Bundeve kalorije lekovita svojstva|semenke

BUNDEVE I TIKVE SASTAV I NUTRITIVNA VREDNOST
Zavisno od sorte, bundeve i tikve su različitog oblika i veličine, ali im je zajedničko žutonarandžasto, debelo, slatko i prijatnog ukusa »meso«, kada se ispeče ili skuva.

Zreli plodovi sadrže dosta ugljenih hidrata, uglavnom šećera (5—10%), nešto malo skroba, nešto biljnih vlakana, malo belančevina i masti, bez holesterola. Naročito je značajno to što »meso« bundeve i tikve obiluje žutonarandžastim karotinom koji se u organizmu pretvara u aktivni vitamin A. 100 g sadrži čak 22.000 I.J. vitamina A, što čini 440% dnevne potrebe odrasle osobe za ovim veoma značajnim vitaminom.

Semenke bundeva su jestive i veoma hranljive, bogate belančevinama i uljem sa nezasićenim masnim kiselinama i vitaminom E. Odličan su izvor vitamina B grupe i gvožđa. 100 g sušenih semenki za grickanje obezbeđuje oko 30 g belančevina, koliko se dobija od iste količine mesa, ribe ili jaja, zatim oko 16 mg gvožđa (dnevna potreba odrasle osobe), i dvostruko više tiamina nego »meso« bundeve. Semenke su bogate i biljnim vlaknima, uključujući i lignin.
Bundeve kalorije
100 grama bundeve sadrži svega 28 kalorija.
Semenke bundeve sadrže 550 kalorija na 100 grama

NAJBOLJI NAČIN KORIŠĆENJA I PRIPREMANJA
Bundeve i tikve najbolje je koristiti pečene ili kuvane. Kuvanjam se, u stvari, apsorbuje voda koja odstranjuje hranljive sastojke i zato se prednost daje pečenju.
Semenke bundeve treba da budu pečene u rerni, i to bez soljenja. Treba biti obazriv pri kupovini semenki od uličnih prodavaca, jer mogu biti plesnive, sa kancerogenim materijama (alfatoksini) koje se razvijaju u plesnima zrnaste hrane.

Kriške bundeva, odgovarajuće debljine, peći bez skidanja kore, a ako se bundeva priprema za kuvanje, treba je oljuštiti.

Kada se bundeve peku, rastvorljiva biljna vlakna u ćelijskim zidovima se rastvaraju i bundeva postaje meka kod dužeg pečenja voda isparava i komadi bundeve se smanjuju, dok prilikom kuvanja ona postaje voluminoznija.

Pečenjem šećer se karamelizuje na površini krišaka i one postaju rumene i mirišljave. Pošto bundeva nije tako slatka, pre pečenja može se posuti šećerom, najbolje braon šećerom. Jedan od načina da bundeva sačuva boju i vitamin A je da se ne prekuva ili ne prepeče, jer je karotin inače na normalnoj temperaturi pečenja i kuvanja dosta postojan. Vitamin C na toj tempraturi uglavnom propada.

Iz semenki, kada se peku, isparava voda i one postaju krte, rumene i mirišljave. Ipak, potrebno je voditi raćuna o tome da ne pregore, jer onda im je ukus nagorak. Podrazumeva se da treba pržiti samo čiste i zdrave semenke bez prisustva plesnivih, jer one mogu sadržati aflatoksine — otrova sa kancerogenim dejstvom, koji su najčešći kod plesnivih zrna kikirikija, kukuruza, semenki bundeva i drugog semenja koje je plesnivo.

Bundeve kuvati u pokrivenom sudu, u malo zasoljenoj vrijućoj vodi, 10 do 15 minuta, zatim otkriti sud i kuvati dok voda ne uvri. Pečena ili kuvana bundeva može biti filovana maslacem, začinjena solju i biberom i potom pečena 30—60 minuta u alufoliji.

LEKOVITA SVOJSTVA BUNDEVE
• Zaštita od nekih vrsta raka, naročito raka grla, pluća i želuca.
• Protiv oboljenja od gihta i reumatizma.
• Protiv psorijaze.

U narodnoj medicini »meso« bundeve i tikve smatra se lekovitom hranom. Poseban značaj pridaje se semenkama kao leku protiv raznih bolesti- I danas u Etiopiji i nekim dragim afričkim zemljama stanovnici žvaću semenke kao purgativ i
laksativ. U svetu se semenke najviše koriste kao sredstvo za izbacivanje crevnih parazita, ukijučujući i pantljičaru.

Naučnici smatraju da i »meso« bundeva i tikve, kao i semenke, imaju farmakološke vrednosti, kao predohrana protiv raka. Nedavno su, u Poljskoj, istraživači otkrili i izolovali sastojak u semenkama bunedeve, koji može sprečiti pojavu raka.

Sigurno je jedno — da izrazito narandžasto »meso« bundeve i tikve sadrži dosta antikancerogenih karotmoida, uklju-čujući i beta-karotin. Neki naučnici smatraju da je tajna u tome što je karotin antioksidans, pa narandžasto »meso« bundeve i tikve može zaštiti od svih promena koje vode kanceru i drugim hroničnim bolestima i starenju. Osim toga radikali bez kiseonika koji mogu uništiti krvne sudove i ubrzati starenje, a baš njihovo štetno dejstvo mogu da osujete ili uspore sastojci iz bundeve i tikve.

Prema Američkom društvu za borbu protiv raka, narandžasto-žuta hrana, kao što je »meso« bundeve i tikve, koje je bogato vitaminom A, može smanjiti rizik od nekoliko vrsita raka, odnosno može biti višestruka zaštita od raka pluća, jednjaka, stomaka, mokraćne bešike i prostate. Neki naučnici zato smatraju da, kao zaštitu od raka, treba svakodnevno konzumirati što više mrkve ili bundeve. Ovo je naročito značajno i neophodno za pušače kao predohrana protiv raka pluća.