I kod žena i kod muškaraca simptomi hlamidije mogu biti blagi ili čak u dužem periodu izostati što može biti veoma opasno jer je neophodno lečenje započeti što pre a najbolje pre nego što je hlamidija uzela maha…
Hlamidija je jedna od najrasprostranjenijih seksualno prenosivih bolesti, a procenjuje se da je jedna od deset seksualno aktivnih osoba inficirana bakterijom Chlamvdia trachomatis. Statistike pokazuju da žene obolevaju češće i da infekcija postoji kod čak 20% seksualno aktivnih žena.
O kakvoj je bolesti reč, koji su simptomi, kako se leči i kakve sve komplikacije može da izazove hlamidija
Simptomi hlamidije često izostaju
Hlamidija je poznata kao tiha polna bolest, pošto veoma često njeni simptomi izostaju. Međutim, ukoliko se ne leči, posledice mogu biti veoma ozbiljne. Kad uzme maha, može izazvati razne bolesti, a u težim slučajevima dovodi i do steriliteta.Hlamidija je bakterija poznata u humanoj patologiji kao tipičan unutarćelijski (intracelularni) parazit, kojoj je neophodna živa ćelija da bi se razmnožavala. Ono stoje karakteristično za ovu infekciju jeste nesrazmera između blagih simptoma i stepena patoloških pramena, koje su mnogo jače izražene. Infekcija kod žena najčešće je asimptomatska, a ukoliko se pojave simptomi, javljaju se u vidu peckanja pri mokrenju, pojačanog vaginalnog sekreta, bola u donjem delu leđa, neuobičajenog bola prilikom seksualnog odnosa, pa čak i krvarenja između ciklusa (menstruacija).
I kod muškaraca hlamidija se najčešće javlja bez simptoma, a ako se ipak pojave znaci oboljenja, to su takođe peckanje pri mokrenju, sekrecija iz penisa (iscedak), upaljeni ili otekli testisi, kao i bolovi u njima. Ponekad se javlja neugodan svrab na penisufkoji može biti znak da infekcija hlamidijom i dalje postoji.
Povezano>>> Kako se prenosi i leči hlamidija
I deca mogu da obole
Od hlamidije najčešće obolevaju seksualno aktivne osobe, i muškarci i žene, mada je mogu imati i deca. Naime, beba rođena vaginalno može se zaraziti hlamidijom od inficirane majke. U tim situacijama, od 25 do 50 odsto novorođenčadi dobiće konjunktivitis (upala očnih kapaka), a u pet do 20 odsto slučajeva razviće se upala pluća usled hlamidije. S porastom broja seksualnih partnera povećava se rizik od infekcije. Seksualno aktivne adolescentkinje su pod posebno povećanim rizikom za razvoj infekcije – usled nedovoljne zrelosti grlića materice. Ipak, najvažnije je razumeti da samo jedan seksualni kontakt s obolelom osobom može prouzrokovati infekcije hlamidijom.
Hlamidija je najčešća seksualno prenosiva bolest u svetu a zbog blagih simptoma se ne otkriva na vreme. Infekcija u organizmu može uporno da se održava (perzistira) od jedne do deset godina. Inkubacioni period u slučaju hlamidije traje od jedne do tri nedelje.
Zaštita od hlamidije je jednostavna – korišćenje kondoma prilikom seksualnog odnosa, posebno kod onih koji često menjaju partnere, potom apstinencija, a ukoliko postoji sumnja na infekciju, obavezno je uključivanje i patnera u terapiju bez obzira da li kod njega postoje simptomi hlamidije ili ne. Po završenoj terapiji oboje treba da ponove test na hlamidiju. Kao preventiva savetuje se i smanjenje broja seksualnih partnera.
Lako se otkriva i uspešno leči
Bakterija hlamidija se pouzdano detektuje i leči.Iako možda i sami možete da posumnjate da su u pitanju simptomi hlamidije, ovu bolest može pravilno da dijagnostikuje jedino lekar. Potrebno je uraditi odgovarajući test na hlamidiju, koji podrazumeva uzimanje vaginalnog i uretralnog brisa (bris mokraćnog kanala) i zasejavanje uzorka na hranljivu podlogu, a rezultati se uglavnom dobijaju nakon sedam dana.
Povezano>>>Hlamidija infekcija kod muškaraca i žena
Testovi izbora za skrining i otkrivanje Chlamvdie trachomatis jesu PCR (Polvrnerase Chain Reaction), kao i LCR (Ligase Chain Reaction). Serološke analize hlamidije nemaju veliki značaj, jer mogu detektovati antitela od ranijih infekcija, koja dugo opstaju u organizmu i ne mogu se lako razlikovati od antitela aktuelnog oboljenja. Kada se otkrije uzročnik infekcije, oba partnera moraju se lečiti bez obzira na simptome koji mogu izostati, jer u suprotnom može doći do ponovne infekcije.
Lekovi za lečenje hlamidije
Lekovi za lečenje hlamidije su iz grupe antibiotika: tetraciklini (dovicin), kao i hemomvcin (azitromicin). Ovo su najefikasniji lekovi antibiotici u lečenju hlamidije. Lečenje lekovima veoma je uspešno, s tim što ih moraju uzimati oba partnera. Ukoliko prva doza antibiotika ne da rezultate, ona se ponavlja, a najčešće se tada lek izbora promeni.
Infekcija kobna po reproduktivno zdravlje
Posledice ove infekcije kod žena manifestuju se oboljenjima poput pelvične inflamatorne bolesti (PID) ili upale karlice, tubarnog faktora infertiliteta, kao i vanmateričnom trudnoćom. Ona ostavlja znatne posledice na reproduktivno zdravlje.Čak 20 % žena sa hlamidijalnom infekcijom razvije pelvičnu inflamatornu bolest, oko četiri odsto ima hroničan bol u maloj karlici, a tri odsto problem s neplodnošću. Veliki procenat žena sa zapušenim jajovodima, kao i s postojanjem hidrosalpinksa, imao je ekspoziciju ovom bakterijom i vrlo često bez siptomatske pelvične infekcije (tubarni faktor infertiliteta zastupljen je čak u oko 40% slučajeva). S druge strane, hlamidija kod muškarca može inficirati urinarni trakt i epididimis (deo muškog genitalnog trakta koji sprovodi spermu od testisa do semovoda), a posledice mogu biti epididimitis (upala semevoda, to jest semenih kanalića), otok ili zapaljenje testisa, kao i bolovi u testisima.
Test na hlamidiju preporučuje se seksualno aktivnim osobama koje osete simptome hlamidije kao što su svrab, primete iscedak, imaju učestali nagon za mokrenjem, svima sa urinarnim tegobama a negativnom urinokulturom, kao i onima sa postojećim kondilomima. Žene sa hroničnim bolom nisko u karlici i muškarci s prostatisom takođe treba da urade test, kao i trudnice na prvom pregledu.
Imajte na umu da jednom lečena i izlečena infekcija ne štiti od hlamidije u budućnosti, jer se ne stvara imunitet na nju. Zato je vrlo bitno pridržavati se mera prevencije oboljenja i koristiti zaštitu tokom polnog odnosa.
