Kardiologija je jedna od grana medicine koja je u poslednjih nekoliko decenija napredovala neverovatnim tempom i napravljeni su veliki pomaci u dijagnostici i lečenju bolesti srca i krvnih sudova. Bez obzira na to, kardiovaskularne bolesti i dalje spadaju u veoma učestale i izrazito opasne.
Zapravo, najbolji način borbe protiv ove vrste zdravstvenih problema jeste prevencija. Lečenje bolesti srca je najčešće dugotrajno, komplikovano i skupo, može podrazumevati razne procedure koje nisu svima lako i brzo dostupne i zato je najvažnija edukacija što većeg broja ljudi o preventivnim merama i faktorima rizika.
Kardiovaskularne bolesti
U ove bolesti spadaju: koronarne (bolesti krvnih sudova), cerebrovaskularne (bolesti krvnih sudova koje vode krv do mozga), periferna arterijska (bolest krvnih sudova koji vode krv do ekstremiteta), reumatska srčana bolest, urođene srčane bolesti i duboka venska tromboza.
Faktori rizika za kardiovaskularne bolesti
Neki faktori rizika su vezani za naše svakodnevne aktivnosti i na njih možemo uticati. Pušenje, pasivnost, stres, visok krvni pritisak, gojaznost, ali i genetski faktor povećavaju verovatnoću za javljanje kardiovaskularnih problema.
Ukoliko osoba u porodici ima srčane bolesnike treba da bude svesna rizika koje genetika nosi sa sobom. Osobama sa genetskim predispozicijama se preporučuje obazrivost i kontrolisanje, čak i kada nemaju izražene simptome, premda kod ovih bolesti simptomi često izostaju u ranim fazama.
Ishrana igra veliku ulogu, jer lošom ishranom direktno utičemo na stvaranje plaka, odnosno začepljenja u krvnim sudovima, što dalje dovodi do problema sa protokom krvi i kiseonika do srca, mozga i ostalih organa i delova tela.
Dijabetičari takođe spadaju u rizičnu grupu za razvoj ovih bolesti, te je veoma važno da drže pod kontolom primarnu bolest.
Prevencija kardiovaskularnih bolesti
Najbolja prevencija je zapravo odbacivanje navika zbog kojih bismo se mogli naći u rizičnoj grupi. Dakle, eliminacijom faktora rizika umanjujemo mogućnost da obolimo od neke od bolesti krvnih sudova i srca.
Velika je verovatnoća da će dobro isplanirane i dosledne aktivnosti prevencije biti dovoljne za zdravo srce, ali ako nismo mislili o tome na vreme i do problema dođe brza i tačna dijagnostika je najvažnija za uspešno lečenje srčanih problema. Ukoliko vam je neophodan dobar, iskusan i pouzdan kardiolog Novi Beograd je mesto gde treba da tražite pouzdane i iskusne doktore. Na raspolaganju imate moderno opremljene klinike i vrhunske stručnjake.
Fizička aktivnost je neophodna za dobar rad srca, a ona ne mora biti previše intenzivna, zavisiće od godina i spremnosti svake osobe posebno. Šetnje od pola sata do sat više puta nedeljno, a najbolje svaki dan su dovoljne. Plivanje se takođe često preporučuje kao veoma korisna aktivnost koja angažuje mnoge mišiće, a ne predstavlja problem, nije previše intenzivna za veliki broj ljudi.
Uvođenjem fizičkih aktivnosti u svoju rutinu smanjujemo opasnost od gojaznosti, odnosno prekomerne težine. Nekada to neće biti dovoljno, te će biti preporučen i izmenjen režim ishrane.
Hrana koju unosimo u organizam može blagotvorno delovati na naše srce, pa je dobro koristiti namirnice bogate vlaknima, antioksidansima, vitaminima, mineralima. Jako je važno izbegavati trans-masti, šećere, zaslađivače i slično.
Prestanak pušenja treba svima da bude prioritet jer ova navika povećava opasnost za razvoj brojnih bolesti, ne samo kardiovaskularnih.
Stres je teško izbeći, ali je potrebno pronaći načine na koji će posledice stresa biti ublažene. Dobri načini za prevazilaženje stresa mogu biti određene vežbe disanja, meditacija, joga, boravak u prirodi, prirodni čajevi za smirenje ili bilo kakva aktivnost koja ima smirujuće dejstvo na nas.
Alkohol takođe negativno utiče na zdravlje i potrebno ga je izbaciti.
Veoma je važno na vreme početi sa edukacijom o važnosti prevencije bolesti srca i krvnih sudova. Već u osnovnoj školi treba decu učiti i navikavati da vode zdrav život. Edukacija treba da bude kontinuirana i da obuhvata različite starosne grupe, na različite načine.
Simptomi kardiovaskularnih bolesti
Simptomi kardiovaskularnih bolesti često izostaju veoma dugo, a kada se jave, bolest je već uznapredovala i uspešnost lečenja će zavisiti od mnogo činilaca.
Najčešći simptomi su:
- bol u grudima
- bol u ruci, ramenu, laktu
- trnjenje ruke
- vilica trne
- nelagodnost u grudima
- osećaj gubitka daha
Zdrave navike, ishrana i preventivni pregledi su siguran put ka zdravlju. Redovnim kontrolisanjem svog stanja možemo biti sigurni da ćemo svaku promenu uspeti da detektujemo u najranijoj fazi razvoja, kada su šanse za uspešno izlečenje najveće.
Photo: https://www.shutterstock.com/image-photo/doctor-stethoscope-holding-red-heart-cardiogram-1260330889
Photo: https://www.shutterstock.com/image-photo/yoga-park-senior-family-couple-exercising-581710294
