Poremećaji u ishrani

poremecaji u ishrani
U vreme kada mlada osoba postaje svesna svoga tela i promena koje nastupaju, često će biti nezadovoljna svojim izgledom. Prevelike ili premale grudi, kratke ili krive noge, pojačana maljavost, gojaznost — sve to može da postoji, ali i ne mora; i odrasli ljudi su retko kada zadovoljni svojim fizičkim izgledom. Adolescenti, a naročito devojčice, ponekad postepeno usmere svu svoju pažnju i energiju na uklanjanje ili prikrivanje nekog, često zamišljenog, nedostatka. To je najčešće samo prolazna faza, ali neki poremećaji mogu da se pretvore u ozbiljan problem. Jedan od poremećaja koji mogu da ostave trajne posledice je poremećaj u ishrani. Najčešći oblik je anoreksija — odbijanje hrane, što može dovesti do velikog gubitka težine, hormonalnih poremećaja, pa čak i smrti. Tačan uzrok ove bolesti još nije poznat, a neki stručnjaci smatraju da je u pitanju podsvesni strah od nastupajuće zrelosti.

Poremećaji u ishrani nastaju kada anoreksična devojčica počinje da drži dijetu za mršavljenje jer joj se čini da su ženske obline samo prekomerna gojaznost, ali nije u stanju da prestane i vrati se normalnoj ishrani. Pri tom navodi najrazličitije razloge — na primer, da su joj ruke ili noge još uvek suviše debele. Postepeno se pretvara u kost i kožu, ali kada god se pogleda u ogledalo ona i dalje vidi debelo stvorenje od kojeg želi da pobegne. Povremeno se prejeda i potom na silu povraća hranu (što se naziva bulimija). Anoreksične osobe odbijaju svaku pomoć, a ako porodica pokušava da ih nagovori ili natera da ipak nešto jedu, često sakrivaju ili krišom bacaju hranu i posle tvrde da su je pojele. Usled velikog gubitka težine izostaje menstruacija, slabi imuni sistem, a ako se ne preduzme lečenje može da dođe i do srčanih problema, pa i smrti.

Prepoznajte znakove poremećaja u ishrani
Sledeći simptomi i ponašanja mogu da upozore na poremećaj ishrane:
• preterana zabrinutost zbog telesne težine;
• stroga dijeta;
• deljenje hrane na dobru i lošu;
• uzimanje samo nekoliko vrsta hrane;
• redovno preskakanje obroka;
• izražen strah od gojenja i gojaznosti;
• pogrešna percepcija sopstvene težine, sala, veličine i oblika tela;
• stalno mršavljenje;
• velike promene težine;
• osećanje krivice ili stid zbog jedenja;
• tajno prejedanje;
• samoizazvano povraćanje;
• neprimerena upotreba laksativa;
• preterano fizičko vežbanje;
• neredovan menstrualni ciklus ili izostajanje menstruacne;
• povlačenje od prijatelja i porodice;
• razdražIjivost, potištenost ili napetost;
• umor, nesvestica ili vrtoglavica.

Anoreksija, bulimija i kompulzivno jedenje najčešći su poremećaji u ishrani kod tinejdžera i mladih žena koje imaju emocionalne probleme. Verovatno će biti neophodna stručna pomoć za rešavanje problema, ali bolje razumevanje ovih poremećaja i pridržavanje dole navedenih praktičnih saveta mogu sprečiti da se manji problem pretvori u veći, a uz stručnu pomoć doprineće izlečenju.

Poremećaj u ishrani anoreksija
Za ovaj poremećaj je karakteristično da osoba odbija da dovoljno jede i povremeno ograničava vrste hrane koje uzima, izrazito je mršava, nemirna, umorna, slaba ili joj opada kosa. Neki oboleli još više mršave jer preterano vežbaju.

