Lekovito bilje za lečenje angine pektoris

“Angina pectoris” je bolest koju karakterišu jaki bolovi u grudima, a javlja se najčešće kod ljudi preko četrdeset godina starosti, uglavnom onih koji su izloženi psihičkim krizama. Te krize mogu nastati zbog stresa, posle fizičkog i teškog intelektualnog rada, nakon jela ili noću, ali gotovo uvek bez nekog naročitog razloga.

Bol je lokalizivan iza grudne kosti ili u prekordijalnom predelu, ali se širi i na levu ruku i rame, ponekad i u vrat, vilicu, te, poprečno u grudni koš i između lopatica. Izaziva osećaj stezanja u grudima, a najčešće traje od jednog do pet minuta, rede i do 20 minuta.

Jačina bola varira od blagog pritiska u sredini grudnog koša (stabilna angina pektoris) do vrlo snažnog bola koji je praćen lupanjem srca, profuznim znojenjem, mučninom i osećajem bliske smrti (nestabilna angina pektoris).

Klinička slika angine pektoris

Napad angine pektoris najčešće se javlja u večernjim satima, uz strahovit bol iza grudne kosti, koji se prenosi prema levoj strani grudnog koša. Bol je intenzivan te prisiljava bolesnika da, ukoliko sedi, legne, a ako hoda – stane. U svakom slučaju, osoba izložena ovom napadu ostaje nepokretna, bez reči, bleda i uplašena.

Ova kriza obično traje nekoliko sekundi ili nekoliko minuta, mada noćni napad može da traje i do pola sata. Bol prestaje odjednom, kao što je i nastao, a ostaje samo telesni i duševni zamor, uz propratne simptome poput obilnijeg mokrenja i podrigivanja.

Bol biva intezivniji prilikom fizičkog rada, jer se tada pojačava i rad srčanog mišića. Ove tegobe se, osim medikamentima, mogu ublažiti, ali i izbeći, dijetetskim režimom i lekovitim biljem.

Prirodni čuvari srca koji ublažavaju anginu pektoris

1. Semenke lana za zdravlje srca i krvnih sudova

Semenke lana poboljšavaju zdravlje srca i krvnih sudova jer sadrže visok nivo omega-3 masnih kiselina i zbog toga smanjuju nivo lošeg holesterola. Sveže samlevene semenke mogu da se dodaju raznim jelima, sosovima, salatama, supama od povrća…

2. Matičnjak jača srce i čisti krv

Matičnjak je odlično sredstvo protiv svih srčanih oboljenja. Čaj od ove biljke jača srce, a uz to čisti krv.

3. Hajdučka trava se preporučuje obolelima od angine pektoris

Ova lekovita biljka toplo se preporučuje obolelima od angine pektoris jer pomaže u slučaju smetnjiu cirkulaciji i suženja krvnih sudova.

4. Soja mleko

Proteini iz soje pomažu u snižavanju nivoa holesterola u krvi. Za dobar efekat potrebno je 25 g sojinih proteina dnevno. Najbolji izbor je mleko od soje jer jedna čaša sadrži 9 g proteina.

5. Riba štiti srčane arterije

Riba je neizostavna u jelovniku osoba koje pate od srčanih oboljenja. Treba je jesti bar dva puta nedeljno.

Jednom nedeljno dozvoljena je i masna riba (losos, skuša, sardine, haringe i sveza tunjevina) jer sadrži veliku količinu omega-3 masnih kiselina, koje omogućavaju da srce kuca normalnim ritmom,sprečava formiranje naslaga na krvnim sudovima i štiti srčane arterije od oštećenja.

6. Žitarice

Jednom dnevno savetuje se unos namirnica od integralnih žitarica – crni hleb, smeđi pirinač…

7. Napitak za ublažavanje angine pektoris

Iseckati 36 čenova belog luka i 3 limuna srednje veličine, potopiti u litar vode pa kuvati na laganoj vatri, pazeći da voda ne proključa. Ostaviti napitak da odstoji 12 sati i procediti Svako jutro tokom 40 dana, pre jela, na prazan stomak, piti od 20-40 ml ovog napitka. Ukoliko nema rezultata, popiti još 2 litra.

8. Mešavina lekovitog bilja za lečenje angine pektoris

Svakodnevno, uz obrok ili neposredno posle jela, preporučuje se uzimanje po 35 kapi mešavine koja se spravlja na sledeći način: po 2 g semena čička, 2 g semena konoplje, 2 g semena divlje deteline, 2 g suvog kopitnjaka, 2 g korena salepa, 2 g korena i žila lincure, 2 g imele bele, 2 g krasuljka potopiti u 4 dl prokuvane rakije lozovače, koja se odmah skloni s vatre, poklopi i ostavi da se ohladi. Napitak se procedi u tamnu bocu i čvrsto začepi.

9. Namirnice biljnog porekla za anginu pektoris

U svakodnevnom jelovniku osoba koje boluju od angine pektoris treba da se nađu namirnice biljnog porekla, bogate hranljivim sastojcima, proteinima i vitaminom B-12.

10. Dijeta

Neophodno je smanjiti unos zasićenih masnoća koje potiču iz mesa, ali ih ima i u puteru, punomasnim mlečnim proizvodima, kolačima, čokoladi, biskvitima, prženoj brzoj hrani.

Ako se zasićene masnoće zamene namirnicama koje sadrže male količine nezasićenih masnoća, poboljšava se odnos dobrog HDL holesterola i lošeg LDL holesterola u krvi.

Dobar izbor su maslinovo ulje, ulje od semenki repe, avokado, bademi, orasi…