Osteopenija simptomi, terapija, ishrana, prirodno lečenje

Većina ljudi o svojim kostima uopšte ne razmišlja kao o „živom tkivu“. Međutim, ćelije, nervi, krvni sudovi i minerali koji čine naše kosti se neprestano obnavljaju.

Šta je osteopenija ?

Osteopenija je stanje za koje su su karakteristične slabe kosti i veći rizik od preloma kostiju.

Šta znači mala gustina kostiju? Kosti se sastoje od kalcijuma i drugih minerala koji održavaju kosti jakim ili „gustim“. Da bi kosti držale našu telesnu težinu, štitile naše unutrašnje organe i pomagale nam da se krećemo, potrebno je da budu zdrave. Tokom ljudskog života, proces razlaganja i ponovne izgradnje kostiju se neprestano odvija. Ishrana, vežbanje, telesna težina i lekovi koje pijemo mogu uticati na ovja proces. Istraživanja pokazuju da zbog faktora kao što su fizička aktivnost, unos nutrijenata i izlaganje suncu polovina svih žena i četvrtina svih muškaraca starijih od 50 godina ima neku povredu kostiju zbog osteoporoze ili osteopenije.

Šta je osteopenija?

Osteopenija je zdravstveni problem za koji je karakteristična mala gustina kostiju. To znači da su kosti slabije i krtije nego što je normalno. Da li je osteopenija bolest? Kada gustina kostiju nije dovoljno mala da bi se stanje klasifikovalo kao osteoporoza, ali nije ni dovoljna da bi se smatrala normalnom, postavlja se dijagnoza osteopenije. Osteopenija se pre smatra poremećajem nego bolešću. Reč je, zapravo, o upozorenju da se bolest može razvijati i pogoršati ako se ne leči.

Osteopenija se javlja kada kosti postanu slabije i počnu da gube minerale. Tako postaju manje guste, osetljivije i sklonije prelomima. Koštana masa je zapravo količina minerala u kostima. Kod žena se češće javljaju i osteopenija i osteoporoza. Međutim, ovi problemi se mogu javiti kod pripadnika oba pola. Žene prirodno imaju manju gustinu kostiju nego muškarci. Reproduktivni hormoni kod žena, pogotovo estrogen, utiču na stvaranje i gubitak koštane mase.

U ranijim fazama života, jačina kostiju je nešto što većina ljudi uzima zdravo za gotovo. I svi to radimo dok ne dođe do nekog problema sa kostima. Evo i jedne zanimljive činjenice vezane za slabe kosti: prelomi se češće javljaju kod ljudi koji imaju osteopeniju, a ne sa osteoporozom. Da biste se zaštitili od preloma ili od nekog oboljenja kostiju, jako je važno da se zdravo hranite i budete fizički aktivni.

Osteopenija i osteoporoza

Definicija osteoporoze glasi: „Bolest kostiju kada dođe do prevelikog gubitka koštane mase, slabe reprodukcije koštanih ćelija ili i jedno i drugo“. Osteoporoza doslovno znači „porozne kosti“ i za nju je karakteristična pojava velikih šupljina u koštanom tkivu.

Osteopenija podrazumeva povećan rizik od nastanka osteoporoze. Osteopenija se javlja u ranijim godinama i može se javiti i kod ljudi u dvadesetim i tridesetim godinama, da bi se kasnije razvila u osteoporozu.

I osteopenija i osteoporoza podrazumevaju veću verovatnoću od preloma kostiju. Na primer, prelom se može javiti zbog pada prilikom bavljenja nekim sportom. U težim slučajevima, prelom se može javiti i zbog nekih mnogo blažih pokreta (npr. izvrnuća članka ili udaranja u tup predmet).

Osteopenija znaci i simptomi

Mnogi ljudi koji imaju osteopeniju uopšte nemaju simptome, pa samim tim nisu ni svesni problema. Kada se simptomi jave, najčešći su:

Jedan ili više preloma kostiju. Kada dođe do preloma, najčešće se lomi kuk, članak, ručni zglob ili kičma.
Bolovi u kostima ili drugi tipovi bolova koji se javljaju u okolnim tkivima, uključujući i zglobove.
Problemi prilikom bavljenja fizičkim aktivnostima, jer se javljaju bolovi i osoba se lakše povređuje.

