Jestivo divlje bilje

U čitavom svetu, naročito u naprednim zemljama, zavladao je trend povratka prirodi i zdravom načinu života. Razlog za to su i poražavajući podaci o porastu mnogih bolesti nastalih zbog stresa, brzog tempa života i loše ishrane, i pored toga što nam je standard života visok. Na internetu možete sve češće naći sajtove koji upućuju na razne kurseve o povratku prirodi i o tome kako preživeti u prirodi. Sta bi se desilo da nestane nafte, koja bi lančano izazvala čitav zastoj života, naročito onih koji žive u gradovima. Današnji gradski čovek je neupućen kako da sam opstane u prirodi i ishrani svoju porodicu. Ništa više nije sigurno, a od viška znanja i umeća glava neće da boli. U svim teškim vremenskim periodima oni koji su se bavili proizvodnjom hrane su najbolje prolazili. Setite se da su i oni doseljenici koji su prvi naselili pusti američki kontinent krčili prvo šume, oduzimali zemlju Indijancima, sadili duvan i gajili svinje, mukotrpnim radom generacija Amerika je postala san uspešne zemlje, ali zavisne od nafte, sve manje je zdave hrane, a stresa i problema sve više.

Jestivo divlje bilje nam je relativno lako dostupno, ali se kod nas malo koristi, uglavnom zbog predrasuda i iz neznanja. U evropskim zemljama gradsko stanovništvo je više usmereno na život sa prirodom, jer se deca od malena edukuju i upućuju na sva blaga koja priroda pruža, ali i da se ona neguje. Divlje bilje je izuzetno bogato vitaminima i hranljivim materijama. Poslednjih godina i kod nas sve više, naročito u proleće, na pijačnim tezgama možemo videti divlje jestivo bilje od sremuša do divlje rakule i ponekad je ono skuplje od ostalog povrća gajenog u bašti.

Čovek je oduvek težio da što bolje upozna prirodu i mogućnosti koje mu ona pruža. Između ostalog, priroda je ogroman, nepresušni izvor hrane koji je još uvek nedovoljno iskorišćen. Od oko 350.000 biljnih vrsta, koje rastu na zemaljskoj kugli, približno jedna trećina može da se jede, a čovek zaista koristi za jelo jedva oko 600 vrsta. Glavni razlozi su: neznanje, ukorenjene navike, predrasude, strah od trovanja i gađenje.

Što se tiče korišćenja divljeg bilja za jelo, situacija je veoma loša, jer, osim drugih faktora, mnogi ljudi ne znaju šta može da se jede od onoga što nam priroda pruža i na koji način se to bilje priprema za jelo.

Jestivo divlje bilje, po svojoj nameni i hranljivoj vrednosti, može da se svrsta u nekoliko grupa:

Povrćne biljke i salate
Čajne biljke su one čije se lišće ili celokupni nadzemni delovi upotrebljavaju za spremanje čaja ili vitaminskih napitaka.

Začinske biljke služe da se njima poboljša ukus hrane i zamenjuje biber, paprika i drugi začini.

Navala – Nephrodium filix mas, porodica Polypodiaceae (paprati – paprat, muška paprat, navalče, pampunka, paprad, paprat).
Višegodišnja biljka, visoka od 30 do 100 cm. Listovi joj izbijaju pravo iz zemlje i poređani su u krug. Sasvim mladi (prilikom izbijanja) uvijeni su kao puž, a kasnije se razvijaju i postaju dugački, dvostruko izdeljeni i nejednako zupčasti. Pod zemljom se nalazi veliki mesnati podanak. Rasprostranjena je skoro na celom prostoru Balkana, a raste po šumama, od viših brda pa do preko 1.500 m nadmorske visine.
Sasvim mladi, sočni, još nerazvijeni listovi, koji su još uvijeni u spiralu kao puževa kućica, mogu da se upotrebljavaju za spremanje čorbi, variva i pirea, u mešavini sa drugim divljim povrćem. Stariji, razvijeni listovi su čvrsti, sadrže dosta celuloze i smatraju se škodljivim. Podzemni deo sadrži otrovne sastojke i ne može se upotrebljavati za hranu.

2. Ženska paprat – Athyrium filix femina (papratka, sitna navala)
Rasprostranjena je svuda u regionu, na sličnim, ali malo svežijim mestima. Listovi su joj sitno izdeljeni. Mladi listovi sadrže više vitamina od prethodne vrste i upotrebljavaju se za hranu kuvani kao varivo ili bareni kao špargla.

