa lekarom koji će protumačiti rezultate analize tiroidnih hormona, pre nego što donese bilo kakav zaključak.

Uzroci hipertireoze

Postoji nekoliko uzročnih oboljenja, od kojih se Grejvs-Bazedovljeva bolest smatra za jedan od najčešćih uzroka. Pored Grejvs-Bazedovljeve bolest, još nekoliko faktora mogu da dovedu do porasta nivoa hormona štitne žlezde. Neke od najčešćih uzroka povišenog nivoa tiroidnih hormona, odnosno hipertireoze, objasnićemo u nastavku članka.

Grejvs-Bazedovljeva bolest

To je autoimuno oboljenje kod koga antitela koja stvara imuni sistem, napadaju štitnu žlezdu i dovode do njenog uvećanja. Kod ovog poremećaja nivo hormona T4 značajno raste. Žene, najčešće one u starosnoj grupi od 20 do 50 godina, su podložnije nastanku ovog oboljenja.

Kod Grejvs-Bazedovljeve bolesti, antitela koja stvara imuni sistem mogu, osim štitne žlezde, da napadnu i tkivo iza očiju. Posledica toga je upala očnih mišića i tkiva, a oči mogu da budu izbuljene. Ovo stanje je poznato kao egzoftalmus, a javlja se kao komplikacija kod zamašnog procenta obolelih od Grejvs-Bazedovljeve bolesti.

Naučnici još ne mogu sa sigurnošću da utvrde šta izaziva ovu autoimunu bolest, međutim, primećeno je da se javlja u porodici. Stoga se pretpostavlja da za ovu bolest postoje genetske predispozicije, kao i nekoliko faktora koji je pokreću.

Tireoiditis

Tireoiditis, odnosno upala štitne žlezde, takođe izaziva prekomernu proizvodnju tiroidnih hormona. Upalu mogu da izazovu nepoznati faktori. Ponekad je posledica virusne infekcije, dok je u drugim slučajevima u pitanju autoimuna reakcija. Na primer, subakutni tireoiditis obično prati virusnu infekciju gornjeg respiratornog trakta, kao što su zauške ili grip, dok je Hašimotov sindrom autoimuni poremećaj štitne žlezde.

Druge uobičajene vrste tireoiditisa su postporođajni tireoiditis, tihi (bezbolni) tireoiditis i tireoiditis izazvan lekovima. Kako mu i ime nagoveštava, postporođajni tireoiditis se javlja nakon porođaja. Ovo oboljenje može da traje oko mesec ili dva, a prati ga period hipotireoze. Na kraju se nivoi hormona štitne žlezde normalizuju nakon nekoliko meseci. Tihi tireoiditis je sličan postporođajnom, osim što nije povezan sa trudnoćom i porođajem. Pacijentima se javlja manja struma (guša) koja obično nije bolna.

Tiroidni nodusi (čvorovi)

Ponekad se na štitnoj žlezdi formiraju kvrge ili čvorovi koji utiču na povećanu proizvodnju hormona ove žlezde. Ako je hipertireoza posledica samo jednog čvora, onda je u pitanju solitarni toksični čvor. S druge strane, ako se na štitnoj žlezdi formira nekoliko čvorova pa oni dovode do povećane proizvodnje hormona štitne žlezde, oboljenje je poznato kao multinodularna toksična struma (guša). Tiroidni čvorovi mogu da budu benigni ili maligni, mada su obično benigni i nekancerogeni. Čvorovi mogu da budu tvrdi ili ispunjeni tečnošću.

Prekomeran unos joda

Da bi mogla da sintetiše hormone, štitnoj žlezdi je potreban jod. Međutim, prekomeran unos joda može da izazove tiroidne poremećaje poput hipertireoze. Kelp i morska trava sadrže velike količine joda pa zato preterano konzumiranje kelpa i njegovih suplemenata može da poveća rizik od nastanka tiroidnih poremećaja.

Tiroidni medikamenti

Tiroidni medikamenti koji se obično prepisuju za lečenje hipotireoze mogu povremeno da dovedu do porasta nivoa hormona štitne žlezde, posebno ako se dugo koriste. Lekovi poput amiodarona koji se koristi za lečenje neujednačenog srčanog ritma, takođe mogu da dovedu do hipo ili hipertireoze, pošto je struktura ovih lekova slična tiroksinu.

