Đumbir se već vekovima koristi u ishrani u mnogim kulturama. Pored toga on ima i mnoga druga korisna svojstva kao što su jačanje apetita, pomoć kod nadutosti i gasova, podsticanje znojenja i lučenja pljuvačke, kao i opšte stimulativno dejstvo. Kod prehlada i gripova odlično pomaže kao preventiva a i ubrzava oporavak.
Đumbir (Zingiber officinale) poreklom je iz jugoistočne Azije, ali se gaji i u drugim tropskim zemljama, posebno na Jamajci. Danas su najveći proizvođači još i Indija, Fidži, Indonezija i Australija. Pominje se u drevnim kineskim, indijskim i spisima Srednjeg istoka. U Kini se koristi duže od dve hiljade godina u lečenju probavnih problema, dijareje, mučnine i uznemirenog stomaka. Ključna je biljka u ajurvedi, koja ističe i njegova afrodizijačka svojstva. Pre oko dve hiljade godina, stigao je iz Indije u Rimsko carstvo, gde je postao veoma cenjen zbog svojih lekovitih i kulinarskih svojstava. Svojevremeno je bio izuzetno skup začin, pa je u XVI veku u Engleskoj jedna funta đumbira koštala koliko i jedna ovca. U Indiji i celoj Aziji smatra se drevnim lekom i veoma se poštuje. Lista stanja i oboljenja kod kojih se koristi je tako dugačka, da izaziva sumnju kako jedna biljka može biti efikasna u lečenju tolikih naizgled sasvim različitih oboljenja i poremećaja. Odgovor je u sposobnosti đumbira da se bori sa mnogima od njih suzbijajući upalne procese, a oni su obično prethodnica drugih, ozbiljnijih oboljenja. Posebno je dobar u lečenju hroničnih upala, jer delimično inhibira dva enzima odgovorna za širenje upale, s tim što nema nuspojave tipične za neke od antipiretika (npr. iritacija želuca). Čak naprotiv – on štiti i leči čitavu stomačnu regiju. Takođe olakšava mučninu, uništava mnoge viruse, a u laboratorijskim uslovima obećava i kao sredstvo u borbi protiv raka.
Pripada porodici Zingiberaceae, kao i kardamom, kurkuma i galangal. Nije alergen. Sadrži vitamine B3, B6, C, E, K, pantotensku kiselinu, zatim, dosta kalcijuma, malo bakra, gvožđe, magnezijum, fosfor, selen, cink. Aromatičan, čvornovat koren je debeo i pun žilavih vlakana. Osnovna dejstva đumbira su jačanje apetita, pomoć kod nadutosti i gasova, podsticanje znojenja i lučenja pljuvačke, kao i opšte stimulativno dejstvo. Vruć čaj od đumbira ili njegova tinktura čiste čitav organizam putem znojenja. Kod gasova se može koristiti u kombinaciji sa drugim laksativnim biljkama. Kod prehlada i gripova najbolji je kao preventiva, mada je veoma prijatan i kada grlo već boli, a nos je zapušen. Čaj se može praviti i od granula ili mlevenog đumbira, tako što se na jednu kašičicu đumbira doda šolja ključale vode, zasladi medom, a može se dodati i malo nekog alkoholnog napitka ako lečite prehladu. Od svežeg đumbira čaj se priprema od komada korena veličine oko 5 cm. Treba ga kuvati iseckanog u šolji vode na niskoj temperaturi desetak minuta. Pokrijte posudu u kojoj ga kuvate, kako bi se sačuvalo što više rastvorljivih lekovitih sastojaka. Komadiće pre služenja izvadite (možete ih pojesti), a čaj pijte tri puta na dan po šolju pre obroka. Svež rizom čuva se na tamnom, hladnom i suvom mestu. Nemojte ga držati u frižideru ni nakon sečenja, jer će se smežurati. Granule ili kapsule đumbira treba uzimati u količini od najmanje 2000 mg tri puta na dan i čuvati ih dalje od izvora svetlosti i toplote. Sok se može praviti u sokovniku od izrendanog đumbira uz jabuku i šargarepu i malo soka od limuna.
