Ljudski mozak je vrlo komplikovan organ čija struktura i funkcije ni do danas nisu potpuno istrazenu Kao i svaki aparat visokog kapaciteta, mozak tražipažnju i održavanje. Da bi dugo ostao svež, potreban mu je trening. Nove studije pokazuju da postoji nada u obnavljanje čak i sivih ćelija mozga.
mozak
Za uključivanje svih aktivnih funkcija nadležan je mozak. U njegovoj kori odvija se protok svih informacija koje primamo putem naših čula i one se tu obrađuju. Odavde sledi komanda telesnim pokretima i duhovnim aktivnostima, kao npr. planiranje, razmišljanje, govor, pisanje. Na ivici prelaza iz velikog mozga u međumozak nalazi se sistem koji pretežno određuje emotivni život. Centar za memoriju sastoji se od više delova. Boje i oblike mozak memoriše u centru za posmatranje (vid) u zadnjem delu glave, melodije u predelu centra za sluh koji je smešten u visini ušiju.

Kod govora se istovremeno aktivira više centara. Sposobnost da se raspoznaju predmeti i pojmovi, da se spoznaju određene kategorije, dugujemo centru za sistematiku koji je smešten u frontalnom delu mozga. Informacije koje mozak prerađuje u sećanja potiču od organa čula. Sve što vidimo, čujemo, mirišemo, osećamo ili okusimo, dolazi kao impuls preko nervnog sistema

Koja pitanja u vezi mozga pacijenti najviše postavljaju lekarima? Iz odgovora stručnjaka saznaćete sve ono što treba da znate o ljudskom mozgu.

1. – Šta je to što mozak čini najvažnijim organom u čovečijem telu?

Najveći značaj daje mu zadatak koji ima kao centralni deo nervnog sistema. Nadležan je za misao, izgovor reči, osećanja. Osim toga, upravlja svim telesnim funkcijama. Zajedno sa produženom kičmenom moždinom određuje osnovne fizičke radnje, kao što su disanje, srčana frekvencija i regulisanje temperature. Prima čulne signale nerava, dešifruje ih i raspoređuje. Prima sve impulse koji vode ka psihičkim aktivnostima.

2. – Da li je tačno da koristimo samo deo moždanih ćelija?

Da. Sve moždane ćelije ne učestvuju u procesu našeg razmišljanja i doživljavanja. Dakle, ima dodatnih rezervi, koje mogu da se aktiviraju.

3. – Zašto su moje kolege lakše i brže shvatili principe rada ovih kompjuterskih sistema, dok je meni trebalo mnogo više vremena?

Možda imaju više iskustva nego vi? Ili su bolje motivisani? Možda je to njihova
preokupacija, rad na kompjuteru može da bude prava strast. Ovo su bitni preduslovi za lakše i bolje učenje.

4. – Da li postoji mogućnost da se poboljša pamćenje?

Da. Sposobnost pamćenja može da se enormno povećava. Specijalni programi razvijaju ekstra treninge, sa posebnim strategijama koje se koriste za pospešivanje memorije. Prema određenom sistemu simbola, ne uči se samo kako se pamte brojevi, već se i imena brže memorišu kada se pretvaraju u slike. Primer: Kod osobe koja se zove Vlada imaćemo sliku nekog vladara, a kod Žarka sliku žara (žeravice). Svakom pojedincu je prepušteno da u skladu sa svojom maštom izgradi sopstveni most za premošćivanje praznine između reči i slike. Sigurno je da se time povećava sposobnost pamćenja.

5. – Da li mogu da treniram mozak, kao mišiće?
Da. Sportski trening sastoji se u misanim džogingom, koji se sastoji u intenzivnim duhovnim aktivnostima. Sa naglaskom na intenzivnim. Gledanje televizije nije nikakav džoging za mozak. Mnogo su važnije sportske i druge fizičke aktivnosti. Kretanje, kao podloga za svaku duhovnu aktivnost. Poznato je da glumci uče tekstove brže i bolje u toku šetnje, nego kod kuće.

6. – Kako uopšte funkcioniše naš mozak?

Mozak se sastoji od hiljadu milijardi nervnih ćelija. Svaka od njih direktno je povezana sa deset hiljada drugih ćelija i one međusobno razmenjuju informacije.
U ovom gigantskom mrežnom postrojenju prenos informacija funkcioniše uz pomoć hemijskih procesa, odnosno supstancija koje nadražuju ili stimulišu nervnu ćeliju. Mozak čini svega 2% od ukupne telesne težine, ali troši 20% naše ukupne energije.

7. – Da li se mozak može uporediti sa nekim superkompjuterom?