Kako osteopenija postaje osteoporoza, simptomi uključuju i „smanjivanje“ tj. osoba postaje niža zbog slabljenja kostiju kičme. Ostali simptomi osteoporoze su:

Svi navedeni simptomi osteopenije.
Loše držanje, uključujući i krivljenje kičme.
Ograničen opseg pokreta i probleme u obavljanju svakodnevnih aktivnosti zbog bolova. Mnogi ljudi koji pate od težeg gubitka koštane mase moraju da imaju pomoć da bi radili svakodnevne stvari – kretali se, obavljali kućne poslove i slično. Sve to dovodi i do psihičkih problema poput depresije, beznađa, izolacije i slično.

Osteopenija: uzroci i faktori rizika

Rizik od nastanka osteopenije i osteoporoze raste kako starimo i obično se ova oboljenja javljaju u srednjem dobu, od sredine tridesetih godina. Međutim, ovaj problem se može javiti i kod mlađih ljudi, posebno u slučajevima kada je ishrana siromašna važnim nutrijentima poput kalcijuma, kod pothranjenih ljudi i ljudi koji imaju neki poremećaj ishrane.

Starenje je povezano sa povećanim rizikom od bolesti kostiju, jer se s godinama usporava proces obnavljanja kostiju. Nakon tridesete godine i muškarci i žene počinju da postepeno gube koštanu masu. Zato je jako važno izgraditi jake kosti tokom tinejdžerskih i dvadesetih godina. Jak skeletni sistem u ranijim fazama života pomaže u odlaganju slabljenja kostiju u poznijem dobu.

Faktori rizika za osteoporozu i osteopeniju su:

To što ste žensko. Kod žena se rizik još više povećava nakon menopauze. Određene hormonalne promene tokom i nakon menopauze loše utiču na gustinu kostiju – npr. smanjen nivo estrogena dovodi do slabljenja kostiju. Estrogen je veoma važan za oržavanje jakih i zdravih kostiju. Nakon menopauze se luči znatno manje estrogena, tako da u prvih par godina nakon menopauze kosti relativno brzo oslabe. Zato je veoma važno da u ranijim godinama više pažnje obratite na zdravlje svojih kostiju.
Loša ishrana. Nedovoljno hrane koja sadrži kalcijum i vitamin D je glavni faktor rizika za ova oboljenja. Deficit kalcijuma se može javiti kod svakoga, ali je češći kod ljudi koji ne unose dovoljno mlečnih proizvoda (posebno kod vegeterijanaca i vegana), jedu malo svežeg povrća i mnogo brze hrane. Kod osoba koje su na restriktivnim režimima ishrane obično se javlja i manjak estrogena.
Nedovoljno izlaganja suncu. Najbolji način da sprečite deficit vitamina D jeste da svakog dana izađete na sunce bar 15-20 minuta. Ako većinu vremena provodite u kući i izbegavate sunce, to znači i da vaš organizam neće sintetisati dovoljno vitamina D, koji je jako važan za održavanje koštane mase.
Neki poremećaj u ishrani, ženska sportska trijada i neuhranjenost. Ako ne uzimate dovoljno kalorija i nutrijenata, kosti mogu trpeti jer ne dovijaju dovoljno minerala. Ovi problemi su prisutni i kod muškaraca i kod žena, ali se češće javljaju kod žena. I malo masnoća u orgnizmu utiče na lučenje hormona i može izazvati smanjeno lučenje hormona, što dovodi do simptoma sličnih simptomima menopauze.
Nedovoljno fizičke aktivnosti. Adekvatna fizička aktivnost pomaže u održavanju jakih kostiju.
Upotreba lekova koji mogu da oslabe kosti. Određeni lekovi mogu negativno uticati na količinu minerala u organizmu, posebno kalcijuma, kalijuma i magnezijuma. Lekovi koji povećavaju rizik od osteopenije su neki steroidi, lekovi za astmu i štitnu žlezdu, neki od lekova za kontracepciju, inhibitori protonske pumpe i selektivni inhibitori preuzimanja serotonina.
Terapija protiv karcinoma (hemioterapija i zračenje).
Pušenje i alkohol.
Gojaznost utiče na lučenje hormona i stvara dodatni pritisak na već slabe kosti.
Porodična istorija preloma kostiju i poremećaja kostiju.