Simptomi hipertireoze

Kao što smo već pomenuli,hormoni štitne žlezde regulišu brzinu metabolizma pa otuda povišen nivo ovih hormona povećava brzinu kojom se hrana pretvara u energiju (metabolizam). Povišen nivo tiroidnih hormona u organizmu može da utiče i na nervni sistem i vitalne organe poput srca. Ovo oboljenje se manifestuje kroz više simptoma koji su ovde nabrojani:

  • anksioznost i nervoza
  • pojačani apetit
  • neobjašnjivo mršavljenje
  • osetljivost na toplotu
  • ubrzano lupanje srca i neujednačen srčani ritam
  • visok krvni pritisak
  • razdražljivost
  • nesanica
  • preterano znojenje
  • poliurija (često mokrenje velikih količina mokraće)
  • preterana žeđ
  • tremori
  • kratak dah
  • neredovne i oskudne menstruacije
  • mišićna slabost
  • tanjenje kože
  • aritmija
  • promene u ciklusu pražnjenja creva (obično povećana učestalost)
  • uvećana štitna žlezda ili gušavost
  • opadanje kose
  • krta i slaba kosa
  • smanjeni libido
  • depresija
  • egzoftalmus i crvene i otečene oči (ako je uzrok Grejvs-Bazedovljeva bolest)
  • preterano suzenje očiju, osetljivost na svetlost i zamućen vid (ako je uzrok Grejvs-Bazedovljeva bolest)

Međutim, pacijenti sa hipertireozom obično nemaju sve navedene simptome. Većina pacijenata ima kombinaciju dva ili više simptoma koji se javljaju postepeno tokom vremena.

Dijagnostikovanje i lečenje hipertireoze

Lekar obično ispituje simptome i istoriju bolesti pacijenta, uz fizikalni pregled i analize krvi, ukoliko postoji sumnja na hipertireozu. Lekar obično traži prisustvo simptoma, poput tremora u prstima, i pregleda štitnu žlezdu i oči pacijenta. Međutim, da bi dijagnoza bila potvrđena, potrebna je analiza krvi da bise izmerio nivo tiroksina (T4) i THS. Povišen nivo T4 i nizak nivo THS, ukazuju na hipertireozu.

Ako analiza krvi da pozitivne rezultate, obavljaju se još dva testa da bi se utvrdilo uzročno stanje. Ova dva testa su poznata kao tireoidni scintagram i merenje vezivanja radioaktivnog joda u štitnoj žlezdi.

Tireoidni scintagram je test pri kome se skener postavlja iznad štitne žlezde pacijenta i pokazuje njenu aktivnost tokom apsorpcije radioaktivnog joda. Kod tiroidnog scintagrama, u venu šake ili prevoja lakta, pacijentu se ubrizgava radioaktivni izotop. Onda se pacijent postavlja u ležeći položaj sa glavom zavaljenom unazad i nakon toga počinje snimanje posebnim uređajem koji proizvodi slike štitne žlezde.

Kod testa merenja vezivanja radioaktivnog joda u štitnoj žlezdi, pacijentu se daje mala količina ove supstance. Ovaj test meri  koliko joda apsorbuje štitna žlezda da bi proizvodila tiroidne hormone. Nakon perioda vremena (obično 2/4/6 sati), meri se količina joda koju je štitna žlezda upotrebila. Visoka apsorpcija ukazuje na hipertireozu prouzrokovanu Grejvs-Bazedovljevom bolešću ili tiroidnim čvorovima. Međutim, ako je nivo tiroidnih hormona povišen, a apsorpcija radioaktivnog joda mala, onda je uzrok najverovatnije tireoiditis.

Hipertireoza i njeni simptomi se leče radioaktivnim jodom i antitiroidnim lekovima, poput metimazola i propiltiouracila. Beta blokatori se koriste za kontrolisanje visokog krvnog pritiska i brzine otkucaja srca. Radioaktivni jod pomaže da se štitna žlezda skupi i ublažava simptome koje izaziva ova žlezda kada je hiperaktivna.

Antitiroidni lekovi sprečavaju žlezdu da proizvodi višak hormona i obično se prepisuju tako da se uzimaju godinu dana ili duže. Ponekad, ovi lekovi mogu da reše problem trajno, a u drugim slučajevima, moguće je da se oboljenje vrati.

Ponekad se obavlja operacija kojom se uklanja veliki deo štitne žlezde ali koja, nažalost, može da izazove komplikacije, poput oštećenja glasnih žica i paraštitaste žlezde. Stoga se operacija obično preduzima samo kada pacijent ne toleriše antitiroidne lekove ili ne može da prima terapiju radioaktivnog joda.

Povišen nivo hormona štitne žlezde, ili hipertireoza, se malo teže dijagnostikuje u ranim stadijumima. Međutim, većina pacijenata reaguje na lečenje. Ukoliko se ne leči, ovo oboljenje može da poveća rizik od nastanka srčanih problema, osteoporoze i komplikacija u trudnoći. Zbog toga morate da se javite lekaru ako imate bilo kakav simptom hipertireoze koji traje prilično dugo. Na taj način ćete dobiti pravovremenu dijagnozu i lečenje ovog oboljenja, što će zauzvrat pomoći da se spreče komplikacije koje su povezane sa njim.

Loading...
loading...
----