Ne, jer kompjuteri ipak rade po nekoj zadatoj šemi. U mozgu se, međutim, odvija neverovatno mnogo procesa, i to paralelno. Ne postoji ni jedno učenje bez osećaja ili motivacije.

8. – Šta se dešava u mozgu dok, na primer, nešto gledam?

Očni živci su provodnici za optičke nadražaje koji tako stižu do mozga. Samo viđenje stvari ne odvija se na nekom određenom mestu, već na različitim delovima kore velikog mozga. Na primer, tu postoji deo koji je nadležan za slike u koloru, jedan deo za posmatranje stvari u pokretu, a jedan za raspoznavanje likova. Ovaj princip, da su za jedno poimanje slike nadležna razna područja mozga, važi za sve domene psihičkih doživljaja (shvatanje, pamćenje, osećanje, volja).

9. – Kako je kod govora? Da li postoji neki centar za govor, neka centralna komanda?

Da. Ali, za to u mozgu postoje i različita područja sa različitim zadacima. Na određenom mestu postoji neki oblik leksikona reči, a na drugom mestu se analizira značenje reči. Treće mesto je nadležno za gramatiku, a četvrto za intonaciju izgovorene reči, ali su sve funkcije u koordinaciji Brokovog centra za govor.

10. – Da li deca uče lakše od odraslih?

Da, mnogo lakše. Pri samom rođenju postoji ogroman broj mogućih veza nervnih ćelija u mozgu koje još nisu utvrđene. Vremenski period koji je na raspolaganju za to iznosi oko deset godina. Dakle, do desete godine života mozak mora da potvrdi prerađene informacije i da ih stalno koristi, kako bi ih trajno memorisao.

11. – To znači da deca lakše uče jezike?

Da. Bebe se rađaju sa oko stotinu govornih “kanala”. Zavisno od govornog okruženja u kome dete odrasta, neke od tih kanala će mozak stalno potvrđivati, koristiti i trajno memorisati. Drugi kanali, kao npr. za japanski ili kineski, nikada se neće koristiti. pa će propasti.

12. – Da li je za dete dobro ili loše kada odrasta u sredini gde se govore dva jezika?

To je vrlo povoljna okolnost. Jer, deca koja rano ovladaju sa dva jezika kasnije mnogo lakše uče ostale jezike. Određena prespajanja u mozgu koja su za to potrebna već su unapred urađena. Inače, mozak tretira dijalekte isto kao i strane jezike.

13. – A zaboravljanje?

Zaboravljanje je jedna od najvažnijih delatnosti mozga. Mozak pokušava da iz trajne baze podataka koja je u njemu pohranjena isfiltrira najvažnije, a ostatak da zaboravi.

14. – Mozak stari sa telom. Šta se može uraditi protiv toga?

Duhovnu felksibilnost možemo zadržati sve do poznog životnog doba. Džoging mozga daje naročito dobre mogućnosti da se trenira misaoni kapacitet. O tome postoji dosta literature. Isto tako su od koristi i šah, ukrštene reči, društvene i kompjuterske igre. Svejedno je za koji oblik treninga mozga se neko odluči, važno je samo da se pamćenje i koncentracija vežbaju redovno treba početi još u mlađim godinama.

15. – Da li ishrana ima pozitivan uticaj na kapacitet mozga’

Da. Ko troši mnogo energije na razmišljanje, mora da je nadoknadi. Najbolje pogonsko sredstvo za mozak su ugljeni hidrati u obliku hleba, “musli” mešavina pahuljica i voća, zatim testenine i krompir, dakle životne namirnice koje organizam prerađuje u glukozu, koja hrani sive ćelije mozga i povećava sposobnost koncentracije i zapažanja. Naročito je važan jutarnji obrok, dakle dobar doručak koji osnažuje duh i nerve.

16. – Da li je korisno uzimati češće međuobroke?

Da, naročito “musli” mešavine raznih pahuljica i suvog voća, zatim sveže voće i parče hleba. Oni sadrže važne supstancije za mozak. Osim toga, potreban je i veći unos tečnosti. Najmanje 2 litre dnevno, najbolje voda ili razni biljni čajevi. To deluje na dobar protok krvi i dovod potrebne količine kiseonika do mozga, koji je neophodan za dobar rad svih ćelija.

17. – Sta najviše škodi mozgu?

Između ostalih, faktori rizika su npr. giht, dijabetes, povišene vrednosti masnoća u krvi, povećana telesna težina, nedovoljno kretanje i stres. Teške posledice na mozgu ostavljaju alkohol i droge, koji dovode do bržeg odumiranja svih ćelija u sve većem broju. Česte anestezije i određene vrste lekova takođe mogu da deluju štetno.

 

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply

Your email address will not be published.