Osteopenija lečenje

Konvencionalno lečenje osteopenije

Kako se postavlja dijagnoza osteopenije? Lekari obično koriste tzv. denziometriju, test gustine minerala u kostima. Ovaj test se radi uz pomoć specijalne mašine i tako se određuje da li su kosti slabije nego što je normalno.

Da li je osteopenija izlečiva i koji su najbolji načini za lečenje? Lekari obično prepisuju lekove kako bi se sprečili i lečili poremećaji kostiju kod ljudi koji imaju osteoporozu. Ako imate osteopeniju, ali ne i osteoporozu, nije vam potreban nikakav tretman, već je važno poraditi na prirodnom usporavanju napredovanja bolesti. Mada mogu biti od velike pomoći, lekovi za bolesti kostiju nisu potpuni „lek“ za ovaj problem, jer se on pogoršava kako starimo. Za usporavanje toka bolesti se obično koriste sledeće klase lekova:

Bifosfati
Anabolici
Antiresorptivni lekovi, gde spadaju i terapije estrogenom

Mada lekari često preporučuju hormonsku terapiju za zaštitu kostiju, vode se žučne rasprave oko toga da li ovi lekovi zaista pomažu. Neka istraživanja pokazuju da ovakvi lekovi mogu usporiti gubitak koštane mase, ali da ne pomažu u ponovnoj izgradnji koštane mase. Ovakvi lekovi uglavnom pomažu samo kod simptoma, ali ne leče i uzrok, tako da kada prestanete da ih pijete, problemi se vraćaju u potpunosti. Jasno je da ovakvi lekovi nisu dugoročno rešenje.

Prirodno lečenje osteopenije

Ishrana

Ishrana je najbolji prirodni lek za osteopeniju.Da biste u sebe uneli neophodne minerale i vitamine kako biste izgradili zdrave i jake kosti, važno je da vam ishrana bude raznovrsna i da unosite dovoljno kalorija za sve potrebne procese u organizmu. Pothranjenost, koja se često javlja zbog manjka masnoća u organizmu i kojoj su mnogi ljudi skloni jer restriktivnim režimima ishrane pokušavaju da održe optimalan broj kilograma, može izazvati osteopeniju, koja izaziva trajne porbleme. Postoji nekoliko nutrijenata na koje bi trebalo obratiti posebno pažnje kada pričamo o lečenju osteopenije, a to su kalcijum i vitamin D.

Drugi nutrijenti koji su važni za sprečavanje oboljenja kostiju a koje obezbeđuje zdrava ishrana su gvožđe, vitamin C i magnezijum. Deficit gvožđa (anemija) je velik faktor rizika za osteopeniju, jer je gvožđe od vitalne važnosti za sintezu kolagena i metabolizam vitamina D. Vitamin C igra značajnu ulogu u stvaranju kolagena i pomaže u stimulaciji ćelija koje grade kosti, podstiče apsorpciju kalcijuma i pomaže vitaminu D da pravilno funkcioniše.

Hrana koja sadrži kalcijum je: mleko i mlečni proizvodi – jogurt, kefir i sir (najbolje je da pijete sirovo mleko ako imate gde da ga nabavite), sardine i losos, tamno lisnato povrće.
Hrana bogata magnezijumom je: zeleno lisnato povrće (spanać i blitva), seme bundeve, jogurt, kefir, crni pasulj, kakao i bademi.
Vitamin C se nalazi u: citrusnom voću, bobičastom voću, kiviju, paprikama, brokoliju i kelju.
Kolagen je protein koji je jako važan za kosti, jer pomaže u izgradnji kostiju i daje im fleksibilnu strukturu. Kolagen se prirodno nalazi u kostima, tako da je najbolje da kuvate supe od kostiju, ili da uzimate suplemente kolagena.
Hrana koja sadrži gvožđe, koje pomaže i u prevenciji anemije: meso (govedina, jagnjetina, piletina, ćuretina), riba, jaja, semenke, spanać, kelj i blitva.

Ishrana kod osteopenije

Potrudite se da jedete što više baznih namirnica kako biste zaštitili kosti. To znači mnogo povrća, voća i algi. Potrudite se da izbacite so iz ishrane koliko god možete tako što ćete jesti svežu hranu. Izbegavajte suhomesnate proizvode, brzu hranu, jela iz konzerve, prženu hranu, slane sosove, gotove obroke koji se kupuju smrznuti i slično. Ograničite i unos šećera, a posebno zaslađenih pića, alkohola i kofeina.

