Fizička aktivnost blagotvorno deluje na zdravlje, popravlja raspoloženje, ublažava stres, budi libido, jača samopouzdanje
Ništa tako ne iscrpljuje i ne razara čoveka, kao dugotrajna fizička neaktivnost. Aristotel
Bolje raspoloženje, jače kosti, zdravo srce, veća gipkost i izdržljivost, samo su neki od pozitivnih efekata bavljenja sportom. A koliko je važno biti fizički aktivan potvrđuje i činjenica da je Svetska zdravstvena organizacija proglasila fizičku aktivnost kao jednog od najvažnijih “čuvara zdravija”.
Pozitivni efekti
Redovna fizička aktivnost ima višestruko pozitivno dejstvo na duh i telo. Vežbanje sprečava ili odlaže pojavu povišenog pritiska, smanjuje rizik od pojave dijabetesa i nastanka raka debelog creva. Osim toga, redovna fizička aktivnost je značajna i za razvoj kostiju, postizanje i održavanje koštane mase, za održavanje normalne snage mišića, strukture i funkcije zglobova. Postoje dokazi da se vežbanjem čuva sposobnost samostalnog življenja i umanjuje rizik od pa dova, što je veoma značajno kod starijih osoba. Naravno, ne bi trebalo zaboraviti i značaj rekreacije u slučaju “skidanja” viška kilograma.
Redova rekreacija je korisna u prevenciju^akutnog i hroničnog zamora.Osim što pomaže jačanje srčanog mišića i povećava elastičnost krvnih sudova, značajan je blagotvoran uticaj fizičke aktivnosti na prevenciju, ublažavanje ili otklanjanje nervnoemocionalne napetosti, snižavanje – uznemirenosti i depresivnih stanja, snižavanje osetljivosti nervnog sistema na stres.
Atrofija mišića
Tokom mišićne aktivnosti angažuju se svi organski sistemi, intenzivira se metabolizam povećava se kiseonička potrošnja, intezviraju se pojedini bio-hemijski i fiziološki procesi. Organizam kompleksnim biohemijskim, fiziološkim i psihološkim reakcijama odgovara na primenjena opterećenja. Mišićna aktivnost bitno utiče na bioseintezu belančevina, čiji je period poluraspadanja 30 dana. To znači da se svakih 30 dana raspadne 50 posto belančevina naših mišića, a istovremeno se sintetišu novi. Međutim, intenzitet procesa sinteze novih mišićnih proteina nije konstantan. Ako su mišići neaktivni, na primer, ako je noga imobilisana u gipsu, sinteza novih belančevina je usporena, a raspadanje se odvija konstatnom brzinom. Posledica toga je atrofija mišića.
Kada kosmonaute pošalju u svemir posle deset dana provedenih u kosmosu, u bestežinskom stanju, ljudi koji su pred let imah posebne fizičke pripreme u javnosti se prvi put pojavljuju u kolicima.Za svega deset dana zbog odsustva zemljine teže, već je došlo do povlačenja kalcijuma iz dugih kostiju, kosti su postale porozne.
Pravilan izbor
Stara je istina da fizička aktivnost može da pomogne u dejstvu mnogih lekova, neke da zameni, ah ništa ne može da zameni fizičku aktivnost. Za savremenog čoveka fizička aktivnost je nužda, nužda jer je nema dovoljno u svakodnevnom životu. Zbog toga se preporučuje takozvana kardioaktivnost, koja uključuje dve trećine mišićnog sistema, poput, hodanja, trčanja, plivanja, vožnje bicikla. A angažovanjem velikih mišićnih grupa stimulišemo adaptaciju kardiorespiratornog sistema, povećavamo sposobnost organizma da preuzme i transportuje kiseonik do ćelija.
Koliko imate godina, toliko minuta fizičke aktivnosti dnevno bi trebalo sebi da priuštite.Kada je reč o osobi koja ima više od 40 godina, a nije dugo fizički aktivna, opšta je preporuka da se ode kod lekara kako bi se ustanovilo koji sport i koji intezitet joj najviše odgovaraju.
Plivanje
Blagodeti plivanja poznavali su stari Asirci i Egipćani. Grci su pridavali pažnju plivanju kao delu opšteg obrazovanja, dok su Rimljani plivanje smatrali vojničkom vešrinom.
Plivanje omogućava pravilan rad mišićne i koštane muskulature, pa se preporučuje i u razvoju dece. Preporučuje se i astmatičarima, plućnim bolesnicima, ali i osobama koje i probleme sa kostima i zglobovima.
Vožnja biciklom
Vožnja biciklom utiče na smanjenje rizika od kardiovaskularnih bolesti i visokog pritiska, poboljšanje varenja, a pogoduje i osoba koje imaju probleme sa zglobovima, jer telo ne “nosi” svu težinu na nogama. Kako biste izbegli probleme s karlicom i leđima, bicikl treba prilagoditi građi tela i podesiti ga da telo bude u najudobnijem i najzdravijem položaju. Ipak, za zdravlje je znatno važnije voziti se izvan autoputa i prirodom, a kacigu treba nositi uvek i kakvim god se putem se vozili.
Ples
Ples je kvalitetna aerobna aktivnost koja poboljšava stanje i kondiciju srca i pluća, odlična je za ravnotežu i gipkost, učvršćuje mišiće, a traži izdržljivost. Da biste očuvali dobru kondiciju i dobro zdravlje, dovoljno je da plešete 2-3 puta nedeljno po 45 minuta do sat.
Pilates je forma vežbanja koja istovremeno razvija specifičnu mišićnu snagu kao i fleksibilnost mišića i zglobova, čime se postiže optimalna telesna uravnoteženost. Pilates izdužuje i tonizira telo, oslobađa stresa, doprinosi boljoj samokontroli i većem samopouzdanju.
