Opšte je poznato da prekomerna količina telesne masti može biti štetna po zdravlje, ali većina ljudi nije svesna toga da masne naslage koje se nakupljaju oko stomaka predstavljaju naročitu opasnost. Osobe sa „jabučastim“ oblikom tela (masne naslage koncentrisane oko stomaka) poseduju veći rizik za nastanak nekoliko oboljenja i stanja – uključujući srčana oboljenja, visok krvni pritisak, šlog, slipapneja sindrom (Sleep Apnoea Syndrome)i određene vrste kancera, nego što to imaju osobe sa „kruškastim“ oblikom tela (više masnih naslaga u donjim partijama tela, tj. u kukovima, zadnjici i butinama).
Postoje dve glavne vrste masnih naslaga u regionu stomaka. Visceralne masne naslage, smeštene iza vaših trbušnih mišića, predstavljaju depo masti koji se nalazi između vaših unutrašnjih organa. Ovo je tip masnih naslaga koji daje izgled tzv. „pivskog stomaka“ ili „bačvastog stomaka“, gde stomak štrči vani ali istovremeno je čvrst na dodir. Potkožna mast, s’ druge strane, je smeštena tik ispod kože. Ona daje stomaku mlitav, labav izgled. Obe vrste masnih naslaga na stomaku mogu biti štetne po zdravlje, ali visceralna mast u većoj meri.
Kako skinuti masne naslage sa stomaka
Najbolji način za skidanje masnih naslaga na stomaku je da se posvetite zdravoj dijeti i režimu vežbanja, nevezano za to o kojoj se vrsti masnih naslaga radi. Dijetetski faktori koji vam mogu pomoći u borbi protiv masnih naslaga na stomaku se razmatraju u redovima koji slede.
#1: Smanjite kalorijski unos, naročito u večernjim časovima
Da bi izgubili telesnu mast, uključujući i masne naslage na stomaku, moraćete da napravite kalorijski deficit, ili putem smanjenja kalorijskog unosa preko hrane, što će vaše telo primorati da posegne za sopstvenim energetskim rezervama (kao što je mast uskladištena unutar organizma), ili povećanjem fizičke aktivnosti. Da bi izgubili oko 0,5 kilograma masti sa stomaka nedeljno, morate napraviti nedeljni deficit od 3500 kalorija. To se može učiniti smanjenjem kalorijskog unosa za 500 kalorija dnevno (500 kalorija h 7 dana = 3500 kalorija). Većina zdravstvenih stručnjaka preporučuje dijetu za stvaranje kalorijskog deficita od 3500 do 7000 kalorija nedeljno u cilju zdravog i uspešnog mršavljenja. Ekstremni deficit (veći od 7000 do 1500 kalorija nedeljno) može kompromitovati funkcije organizma, pa čak i rezultovati abnormalnostima srčanog ritma, što se može završiti fatalno.
Dijeta koja izaziva preveliko smanjenje kalorijskog unosa može biti kontraproduktivno u procesu gubljenja na težini, pošto dijete koje forsiraju ekstremno malo kalorija dovode do pojačanja aktivnosti enzima odgovornih za skladištenje masti i smanjuju aktivnost enzima koji učestvuju u sagorevanju masti u telu. Dodatno, preveliko smanjenje unosa kalorija može dovesti do gubitka mišićne mase i smanjiti oslobađanje tireoidnog hormona, što će dalje dovesti do pada metabolizma i sagorevanja manje količine kalorija u toku dana!!!
Kao dodatak dijeti sa smanjenim unosu kalorija, osobe sa povećanom količinom naslaga sala oko stomaka bi trebalo da obrate pažnju na dnevni vremenski okvir u okviru koga uzimaju kalorije. U suštini, savetuje se uzimanje kalorija tokom čitavog dana njihovim raspoređivanjem na 5-6 manjih obroka. Ovo će metabolizam držati stalno aktivnim i smanjiti želju za slatkišima i skrobom. Doručak bi trebalo da bude najobilniji obrok dana, pošto jak doručak podiže nivo metabolizma i intenzivira jače sagorevanje masti u predelu stomaka tokom dana.
#2: Ograničite unos alkohola
Alkohol sadrži dosta kalorija: 7 kalorija po gramu, skoro isto kao kod masti. Većina popijenog alkohola se od strane jetre pretvara u acetat, koji se potom oslobađa u krvotok. Istraživanja su pokazala da telo daje prednost acetatu kao gorivu nad ostalim energetskim jedinicama (posebno mastima), te na taj način aktivno ometa sagorevanje masti. Dodatno, pokazalo se da konzumiranje alkohola, bilo pre ili posle obroka, povećava ukupnu kalorijsku vrednost obroka, najverovatnije usled dejstva na pojačanje apetita koje alkohol poseduje.