Fizička aktivnost

Da bi se održao zdrav skeletni sistem, jako je važno da budete fizički aktivni, čak i u starijem dobu. Vežbanje pomaže telu da smanji gubitak koštane mase, koji prirodno nastupa sa starenjem. Poznato je koliko je vežbanje zdravo i za mnoštvo drugih stvari, posebno za hormonski balans i zdravu telesnu težinu. Vežbanje je potrebno da mišiće održi jakim i pomaže nam u koordinaciji i ravnoteži. Na taj način se sprečavaju padovi, koji često izazivaju ozbiljne prelome i povrede.

Najbolje vežbe sa kosti su one vežbe koje „vas teraju da se opirete zemljinoj teži“. Time se vežba pravilno držanje. Na taj način mišići i kosti moraju da pravilno drže telesnu težinu. Najbolji primeri su trčanje, hodanje, ples, skijanje ili tenis. Naterajte sebe da vežbate bar 3-4 puta nedeljno po 30-60 minuta. Najbolje je da vežbate kad god možete. Ubacite i treninge sa tegovima.

Terapija

Suplementi koji pomažu u zaštiti kostiju

Kalcijum – najbolje je da kalcijum unosite isključivo ishranom. Međutim, ako to nije moguće iz bilo kog razloga, uzimajte suplemente. Većini odraslih ljudi je potrebno oko 1.000 mg kalcijuma na dan. Najbolje je da uzimate kalcijum-citrat, jer se on najbolje apsorbuje.
Vitamin D – stručnjaci savetuju uzimanje vitamina D ljudima koji su imali problema sa deficitom ovog vitamina, starijim ljudima, onima koji malo vremena provode na suncu i ljudima sa tamnijom kožom. Preporuke oko doze variraju, ali većina stručnjaka preporučuje oko 1.000 internacionalnih jedinica vitamina D na dan. Starijim ljudima, koji imaju problema sa sintezom vitamina D preko kože, je potrebna i veća doza.
Magnezijum je mineral koji je neophodan organizmu za pravilnu apsorpciju kalcijuma.
Vitamin B12 je posebno važan za starije ljude, koji možda imaju problem sa varenjem vitamina B12 zbog promena u sastavu želudačnih sokova. Ovi suplementi su veoma važni i za vegeterijance i vegane, koji ishranom ne unose dovoljno ovog vitamina.
Vitamin K2 je veoma važan za stvaranje proteina koji su od vitalne važnosti za formiranje kostiju. Uzimajte kvalitetnije suplemente ovog vitamina ili se potrudite da ishranom uzimate više vitamina K2.

Održavajte zdravu težinu

Gojaznost pojačava upale u organizmu i utiče na hormonalne promene koje oštećuju kosti. Sa optimalnom telesnom težinom ćete lakše vežbati i biti zdraviji kako starite. Drugi načini da ublažite upale u organizmu su: ostavljanje cigareta, zdrav san, malo stresa i izbegavanje alkohola.

Budite na suncu

Vitamin D pomaže u apsorpciji kalcijuma. Najbolji način da organizam sam sintetiše vitamin D jeste 15-20 minuta na suncu svakog dana.

Mere opreza

Ako spadate u rizičnu grupu kada je reč o osteopeniji ili osteoporozi, pitajte lekara da li je potrebno da uradite testove kako bi se utvrdilo postojanje poremećaja. Bez obzira na trenutno stanje vaših kostiju, povedite računa o prevenciji. Lekar će vam reći da li su vam potrebni suplementi i koja doza kako biste sprečili ovakve probleme.

Nekoliko reči na kraju

Osteopenija je poremećaj za koji je karakteristična mala gustina kostiju. Ovaj poremećaj napreduje i s vremenom se razvija u osteoporozu, što podrazumeva slabe i krte kosti, koje su podložnije povredama i prelomima.
Faktori rizika za osteopeniju su: menopauza, loša ishrana, poremećaji ishrane, lekovi koji ometaju apsorpciju minerala, anemija, pušenje, fizička neaktivnost, gojaznost i genetika.
Prirodni tretmani i prevencija su: ishrana bogata nutrijentima, posebno kalijumom i vitaminom D; adekvatne vežbe, optimalna telesna težina, život bez duvana i sprečavanje deficita vitamina D izlaganjem suncu.