Bolesnici od hipertireoze žale se na nervozu, nemir, razdražljivost, umor, nesanicu, pojačano znojenje, teško podnošenje vrućine, “lupanje” srca i, uprkos pojačanom apetitu – gubitku težine…
Ukoliko vam vaga pokaže da ste nabacili nekoliko kilograma bez obzira na slabiji apetit, osećate umor, promukli ste i očni kapci su vam otečeni – imate razloga da posumnjajte da vam štitasta žlezda nije u redu….
I preterana mršavost, uz pojačan apetit, ukazuje da žlezda koja liči na leptira sa raširenim krilima pojačano radi.
Štitasta žlezda obezbeđuje dovoljne količine hormona tiroksina (T4) i trijodtironina (T3) koji utiču na metaboličke procese i telesne funkcije.
Najčešći poremećaji štitaste žlezde su hipertireoza (povećana funkcija) i hipotireoza (smanjena funkcija). Nešto su redje endemska struma, tireoiditisi, tumori štitaste žlezde… Hipertireoza je učestalija od hipotireoze, češće pogađa žene nego muškarace i najčešće se javlja u sklopu Grejvs Bazedovljeve bolesti, ili toksične “čvoraste” strume.
Simptomi hipertireoze
Bolesnici od hipertireoze žale se na nervozu, nemir, razdražljivost, umor (sve do krajnje malaksalosti), nesanicu, pojačano znojenje, teško podnose vrućinu… Otežano dišu, imaju “lupanje” srca i, uprkos pojačanom apetitu, gube na težini. Mokrenje i stolica su učestali, a često se javlja i proliv. Kod nekih žena izostaje menstruacija, smanjen je libido i dolazi do steriliteta.
Oko 50 % pacijenata ima promene na očima – pogled je ukočen, oči su sjajne sa ispupčenim očnim jabučicama, koža je topla, vlažna i baršunasta, dok su dlanovi topli i oznojeni.Često je i opadanje kose. Srčani ritam je ubrzan, javlaju se aritmije, a u težim slučajevima srce popušta i dolazi do embolije. U najtežim slučajevima javljaju se psihoze, a kod starijih i znakovi demencije (staračka izlapelost).
Grejvs Bazedovljeva bolest spada u autoimune bolesti i javlja se kod žena srednjih godina. U porodičnoj anamnezi obolelog mogu da se nađu i druge autoimune bolesti bliskih srodnika – perniciozna anemija (težak oblik malokrvnosti), insulinzavisni dijabetes, miastenija gravis (teška slabost mišića), Sjogrenov sindrom (manje lučenja pljuvačke i suza)…
U terapiji Grejvs Bazedovljeve bolesti se koriste lekovi, uz beta blokatore i sedative neophodna je redovna kontrola leukocita na 7-10 dana, jer lekovi ponekad mogu da smanje njihov broj pa bi, uz konsultaciju sa lekarom, terapija trebalo da se prekine. U nekim slučajevima primenjuje se terapija radiojodom i operativno lečenje. Stanje se najčešće stabilizuje posle godinu dana, ali moguće je i da se ponove pojačane funkcije štitaste žlezde (recidiv bolesti).
Toksična nodozna struma redji je uzrok hipertireoze, a karakteriše je prisustvo jednog, ili više čvorova (nodusa) u štitastoj žlezdi koji (nezavisno jedan od drugog) pojačano luče hormone. Pogađa starije od 50 godina koji se žale na postepeni gubitak težine, preznojavanje, lupanje srca, podrhtavanje ruku… Kliničkim pregledom (palpiranjem) štitaste žlezde zapaža se prisustvo jednog, ili više čvorova što se potvrđuje i ultrazvučnom dijagnostikom. U daljem dijagnostičkom postupku, osim određivanja hormona, neophodno je da se uradi scintigrafija (pokazuje oblik i funkciju) štitaste žlezde čiji nalaz ukazuje na hiperfunkcioni “vruć” čvor. Lečenje jednog čvora sprovodi se terapijom radiojodom, a ako je prisutno više, predlaže se oparativno lečenje.
Bolesnicima sa hipertireozom savetuje se boravak na planini i što češći izlazak na svež vazduh, umerena fizička aktivnost (šetnje) i što je moguće veće izbegavanje stresnih situacija.