#3:Vodite računa o mastima, ali nemojte u potpunosti izbaciti masnoće iz ishrane
Visok unos masti kroz ishranu može dovesti do njenog nagomilavanja u regionu stomaka i drugim delovima tela. Masti sadrže skoro duplo više kalorija od proteina ili ugljenih hidrata. Gram masti ima 9 kalorija (39 kilo-džula), dok gram ugljenih hidrata ili proteina sadrži 4 kalorije (16,8 kilo-džula). Osim toga, suprotno uvreženom verovanju, masti daju najmanji osećaj sitosti od svih glavnih hranljivih materija (brže ćete ogladneti nakon masnog obroka nego obroka bogatog ugljenim hidratima ili proteinima). Mast takođe ima nizak termogeni efekat, tj. telo koristi malu količinu energije prilikom razlaganja masti (samo 0-3% od njene kalorijske vrednosti). Nasuprot tome, proteini imaju visok termogeni efekat (20-30%), što znači da organizam sagoreva značajnu količinu kalorija dobijenu iz obroka bogatog proteinima u procesu razlaganja i varenja obroka.
Imajući to u vidu, važno je ne izbaciti u potpunosti masti iz ishrane. Esencijalne masne kiseline – prisutne u velikim količinama u namirnicama poput oraha, semenja, masne ribe i nerafinisanih integralnih žitarica – su apsolutno neophodne za adekvatno funkcionisanje tela. Ove masti se ne mogu sintetisati u organizmu i moraju se uneti kroz ishranu.
Nasuprot tome, zasićene masti – prisutne u namirnicama životinjskog porekla kakve su meso i mlečni proizvodi, bi trebalo izbegavati. Pokazalo se da ove masti pospešuju nagomilavanje masnnih naslaga u telu i povećanje telesne mase u većoj meri nego nezasićene esencijalne masne kiseline. Telu jesu potrebne zasićene masti u jako malim količinama za neke specifične procese, ali je organizam sposoban da ih sintetiše kada je to potrebno.
Trans-nezasićene masti, još jedan tip masnoća, bi trebalo potpuno izbaciti iz ishrane. Ovaj tip masti nastaje u hemijskom procesu koji koriste proizvođači hrane da tečna masna ulja pretvore u čvrste masti i tako produže rok trajanja obrađene hrane. Najčešće ih možemo naći u hrani iz friteze, biljnim masnoćama (namazima), čvrstom margarinu, kolačićima, krekerima, čipsu i pecivima. Osim toga što su štetne po zdravlje, trans-masti mogu dovesti do povećanja ukupne telesne težine, čak i u slučaju da se totalni kalorijski unos drži pod kontrolom.
#4: Birajte ugljene hidrate sa niskim GI (Glikemijskim Indeksom)
Ugljeni hidrati sa visokim Glikemijskim Indeksom (GI) se brzo razgrađuju na elementarne sastojke u telu i dovode do brzog, visokog porasta nivoa glukoze u krvi, što kao odgovor povlači aktivaciju pankreasa i oslobađanje velike količine insulina. Insulin je neophodan organizmu da bi on mogao da koristi glukozu u energetske svrhe, ali visoke koncentracije insulina pospešuju deponovanje masti u telu. Nasuprot tome, ugljeni hidrati sa niskim GI, koji se vare mnogo duže, dovode do malog, sporog porasta nivoa glukoze u krvi i nivoa insulina. Dodatno, ova vrsta ugljenih hidrata smanjuje žudnju za slatkišima – koja može dovesti do gojenja – tako što snabdeva telo sporim, ujednačenim dotokom energije. Većina povrća koja ne sadrže skrob, mahunarke i voće imaju nizak GI, dok većina namirnica bogatih rafinisanim ugljenim hidratima i krompir spadaju u grupu sa visokim glikemijskim indeksom.
#5:Dijeta za skidanje masnih naslaga sa stomaka zahteva povećanje unosa vlakana
Dijetalno vlakno predstavlja nesvarljivi deo biljaka koje se koriste u ishrani (enzimi ga ne mogu razgraditi). Stoga, ono ne biva apsorbovano u krvotok i prema tome njegov kalorijski unos jednak je nuli. Dalje, činjenica da hrana sa visokim sadržajem vlakana generalno zahteva više žvakanja i fakat da mozak kasni 10 minuta za želucem, daju organizmu vremena da shvati da je sit i tako smanjuju šansu za prejedanje. Hrana sa dosta vlakana takođe ima tendenciju da sporije prolazi kroz digestivni trakt, ostavljajući vas sitijima duži vremenski period.
Skidanje masnih naslaga sa stomaka nije jednostavno kako na prvi pogled izgleda a najvažnije su prave informacije.Zato pročitajte još tekstova o ovoj temi…
