Upala nosa i sinusa hronična i alergijska

Zapaljenja nosa i sinusa
Zbog specifičnosti krvotoka nosa, zapaljenje korena dlake na ulazu u nos i čir nosa moraju biti ozbiljno shvaćeni. Naime, venska krv nosa odlazi u unutrašnost lobanje, pa pritiskanjem ovih promena na koži bakterije mogu dospeti u krvotok i izazvati ozbiljne komplikacije.

Inficirano mesto na koži nosa je izrazito bolno, formira se širi pojas crvenila i otoka sa gnojnim čepom u sredini. lečenje se sastoji u sistemskoj primeni antibiotika, lokalnom premazivanju kortikosteroidno-antibiotskim mastima i stavljanju obloga.

Akutna upala nosa virusne etiologije, u sklopu infekcije gornjih disajnih puteva, češće je u dece nego u odraslih i zauzima drugo mesto najčešće postavljanih dijagnoza od strane pedijatra (21,1% pregledane dece). Manifestuje se zapušenošću nosa, bistrom sekrecijom, povišenom telesnom temperaturom, glavoboljom i malaksalošću.

Potrebno je mirovanje, uzimanje dosta tečnosti, lekova protiv zapaljenja i temperature, vitamina C. U nos se stavljaju vazokonstriktorne kapi, dozirane prema uzrastu, kapi belog sleza i ispiranje fiziološkim rastvorom. Antibiotik se uključuje samo u slučaju nadovezane bakterijske infekcije, što se manifestuje pojavom gnojne sekrecije iz nosa.

Hronična upala sluzokože nosa javlja se u više formi, u zavisnosgi od promena na sluzokoži i uzroka nastanka. Predisponirajući faktori su ponavljana akutna zapaljenja, alergijska konstitucija, loši mikroklimatski uslovi, aerozagađenje, pušenje, postojeće deformacije nosne piramide i pregrade.

Hronična upala dovodi do poremećaja građe i funkcije sluzokože.Izmenjena sluznica ne prečišćava dovoljno vazduh, ne vlaži ga i ne zagreva. Zbog zadebljane ili otečene sluzokože otežan je prolazak vazduha.

SIMPTOMI. Dominira otežano disanje na nos, kao i iritacije grla i donjih disajnih puteva zbog udisanja nepripremljenog vazduha. Česta je sekrecija iz nosa, kijanje, eventualno i smanjenje ili gubitak osećaja za miris.

LEČENJE. Osnovu lečenja predstavlja eliminisanje uzročnog faktora, ukoliko je moguće. Polivitaminska tbrapija i ispiranje nosa fiziološkim rastvorom mogu u izvesnoj meri oporaviti funkciju sluzokože nosa.U fazi posebno otežanog disanja pomažu kapi za nos, ali se one ne mogu neograničeno upotrebljavati, jer vremenom dodatno narušavaju ionako oštećenu funkciju sluzokože. Hirurško lečenje podrazumeva uklanjanje (odsecanje ili spaljivanje) viška sluzokože na bočnim stranama nosa uz ispravljanje krive nosne pregrade, čime se uspostavlja normalna prohodnost nosa.
Alergijsko upala nosa predstavlja poseban vid upala i javlja se u sklopu alergijskog oboljenja gornjih ili, veoma često, celokupnih disajnih puteva. Napadi zapušenosti nosa, bistre sekrecije, kijanja, svraba u nosu i očima, javljaju se pri udisanju alergena. Tegobe se javljaju sezonski ukoliko je problem alergija na polen ili travu, ili tokom cele godine.

Isti tip sluzokože (respiratorni) prekriva unutrašnjost nosa i sinusa, gornji sprat ždrela, Eustahijevu tubu, grkljan, dušnik, bronhije i pluća i zato se uz navedene tegobe u nosu, mogu javiti i zapaljenje sinusa, polipi, sekretorno zapaljenje srednjeg uva, otežano disanje zbog otoka sluzokože grkljana i astmatični napadi.

DIJAGNOZA alergijske upale nosa postavlja se na osnovu tegoba na koje se bolesnik žali, pregledom nosa vidi se zadebljala i modra sluzokoža, ponekad i polipi, a rendgenski snimak najčešće pokazuje magličasto zasenčenje sinusa. Alergija se potvrđuje na osnovu nalaza u krvi i kožnim probama na inhalacione alergene (polen, trava, korov, kućna prašina, buđ…).

LEČENJE se sastoji u primeni kortikosteroida, antihistaminika i antilekotriena lokalno, u vidu spreja ili kapi za nos, i sistemski. desenzibilizacija predstavlja metodu kojom se potokožnim ubrizgavanjem rastvora alergena, sa postupnim povećanjem koncentracije, smanjuje preosetljivost.
Izrazito zadebljala sluzokoža nosa i polipi ukoliko postoje uklanjaju se hirurški. Naravno, ukoliko je to moguće treba izbegavati potvrđeni alergen.Upala sinusa s obzirom na anatomsku povezanost, nadovezuju se i na akutna i na hronična zapaljenja sluzokože nosa.
Mogu nastati kao komplikacija procesa u korenu zuba gornje vilice i fistula zaostalih po vađenju zuba. Budući da sinusi komuniciraju sa nosnom šupljinom preko malih otvora, koji se usled otoka sluzokože zatvaraju, otežano je ili onemogućeno pražnjenje sekreta iz sinusa, što uz otečenu sluzokožu predstavlja odličnu podlogu za razvoj bakterija i nastanak gnojnog zapaljenja sinusa.

Simptomatologija akutnog zapaljenja sinusa počinje otežanim disanjem na nos, na šta se nadovezuje gnojna sekrecija iz nosa, gubitak osećaja za miris, slivanje sekreta niz zadnji zid ždrela, uz tipičan bol lokalizovan u projekciji sinusa (čeono, u korenu nosa ili u predelu gornje vilice).Hronična upala sinusa nastaje usled ponavljanih ili loše lečenih akutnih zapaljenja, a potencira ga kriva nosna pregrada i sve vrste hroničnih upala nosa sa zadebljalom sluzokožom. Simptomi su slični kao kod akutnog zapaljenja, često u blažoj formi, sa povremenim pogoršanjima.

Upala sinusa dijagnostikuje se rendgenskim snimkom na kome se vidi zamagljenje u predelu obolelog sinusa ili nivo tečnosti ako je zapaljenje gnojno. Ultrazvuk sinusa ne daje jasnu sliku, ali može biti od pomoći ukoliko je potrebno izbeći rendgensko zračenje.

Akutno zapaljenje i pogoršanje hroničnog zapaljenja sinusa leči se antibioticima, kapima za nos, izvlačenjem gnoja iz sinusa (precovanjem), lekovima za rastvaranje sekreta, protiv bola i temperature. Kod veoma jakih zapaljenja, koja ne raguju na primenjenu terapiju neophodno je hirurško otvaranje sinusa kako bi se ispraznio gnojni sadržaj.

Hronične upale sinusa koje ne reaguje na navedenu terapiju, morju se lečiti hirurški. Operacija se zasniva na potpunom uklanjanju obolele sluzokože sinusa, uz obezbeđivanje prohodnosti nosa.
Nelečena zapaljenja sinusa mogu izazvati ozbiljne komplikacije, kao što su zapaljenje kosti, širenje zapaljenja na očnu duplju i očni nerv ili u prednju lobanjsku jamu.