Boravak na moru, izlaganje visokim temperaturama, sunčanje i aktivno bavljenje sportom se NE preporučuju bolesnicima sa hipertireozom.
Hipotireoza se javlja kada štitasta žlezda ne proizvodi, ili ne luči potrebne količine tiroksina. Ovaj hormon reguliše rad srca, varenje, rast i mentalni razvoj, i njegov nedostatak može da uspori životne procese i ošteti organe i tkiva.Hipotireoza je 10 puta češća kod žena nego kod muškaraca. Pogađa 2 od 100 žena, najčešće između 40 i 50 godina. Rizik se povećava s godinama, posle porođaja, a zavisi i od porodične anamneze.
Najčešći oblik je primarna hipotireoza koja nastaje zbog oštećenja žlezde. Autoimuni tireoiditis je češći kod žena, nasleđuje se genetski i udružen je sa drugim autoimunim bolestima kao što su reumatoidni artritis, insulinzavisni dijabetes, zapaljenje creva (ulcerozni kolitis), perniciozna anemija (težak oblik malokrvnosti)…
Hipotireoza u poodmakloj fazi i u zavisnosti od težine može da izazove invaliditet, a u krajnjem slučaju komu i smrt. Ukoliko se ne prepozna i ne leči na vreme kod novorođenčadi može da izazove kretenizam. Lečenje kod odraslih je jednostavno: doživotno se daju preparati tiroksina.
“Uspavana” štitatsta žlezda 10 puta je češća kod žena nego kod muškaraca i s godinama, i posle porođaja rizik je sve veći, a kod novorođenčadi, ako se ne leči, dovodi do kretenizma!
– Oko 80% bolesnika sa hipotireozom u početnoj fazi nema konkretne simptome bolesti.
Smetnje koje oboleli imaju su prilično nejasne i nekarakteristične, ali što je bolest teža sve je više klasičnih simptoma – umor, malaksalost, pospanost, zimogrožljivost, promuklost, zatvor, porast telesne težine uz smanjen apetit, smanjeno znojenje. Bolesnici su usporeni, otečenog lica bez mimike, oteklih očnih kapaka, bledožućkaste, suve, hrapave, hladne, perutave kože, grube kose, uvećanog jezika, promuklog glasa, usporenog pulsa, a neki imaju i strumu. Nisu retki ni menstrualni poremećaji kao i sterilitet muškaraca i žena, dok se kod dece javlja prerani, ili kasni pubertet. U težim slučajevima na plućima i srcu javlja se izliv, usporen je rad srca, krvni pritisak je povišen, srce uvećano, i aju se depresije i psihoze, od odojčadi prognoza zavisi od toga kada je lečenje započeto pre 3. meseca može da se računa na §asvim normalan razvoj deteta.
javlja
Uvećanje štitaste žlezde može da izazove i hrana sa većim procentom joda. Toksična struma, na primer, češća je kod onih koji jedu morske alge. Sveža keleraba, repa, prokelj, karfiol, kelj… sadrže supstance strumogene i previše ovog povrća može da prouzrokuju strumu. Na sreću te supstance se kuvanjem uništavaju.
Pacijentima kojima je oštećena štitasta žlezda ne preporučuju se ni veće količine sojinih proizvoda.
Trebalo bi takode da se zna mala količina joda onemogućuje proizvodnju dovoljno hormona štitaste žlezde koji regulišu korišćenje telesne energije.
ISHRANA
Pacijenti sa pojačanom funkcijom štitaste žlezde trebalo bi da jedu:
integralne žitarice
namirnice bogate proteinima i vitaminoima
Kako umiriti štitastu žlezdu:
što više jesti kupus, prokelj, karfiol, rotkvice, spanać…
Pacijenti sa smanjenom funkcijom štitaste žlezde trebalo bi da jedu:
ribu (haringa, losos, skuša, tuna)
orašaste plodove i semenke
Pacijenti sa smanjenom funkcijom trebalo bi da izbegavaju:
napitke sa kofeinom (razne kole, kafa)
pušenje
alkohol
stresne situacije
kupus, prokelj, karfiol
breskve
rotkvice
kikiriki spanać.
