Alergija na hranu | simptomi | dijagnoza

alergija na hranu kakoAlergija na hranu je neželjena reakcije imunog sistema, na inače bezopasnu hranu, ili neku njenu komponentu. Najteži oblik takve reakcije je anafilaktički šok koji može da bude i fatalan, dok najblaža alerga na hranu tj. njena reakcija samo osip. Alergija na hranu može da se javi u svakom uzrastu, ali je najčešća kod dece u prvim godinama života.

Alergija na hranu simptomi

Ovo su glavni simptomi alergija na hranu
-reakcije probavnog trakta: povraćanje, mučnina, proliv, kod beba stolice vodenaste i češće, grčevi, zatvori i slabo napredovanje
kožne reakcije: ekcem, dermatitis, osip, svrab, kod beba crvenilo guze, urtikarija, angiodem, atopijski dermatitis i jako bledilo kože
oralni alergijski sindrom: osećaj pečenja, ili svrab jezika, otok jezika, usana, nepca i ždrela
reakcije disajnih puteva: kijavica, kašalj, curenje nosa, svrab, ili crvenilo vrha nosa, smanjenje, ili čak gubitak čula mirisa
reakcije na očima: crvenilo, otečeni kapci, suzenje očiju
reakcije na centralnom nervnom sistemu: razdražljivost, pospanost i nemir
anafilaktički tip alergijske reakcije je redak, ali ponekad i smrtonosan, jer više različitih organskih sistema istovremeno ispoljava teške alergijske manifestacije.

Alergija na hranu dijagnoza

Najvažniji test kojim se dokazuje alergija na hranu je takozvani provokacijski test. Bolesniku se, prema određenom protokolu, daju namirnice za koje se sumnja da su uzročnik alergija, pa se prate reakcije. Ovi testovi za utvrdjivanje alergija na hranu su dugotrajni, ali efikasni.

ELIMINACIJSKA DIJETA I ALERGIJA NA HRANU

Eliminacijska dijeta se kod alergija na hranu istovremeno koristi i kao terapija i za uspostavljanje dijagnoze. Postepeno uvođenje jedne po jedne namirnice, kuvane, pečene, ili sirove, može da pokaže da li je terapija efikasna. Ova metoda može da se primeni samo pod stručnim nadzorom, kako bi se objektivno ocenilo poboljšanje i sprečilo da ne dođe do neuhranjenosti.
Izbegavanje hrane koja izaziva alergiju, ipak je najjeftiniji i najlakši način da se izbegnu neprijatne reakcije koje izaziva alergija na hranu.

Anafilaktički šok
Simptomi anafilaktičkog šoka nastaju naglo i brzo se pogoršavaju. Manifestuju se koprivnjačom, svrabom i otokom kože i grla, otežanim disanjem, snižavanjem krvnog pritiska, gubitkom svesti, a u najtežim slučajevima dovode i do smrti.

Da li je alergija na hranu nasledna

Najčešće se alergijska sklonost nasleduje, ali ne i alergijska bolest. To znači, da ako tata ima astmu – dete NE MORA da nasledi baš tu bolest, ali će biti sklono da nasledi neku drugu alergijsku – na primer alergiju na hranu.

Postoji nekoliko tipova neželjenih reakcija koje uključuju imuni sistem i pomažu organizmu da se odbrani.
Trenutna hiperosetljiva reakcija uključuje: nutritivni alergen (hranu), imunoglobulin E (IgE) i ćelijske elemente (mastocite i bezofile).

Simptomi alergija na hranu se javljaju nekoliko minuta, do nekoliko sati posle unošenja hrane. Kod naročito osetljivih, samo mirisanje, ili dodirivanje određene vrste hrane može da izazove alergijsku reakciju.

Kada alergični pojedu neku hranu, njihov imuni sistem proizvodi antitela koja se kroz krv šire po celom telu i vezuju na površinu krvnih ćelija (bazofili). Te ćelije prodiru u okolna tkiva iz kapilara i pretvaraju se u mast ćelije, na čijoj se površini i dalje nalaze vezana antitela IgE. Bazofil i mast ćelije proizvode i deponuju različite suspstance, kao što je hisatmin koji izaziva alergijsku reakciju. Kada IgE na površini tih ćelija dodje u kontakt sa alergenima iz hrane, dolazi do snažne alergijske reakcije.

LISTA ALERGENA
Liste namirnica koje izazivaju alergiju na hranu razlikuju se od zemlje do zemlje. U svakoj varijantni, kravlje mleko i mlečni proizvodi su na njenom vrhu. Potom slede jaja, riba, rakovi i školjke, soja, žitarice, orasi, bademi, lešnici, kikiriki, jagode, čokolada.

Kravlje mleko
Alergija na kravlje mleko javlja se kod 2,5 % beba i dece do 2. godine i to je najčešća alergija na hranu u tom uzrastu, zato što su te belančevine obično prve strane belančevine s kojima dečji organizam dolazi u kontakt. Kravlje mleko sadrži čak dvadesetak supstanci koje mogu da izazovu alergiju, a medju njima su najznačajniji laktoglobulini, laktalbumin, kazein i kravlji albumin. Pasterizovanjem se ne smanjuje njegova sposobnost da izazove alergiju.Na sreću, preosetljivost na kravlje mleko nije trajna! Simptomi ove alergije na hranu mogu da prestanu već posle 3. godine!
Zato alergiju mnogi lekari smatraju neodgovarajućim, ili izmišljenim odbrambenim odgovorom organizma na sastojke u okolini!

Kokošija jaja
I jaja su čest uzročnik alergija, češće belance. U jajetu su brojni proteini i glikoproteini, koji mogu da izazovu alergijsku preosetljivost (ovalbumin, ovomukoid, ovotransferin i lizozim). Više od polovine proteina belanca, kako u sirovom tako i u kuvanom, čini ovalbumin.

Ribe i rakovi
Alergije na ribe, školjke i rakove češće su kod odraslih i onih koji jedu veće količine ovih namirnica. Neki alergeni kod riba gube sposobnost da izazivaju alergije posle termičke obrade, ali ima i onih kojima kuvanje, pečenje, ih prženje ne smeta.

Loading...
loading...
----