Aronija predstavlja moćno, potpuno prirodno oružje u prevenciji bolesti, ali i kad je bolest već prisutna. Najjača od svih vrsta je tzv. sibirska aronija, koja se uzgaja u zagrljaju hladne klime i nedirnute prirode.
Aronija se naziva i namirnica budućnosti jer ima izrazito veliku lekovitu moć za ljudski organizam. Efikasno ga pročišćava od štetnih stvari i teških metala i zato je korisna preventiva protiv malignih oboljenja. Studije su pokazale da ima i antikancerogeno delovanje jer u velikom postotku „ubija“ maligne stanice tumora mozga, pluća, dojke, debelog creva i jetre. Kao izuzetan antioksidans, aronija sprečava stvaranje slobodnih radikala i „napad“ na zdrave stanice u telu i krvnoj plazmi, usporavajući time proces starenja organizma i sprečavajući razvoj hroničnih bolesti.
Mnogobrojna istraživanja otkrila su da ova biljka tamnih bobica poboljšava cirkulaciju krvi u krvnim žilama, a svakodnevnim korištenjem vrednosti holesterola i triglicerida se snižavaju te se tako štiti kardiovaskularni sistem. Ublažava migrene i glavobolje, snižava krvni pritisak. Osim toga, aronija je poznata i po tome što podiže celokupni imunitet organizma, smanjuje upale, sprečava razvoj virusnih i bakterijskih infekcija urinarnog trakta, a omogućava i bolji rad žuči i jetre. Koristi se i kod nepravilnog rada štitne žlezde, usporava starenje kože sprečavajući nastanak bora i strija, a pomaže i kod upale i proširenih vena. Aronija stvara i snažnu zaštitu od pojave demencije i nastanka Alchajmerove bolesti.
Na našem tržištu nedavno su se pojavili mnogobrojni proizvodi od aronije koja se uzgaja u našim krajevima, poput soka i čaja, no bobice se, za delotvoran učinak mogu konzumirati i sveže – i dovoljno ih je pojesti oko 200 do 300 grama dnevno.
Kako bi je konzumirali preko cele godine, aronija se može zamrznuti, osušiti. Ipak, posebno se preporučuje hladno ceđen sok koji je dovoljno piti jednom dnevno.
Plodovi aronije su bogati hranljivim i lekovitim materijama. Sadrže od 25-30% suve materije, najviše saharida, šećera od 6,2 – 10,8%, celuloze 3,0 – 3, 1%, pektina 0,63 – 0,75%, organskih kiselina od 0,7 – 1,3% i antocijana (600 – 2300 mg%). U njma je prava riznica (1,55%) makro i mikro elemenata kao što su gvožđe, kalcijum, bakar, jod, bor, molibden, mangan, kalijum i kobalt, te vitamini C, P, PP, B6, B2, E i provitamin A. Ali, od svega što se nalazi u zrelim plodovima crne aronije, najvažnije su bojene materije, antocijani. Nađeno je 1480 mg antocijana na 100 g svežih plodova, dok je koncentracija proantocianidina bila 664 mg na 100 grama. Ovih materija ima najviše u kori i ispod same kore ploda. Na ovaj način biljka štiti sadržaj, meso i seme ploda, od štetnog dejstva UV zračenja. Boja i sjaj bobica privlače ptice i druge životinje da se njima hrane i na taj način obavljaju rasejavanje i širenje vrste. Na drugom mestu po bogatstvu antocijanima nalaze se zreli plodovi crne maline , sa oko 320 mg%, dok ih kod crne ribizle ima oko 250 i kupine 205 mg na 100 g ploda.
Aronija sadrži najviše antioksidanasa od 277 vrsta namirnica koje koristi čovek, uključujući i drugo jagodičasto voće, bobice, citruse, povrće, žitarice i začine. Među antocijanima aronije nalaze se cianidin-3-galaktizid, epicatehin, kafeinska kiselina, kvercetin, delfinidin, petunidin, pelargonidin, peonidin i malvadin. Sve su to antioksidantni fenoli – flavonoidi. Apsorbuju slobodne radikale. Sadržaj antioksidanata izražava se u tzv. ORAC jedinicama, antioksidativnom kapacitetu (The Oxigen Radical Absorbence Capacity), kojih u aroniji ima 16100, tj. 16100 mikro molova na 100 g ploda što je mnogo više od borovnice, kupine, maline ili crne ribizle. Dnevne potrebe čoveka iznose od 3000 – 5000 ORAC jedinica, te je ljudskom biću dovoljno da konzumira 20 – 30 grama ovog voća, ili isto toliko bobica.
Ovakvim sastavom aronija predstavlja hranu i lek koji umanjuje rizik od pojave mnogih boleti, kao što su karcinom debelog creva, neaktivna jetra, kardiovaskularne bolesti, hronična zapaljenja, gastro problemi uključujući i čir, i zapaljenja oka (uveitis). Jača imuni sistem te je dobra hrana – lek za decu, sportiste i rekonvalescente. Usporava procese starenja i ima antiseptičko dejstvo. Moguće je da antioksidanti pomažu u lečenju svih hroničnih bolesti, kao što su kanceri, srčana oboljenja, Parkins, bronchitis…Sve sastojke koje je aronija stvorila da bi sebe sačuvala od insekata, gljivica, bakterija i virusa, a koji se jednom rečju nazivaju fitoncidi ili biljni antibiotici, čovek unosi u svoj organizam i koristi blagodeti prirode.
U ishrani i medicini aronija se koristi uglavnom kao hladno ceđeni voćni sok, sirup. Već je rečeno da se od kilograma svežih, neoštećenih plodova dobija oko 600 ml gustog soka, tamne, skoro crne boje, koji se konzerviše pasterizacijom u staklenoj ambalaži. Ovakav sok se koristi razređen u vodi, čaju ili drugim voćnim sokovima, kao što su oni od jabuke ili dunje. Na 100 ml soka saržaj vitamina P (bioflavonoida) iznosi minimum 150 mg. Energetska vrednost je max. 63 kcal. Sirov sok se koristi obazrivo, kao i drugi lekovi, tri puta na dan po 50 ml, ili po pola čaše od jogurta.
Aronija se koristi i za spravljane džemova. Posle ceđenja soka, drožda sa semenom i korom se prokuva i zasladi i tako se dobija džem. Ima mnogo načina da se iskoriste plodovi aronije. Slatko, voćni jogurt, sladoled, voćne salate, salate sa paradajzom, vino… Veće količine plodova mogu da se koriste i za spravljanje vina. U samlevenu masu treba dodati vodu i potom ocediti vino a ostatak pretvoriti u džibru i sačekati fermentaciju, a potm ispeći rakiju. Dobar domaćin ništa ne baca: lišće suši i kuva za čaj, plodove koristi na već opisane načine, a grane posle orezivanja čuva za vatru.
Seme u plodu je veoma sitno, kao seme kima, i pomaže čišćenju organa za varenje. Džem ili slatko se jedu po malo, kašičicom, kao med, jer su oni ustvari lek dobijen direktno iz prirode. Sami plodovi u sirovom stanju nisu ukusni jer sadrže malo šećera, opori su, ali je to dobro za obolele od diabetesa. Međutim, kada dobro sazru i odstoje na grani jedno mesec dana, postaju slađi i ukusniji, te se može pojesti po jedna šaka plodova, što je dovoljno za dnevne potrebe čoveka u pobrojanim vitaminima i drugim zaštitnim materijama. Već smo navikli na to da se lekovi ne odlikuju dobrim ukusom. Posle nekoliko konzumiranja čovek se privikne i rado ih koristi u svežem stanju.