Koristi se podzemni deo biljke, rizom, i to u različitim oblicima – svež, u granulama, osušen pa samleven, kao i u obliku ulja ili soka, i kao začin i kao lekovita biljka. U širokoj je upotrebi kod slabog apetita ili njegovog potpunog gubitka, u kom slučaju ga treba jesti neposredno pre obroka, jer razbuđuje osećaj gladi i podstiče lučenje želudačnih sokova. Takođe, poboljšava apsorpciju i preradu esencijalnih hranljivih sastojaka u organizmu. Koristan je i kod mučnine i povraćanja nakon operativnih zahvata, mučnine koju izaziva hemoterapija (umanjuje simptome i do 40%), kod nadimanja, uznemirenog stomaka, jutarnje mučnine u trudnoći, kao i mučnine prilikom putovanja. Ako vam je muka tokom putovanja avionom, žvaćite đumbir, po mogućstvu umočen u med. Pomaže u suzbijanju simptoma upale gornjih respiratornih organa, bronhitisa, kašlja i astme, i to opuštanjem glatkih mišića disajnih organa i širenjem disajnih puteva. Čisti i najsitnije kanale cirkulacije, uključujući i bolne sinuse. Pomaže i kod menstrualnih grčeva i bolnih ciklusa, visokog krvnog pritiska, artritisa i upale mišića, čije simptome umanjuje i do 25%. Efikasan je u lečenju tipičnih simptoma migrene. Novija istraživanja ukazala su i na njegovo pozitivno dejstvo kod oštećenja jetre koje ponekad može izazvati paracetamol, popularni analgetik i antipiretik, pošto đumbir ne iritira, a umanjuje pritisak na jetru pri preradi toksičnih materija, slično kao što čini vitamin E. U nekim delovima sveta, sok od đumbira stavlja se kod opekotina direktno na kožu. Koristi se i u prehrambenoj i u kozmetičkoj industriji, kao i u farmaceutici, gde se javlja kao sastojak lekova protiv viška želudačne kiseline, laksativa i lekova protiv nadimanja i gasova.
Novija istraživanja su pokazala i da đumbir kao dodatak ishrani utiče na smanjenje markera upale debelog creva, i to za veoma kratko vreme, već nakon mesec dana. Pošto ove upale u nekom broju slučajeva mogu nagovestiti i ozbiljnija oboljenja (npr. rak debelog creva), đumbir je odlična preventiva, jer umanjuje rizik od razvijanja ove bolesti. Gingeroli, aktivne supstance đumbira odgovorne i za njegov prepoznatljivi miris, mogu inhibirati rast malignih ćelija kod raka debelog creva. Odlične rezultate đumbir je dao i u lečenju raka jajnika. Izlaganje ćelija raka jajnika rastvoru đumbira u prahu rezultiralo je smrću ovih ćelija u svakom testu bez izuzetka. Maligne ćelije su se pod dejstvom đumbira ili samouništavale ili međusobno proždirale. Istraživači Mičigenskog univerziteta su 2006. utvrdili da ovaj rastvor onemogućava i da ćelije raka stvore otpornost, što se često dešava kad je u pitanju konvencionalna hemoterapija. Gingeroli, dakle, mogu biti efektivni kao preventiva od hemoterapije, ali i kao hemoterapijska sredstva kod raka debelog creva. Ekstrakti đumbira pokazali su antioksidansno, antiinflamatorno i antitumorno dejstvo na ćelije.
Moderna istraživanja otkrila su da đumbir ima brojna lekovita svojstva, uključujući i antioksidansno dejstvo, sposobnost da inhibira nastanak infekcije i da je leči ako je već tu. Efikasan je u sprečavanju simptoma mučnina izazvanih bilo kojim vidom putovanja, posebno kod morske bolesti. U jednoj studiji je dokazano da je daleko efikasniji i od „dramamina“, poznatog leka protiv mučnine tokom putovanja. Ublažava sve simptome bolesti putovanja, od vrtoglavice i mučnine, do povraćanja i hladnog znoja. Takođe je izuzetno efikasan kod jutarnje mučnine u trudnoći, pa čak i njenog najtežeg oblika, hyperemesis gravidum, stanja koje obično zahteva hospitalizaciju. Za razliku od lekova koji se u ovu svrhu koriste, a koji mogu izazvati poremećaje pri porođaju, đumbir je potpuno bezbedan. Misli se da upravo njegove moćne antiinflamatorne supstance, gingeroli, utiču na smanjenje nivoa bola kod bolesnika od osteoartritisa ili reumatičnog artritisa. Doprinosi i bržem opadanju otoka kolena. Esencijalno ulje đumbira mnogo pomaže u toploj kupki ukoliko imate upalu mišića ili zglobova. Jedan od aktivnih sastojaka đumbira, 6-gingerol, štiti od slobodnih radikala. On inhibira produkciju azot-monoksida, molekula azota koji stvara vrlo nepovoljan slobodan radikal, peroksinitrit.
Iako je potpuno bezbedan za upotrebu, đumbir ne bi trebalo da koristite bez stručnog saveta ukoliko imate poremećaje krvi ili koristite lekove za razređivanje krvi (slično deluje i aspirin). Nuspojave kod upotrebe đumbira su retke, a mogu uključiti dijareju, gorušicu, uznemirenost stomaka ili iritaciju usta. Može se koristiti čak i u trudnoći, s tim što ga tada ne treba trošiti predugo bez prekida.
