Epilepsija nije duševni poremećaj! U prošlosti se mislilo da su epileptičari opsednuti đavolom i zato je egzoricizam (isterivanje đavola) bio normalni postupak u lečenju ovih oboljenja. Većina ljudi i danas ima veoma šture i netačne informacije o ovoj dijagnozi, kao i prosto zastrašujuće ideje o njoj. Epilepsija nije psihijatrijski poremećaj niti posledica mentalnog oboljenja mozga koje se manifestuje ponovljenim napadima. Sa epilepsijom se može živeti punim životom, mnogi pacijenti su u stanju da postignu iste rezultate u poslu, kao i zdravi. Mogu da studiraju, da imaju zdravu decu, ne moraju se lišiti hobija ili sporta. Mnogim pacijentima zato odbojni stav okoline izaziva mnogo ozbiljnije probleme, nego sami epileptični napadi.
Diskriminacija i predrasude
Predrasude su krive za to da je među epileptičarima nezaposlenost mnogo veća i da su prinuđeni da obavljaju poslove koji ne odgovaraju njihovoj kvalifikaciji, odnosno da ih poslodavci upadljivo potcenjuju. Među epileptičarima ćemo naći mnoge slavne ličnosti koje su imale i te kakvog uticaja na celokupnu istoriju čovečanstva. Od napada epilepsije je, na primer, patio Napoleon, Betoven, Paganini, Vinsent van Gog, Agata Kristi, Ričard Barton, a iz davne istorije Aleksandar Makedonski i Cezar, kao i čuvena ličnost iz francuske istorije -Jovanka Orleanka.
Epilepsija može da se leči
Sumnjičavost prema epilepsiji obično nastaje tek posle prvog napada. Lekaru mogu veoma mnogo da pomognu informacije o tome kako se napad odvijao, koliko dugo je trajao, šta ga je pratilo, da li je nastao tokom ili posle neke aktivnosti, kako je pacijent izgledao posle napada. Kada se donese odluka da se pacijent podvrgne lečenju, neophodno je napraviti detaljnu anamnezu. Prva analiza je pregled krvi, potom sledi pregled kod interniste (merenje krvnog pritiska i EKG). Osnovni i veoma bitan pregled jeste elektroencefalografija (EEG), magnetna rezonanca (CT), zatim pregled neuropsihijatra, kao i drugi specijalni pregledi koji se rade pod određenim okolnostima (psihijatrijski pregled, magnetna spektrografija mozga i drugi). Lekovi koji se koriste kod epilepsije (antiepileptici) ne utiču na sam uzrok bolesti, već deluju na oštećene ćelije mozga i utiču na električnu aktivnost.Izbor lečenja se mora izvršiti individualno za svakog pacijenta.Cilj lečenja je da se postigne potpuni nestanak napada, ili barem smanjenje njihovog broja na minimum. U najnovije antiepileptike spada Levetiracetam, a baš najnoviji je Lacosamid. Cilj terapije navedenim lekovima je monoterapija, što znači da pacijent dobija samo jedan antiepileptik. U drugim slučajevima, gde je potrebno primeniti više lekova, veoma pomno se vodi računa da se iznađe najbolja kombinacija antiepileptika.
Činjenice o epilepsiji:
Epilepsija je oboljenje, dok je epileptični napad simptom koji mogu izazvati i neki drugi uzroci, osim epilepsije. -Epilepsija može pogoditi bilo koga, bez obzira na godine starosti, pol, rasu, intelekt ili socijalnu situaciju. -Postoji mnogo vrsta epilepsije, sa različitim tipovima napada. -Napadi epilepsije traju od nekoliko sekundi, i njih okolina ne mora da primeti, pa do velikih, kada čovek pada u besvesno stanje i hvataju ga grčevi. -Napadi se mogu pojaviti u bilo koje vreme, čak i u snu.
Da li znate da:
Prvo pismeno pominjanje epilepsije potiče iz kultura Starog veka: Vavilonci i stari Grci (oko 1000. godina p.n.e.) su smatrali da je epilepsija delo demona. Hipokrat (400. godina p.n.e.) je odbacio gledište o natprirodnom poreklu bolesti i predlagao je lečenje dijetom i lekovima. U Starom veku, ako bi se prećutala činjenica da rob pati od epilepsije, kupacje imao pravo da traži povraćaj novca. U Australiji je (dvadesetih i tridesetih godina XX veka) policija posle napada hapsila epileptičare. Još 70-tih godina XX veka u nekim državama SAD epileptičarima je bilo zabranjeno da ulaze u restorane. Prva pomoć prilikom napada epilepsije Pokušajte da bolesniku raskopčate i olabavite kragnu. Obezbedite mu stabilan položaj. Nemojte mu izvlačiti jezik iz usta. Ne pokušavajte ga da pritiskate. Nemojte mu ništa stavljati između zuba. Odmah pozovite hitnu pomoć.
Najveće zablude o epilepsiji:
Epilepsija je zarazna. Zabluda! Ne postoji nikakav rizik da bi se neko mogao od obolelog zaraziti epilepsijom. Epilepsija je nasledna. Zabluda! To nije slučaj sa najvećim brojem slučajeva. Samo veoma mali broj oblika epilepsije se može preneti direktno sa roditelja na decu. Epilepsija se ne može lečiti. Zabluda! Ne može se, istina, izlečiti uzrok oboljenja, ali čovek može da živi u potpunosti bez napada i sasvim normalno. Većina pacijenata koristi lekove koji su u stanju da ih poštede napada. Epileptičar je agresivan. Zabluda! Ove manifestacije se mogu javiti kod nekih tipova napada, ali ni u kom slučaju nisu uobičajene. Agresivno ponašanje se javlja samo kod jednog tipa napada.
