Poremećaji metabolizma, pojačano znojenje, ubrzani ili usporeni rad srca, hroničan umor, česte promene raspoloženja, lomljiva kosa i suva koža, teškoće pri obavljanju fizičkih i intelektualnih aktivnosti…
Ovo su samo neki od simptoma koji ukazuju da je štitasta ili tiroidna žlezda postala hirovita, da se “ulenjila” ili da radi pojačano. Svakodnevni stres, nepravilana ishrana, život u zagađenoj sredini, glavni su krivci za sve učestalije poremećaje funkcionisanja ove male, ali veoma važne žlezde za koju se s pravom može reći daje “dirigent metabiličkih procesa”. Smeštena je u donjem delu vrata, dugačka je samo nekoliko centimetara, teži oko 30 g, ima oblik leptirića i poput potkovice obuhvata dušnik.
Ključna tri hormona
Tiroidna žlezda luči dva hormona, tiroksin (T4) i trijodotironin (T3), a u njihovom sastavu nalazi se jod. Ti hormoni bitni su za gotovo celokupno funkcionisanje organizma, višak hormona ubrzava, a manjak usporava rad tela. Lučenje hormona T3 i T4 kontroliše i reguliše hipofiza.
Hormoni štitaste žlezde stimulišu bazalni metabolizam i stvaranje toplote, povećavaju sintezu proteina, metabolizam ugljenih hidrata, masti, razgradnju holesterola. Takođe imaju veoma bitnu ulogu u rastu i razvoju kostiju i nervnog sistema. Utiču i na budnost, čulo sluha, sposobnost pamćenja i učenja. Imaju važnu ulogu u reproduktivnim funkcijama muškarca i žene i u trudnoći.
Hipertireoza
– Hipertireoza nastaje zbog povećang izlučivanja hormona tiroidne žlezde.Može da se javi u bilo kom životnom dobu, ali je najprisutnija kod žena između 20 i 50 godina. Najčešći uzrok je autoimuna bolest tireoidee, Grejsova bolest.
Ova bolest, kako objašnjava naš sagovornik, posledica je pojačanog rada štitaste žlezde. To je u suštini autoimuno oboljenje i uzrok je hipertireoze kod 70-80 posto bolesnika. Tiroidna žlezda je najčešće uvećana a bolesnici se žale na nervozu, uznemirenost, emocionalnu nestabilnost, nesanicu, preterano znojenje celog tela i dlanova, lupanje i preskakanje srca. Krvni pritisak je blago povišen.
Javlja se gubitak težine uz povećan apetit, ubrzana peristaltika creva i učestalo pražnjenje. Postoji slabost mišića i otežano disanje. Kod žena dolazi do premećaja menstrualnog ciklusa. Koža je topla i vlažna, kosa tanka, proređena i često opada. Prisutno je fino drhtanje prstiju i jezika. Posebno su izražene promene na očima. Bolest se leci lekovima i prime-nom radioaktivnog joda.
Ukoliko oni ne pomognu, ili nešto od toga ne može da se primeni, onda se preporučuje operacija.Oboleli se operišu isključivo ako je žlezda veoma uvećana, što je česta pojava, pa izaziva mehaničke smetnje, odnosno pritisak na okolne strukture. Razlog za odstranjivanje mogu biti i čvorići koji su se u njoj pojavili. Kod 10 odsto pacijenata koji se operišu zbog Grejsove bolesti otkriven je karcinom štitaste žleze.
Hipotireoza
Pored povećane funkcije, postoji i hipotireoza, smanjeno stvaranje hormona štitaste žlezde. Hipotireoza može da nastane usled poremećaja same žlezde (primarna hipotireoza) ih viših struktura mozga, hipofize i hipotalamusa, koje kontrolišu njenu funkciju (sekundarna i tercijarna hipotireoza). Uzroci mogu biti različiti.
Hipotireoza se javlja i zbog Hašimotovog tireoiditisa – autoimune bolesti kod koje ćelije imunog sistema napadaju vlastito tkivo žlezde. Najčešće se javlja kod žena.
Među uzročnicima hipotireoze su i subakutni tireoiditisi (prolazne upale tkiva štitaste žlezde), koje mogu dovesti do kratkotrajne hipotireoze, nekontrolisano lečenje hipertireoze, bolesti hipofize i hipotalamusa, nedostatak ili višak joda (naročito u planinskim predelima).
Većina simptoma nastaje zbog usporavanja metaboličkih procesa. Bolesnici osećaju umor, tromost, usporeno se kreću i govore, zaboravni su, ne podnose hladnoću, pospani su, bezvoljni, imaju problema sa koncentracijom. Česta pojava je povećanje telesne težine, smanjenje apetita, usporenje peristaltike i zatvor. Koža je bleda i suva. Srčani ritam usporen. Postoji mišićna slabost i bolovi u mišićima. Kao i kod hipertireoze, kod žena se javlja poremećaj menstrualnog ciklusa, a kod muškaraca smanjenje seksualne funkcije.
Rano otkrivanje hipotireoze kod dece je veoma važno, jer smanjen rad tiroidne žlezde može da dovede do poremećaja rasta i mentalne retardacije.
Lečenje
Poremećaji rada tiroidne žlezde lece se veoma uspešno sintetičkim hormonima. Doza leka se individulno prilagodava, a bolesnici već posle dve nedelje osećaju poboljšanje.
Danas se bolesti štitaste žlezde lakše otkrivaju. Iako je broj obolehh u porastu, mnogi srećom nisu kandidati za “teže” lečenje ih hiruršku intervenciju.
Ultrazvuk postoji u svakom domu zdravlja, pa se bilo kakve promene lakše i brže otkrivaju. Inače, ultrazvukom se kod svake četvrte osobe može otkriti neka benigna promena na štitastoj žlezdi, a svaki hiljaditi čvorić u štitastoj žlezdi je karcinom.
Manjak i visak joda
Problem poremećaja rada štitaste žlezde ranije se vezivao za nedostatak joda. Danas je taj problem, zahvaljujući nadoknadi joda u ishrani u velikoj meri rešen. Ali, u novije vreme u bogatim zemljama, poremećaji štitaste žlezde su sve češće posledica povećanog unosa joda hranom, lekovima, kozmetikom…