Bulimija
Glavni simptomi bulimije su preterano uzimanje hrane nakon kojeg sledi izazivanje povraćanja ili upotreba laksativa kako bi se sprečilo varenje i apsorpcija hrane. Telesna težina može biti normalna. Cesto povraćanje može da izazove umor, krvarenje desni, stalnu upalu grla, bolove u trbuhu, nadutost, smetnje u varenju i različite poremećaje metabolizma. Preterana upotreba laksativa može da poremeti rad crevnih mišića i izazove hronični zatvor. Može nastati i manjak tečnosti, elektrolita i hranljivih materija.

Kompulzivno jedenje
Osobe koje pate od ovog poremećaja i koje su obično gojazne imaju potrebu da jedu i kada nisu gladne. Prejedanje je prisilna radnja kod koje se u kratkom periodu pojede ogromna količina hrane. Obolela osoba dok jede uopšte nema osećanje samokontrole i jede brzo, ali ne može da se zasiti. Mnogi oboleli provode mnogo vremena u planiranju obroka i kupovini hrane, ali stide se i osećaju krivicu zbog svojih navika i obično jedu krišom.

Lečenje
Savladavanje stresa. Pošto stres i anksioznost igraju važnu ulogu kod mriogih poremećaja ishrane, nalaženje načina da se s tim problemima izađe na kraj može biti od velike koristi. Potrebna vam je emocionalna podrška nekoga s kim možete otvoreno razgovarati o svom problemu. Nekim osobama kreativne aktivnosti, kao što su pisanje dnevnika, slikanje ili vajanje pomažu da izraze osećanja koja ne uspevaju da izraze rečima. Ako suviše jedete, napravite spisak zanimijivih i prijatnih stvari koje biste mogli da radite kada vas uhvati želja za hranom. To može biti prijatna mirišljava kupka, šetnja ili poziv prijatelju ili prijateljici da vas poseti.

Način ishrane
Osobe koje kompulzivno jedu često uzimaju hranu bogatu šećerom i skrobom, od čega im brzo poraste nivo šećera u krvi. Pankreas na to reaguje dodatnom proizvodnjom insulina, od kojeg šećer može da padne suviše nisko. To izaziva želju za uzimanjem još veće količine šećera ili rafinisanih ugljenih hidrata.
Pokušajte da smanjite uzimanje tih vrsta namirnica, a preduzmite još i ovo:
• povećajte udeo vlakana u ishrani;
• održavajte stabilnost nivoa šećera u krvi uzimanjem manjih obroka više puta dnevno, a ne dva ili tri velika obroka; • jedite više namirnica bogatih hromom — hrom pomaže u regulaciji šećera u krvi;
• smanjite uzimanje alkoholnih i kofeinskih napitaka, jer mogu da izazovu pad energije, što podstiče želju za hranom.

Vitamini i minerali za sprečavanje poremećaja u ishrani
Apetit regulišu neuro-transmiteri u hipotalamusu. Na efikasnost ovih prirodnih materija utiče količina šećera, masnih kiselina i hormona u krvi, a na njih opet deluju anksioznost, depresija i nedostatak vitamina B ili cinka. Da biste održali ravnotežu neurotransmitera, jedite namirnice bogate sledećim hranljivim materijama (ili ih uzimajte u obliku multivitaminsko-mineralnog preparata):
• kalcijum (mleko, sir, koštunjavo voće, semenke, zeleno lisnato povrće, mahunarke);
• magnezijum (školjke, koštunjavo voće, integralne žitarice, mahunarke, zeleno lisnato povrće);
• mangan (čaj, prirodno gajeno zeleno lisnato povrće, ananas, groždice, borovnice);
• kalijum (voće i povrće);
• selen (riba, integralne žitarice, prirodno gajeno voće i povrće);
• kompleks vitamina B (krto meso, mleko, in-tegralne žitarice, sirovo povrće);
• cink (krto meso, živina, školjke, žumanca, koštunjavo voće, semenke, integralne žitarice, tvrdi sirevi, korenasto povrće).

Terapije
Zamolite lekara da vas uputi psihijatru ili psihoterapeutu specijalizovanom za poremećaje ishrane. Nutricionista ili drugi stručnjak za ishranu može vam dati savete o prehrambenim navikama i o izboru uravnotežene ishrane kako biste savladali svoj poremećaj.

Loading...
loading...
----