3- Bujad – Pteridium aquilinum (velika paprat, bujača, gorska paprat, orlova paprat, stelja).
Višegodišnja biljka, visoka od 50 do 150 cm.
Veliki listovi su na veoma dugačkim jakim drškama koje sa donje strane imaju žljebove. Trouglastog su oblika i dvostruko do trostruko izdeljeni.
Veoma je rasprostranjena po celoj zemlji, od nižih brda, pa do visokih planina. Raste na suvljim mestima, u retkim, svetlijim šumama, na proplancima, krševima, šumskim čistinama, na zapuštenim planinskim njivama i livadama, uvek na kiselom tlu. Često se javlja na velikoj površini i u ogromnoj količini. Mladi, sočni izdanci, brani rano s proleća, na kojima se listovi još nisu razvili, upotrebljavaju se za spravljanje čorbi, mešanih variva i sl. Mogu da se upotrebljavaju bez ograničenja i ne postoji opasnost da se zamene sa nekom sličnom škodljivom biljkom. Podzemna stabljika bujadi sadrži dosta velike količine skroba. Može se vaditi s jeseni ili krajem zime i mleti u brašno, pa tako upotrebljavati kao dodatak sirovinama za spravljanje hleba ili se iz takve mase može ispiranjem izdvojiti skrob.

4. Kopriva – Urtica dioica, porodica Urtica-ceae – koprive (žara, velika kopriva).
Višegodišnja zeljasta biljka.preko 100 cm u visinu. Stabljika je četvrtasta. Listovi su jajoliko-duguljasti, sa produženim šiljastim krajem, po ivici zupčasti. S obe strane pokriveni su kratkim mekim dlakama. I stabljika i listovi obrasli su još i dužim, lomljivim dlakama punim kiseline koja žari i izaziva plikove na koži.

5.Mala kopriva – Urtica urens (sitna kopri-va, grčka kopriva).
Takođe je veoma rasprostranjena. To je jednogodišnja zeljasta biljka. Manja je od velike koprive, a naraste do 60 cm. Listovi su joj sitniji.

6. Ljuta kopriva – Urtica pilulifera (drobna kopriva, veprima).
To je jednogodišnja zeljasta biljka, rasprostranjena u primorskim predelima i toplijim krajevima.

7. Jagorčevina – Primula vulgaris, porodica Primulaceae – jaglika (jaglac, jagarčina, jagliče, jagolnica, piskavka).
Višegodišnja zeljasta biljka, visoka od 5 do 10 cm. Listovi su prizemni, žućkastozelene boje, duguljasto-jajasti, naborani, sa veoma izraženim lisnim žilama, koje se potpuno sužavaju u sasvim kratku dršku. Cvetovi su jasno žuti, na dužim peteljkama koje izbijaju pravo iz prizemnog bokora. Cveta u rano proleće.
Rasprostranjena je skoro po celom regionu, od nizina pa do oko 1.200 m nadmorske visine. Raste po livadama sa niskom travom, u retkim svetlim šumama, na šumskim proplancima, među žbunjem, po ivicama šuma i na sličnim mestima.
Listovi sadrže veoma velike količine vitamina C i spadaju među najbogatije izvore ovog vitamina. Upotrebljavaju se sveži za salatu, zatim za pripremanje čorbi, variva, pirea, nadeva i sl.
Smatra se da već nekoliko svežih listova mo-gu da zadovolje dnevnu potrebu čoveka za vitaminom C. Ne treba ih upotrebljavati u velikoj količini, pošto sadrže saponin, pa u takvom slučaju mogu da budu škodljivi. Ne postoji opasnost da se zamene sa listovima neke druge slične vrste, koja bi u manjoj količini bila štetna. Listovi se mogu upotrebljavati i za spremanje vitaminskih čajnih mešavina.

8.Jaglika – Primula veris (vesnačak, rani jaglac, galčina, gregorščica, jagotac, ključarica, kunjavac, prvi cvit).
Nešto je manje rasprostranjena od prethodne vrste.
Raste uglavnom po livadama. Cvetovi su tamnožute boje i po nekoliko se nalaze u obliku štita na dužoj dršci.

9. Pravi jaglac – Primula elatior (lestegin).
Dosta je rasprostranjen.
Raste po livadama viših brda i planina. Cvetovi su mu bledožuti i stoje po nekoliko u štitu na dugoj dršci.

10. Vodena bokvica– Alisma plantago, porodica Alismataceae – keke (podvodna bokvica, žabočun, žabočunka, kornjačina trava).
Višegodišnja zeljasta biljka, koja iz močvare, gliba ili plitke vode izrasta do 40 cm visine. Listovi su izduženi srcasto-jajastog ili kopljastog oblika, kružno raspoređeni oko cvetne stabljike; od polovine stabljike se grana u nekoliko pršljenova sa brojnim sitnijim beličasto-ružičastim cvetovima. Cveta u julu.

11.Sremuš – Allium ursinum, porodica Lili-aceae – Ijiljani (sremuša, cremuža, medveđi luk, šumski luk).
Višegodišnja zeljasta biljka sa uskom duguljastom podzemnom lukovicom, visoka do 30 cm. Listovi su široki 3-5 cm, a dugački do 25 cm, sočni su i sjajni, a nalaze se na dužoj sočnoj dršci i izbijaju neposredno iz zemlje. Cvetna stabljika je dugačka do 30 cm i pri vrhu nosi glavičastu cvast sastavljenu od brojnih belih cvetova. Cveta od aprila do juna. Cela biljka intenzivno miriše na mešavinu belog i crnog luka.