Zimogrožljivost

Zimogrožljivost-uvek mi je hladno

Šake i stopala su vam uvek hladni i dok je svima toplo, vi se neprestano pokrivate i umotavate.Možda ste alergični na hladnoću, ili je pak reč o hormonima…

Zašto dolazi do zimogrožljivosti: Budući da smo toplokrvna bića, svi imamo istu temperaturu, koju organizam drži u ravnoteži. Za proizvodnju i regulaciju toplote zadužen je hipotalamus, žlezda u mozgu koja doslovce funkcioniše kao termostat.Međutim, kod mnogih osoba moguć je disbalans. To je, pre svega, ženski problem, povezan s intenzivnim hormonskim delovanjem ili emotivnošću, što dovodi do kontrahovanja krvnih sudova preko nervnog sistema. Ali ima i onih koji zaista pate od alergije na hladnoću, to jest imaju izmenjenu senzitivnost kože i vrlo intenzivno osećaju niske temperature, a sve je to praćeno utiskom da nikad neće uspeti da se zagreju. Šta možete uraditi: Netolerancija na hladnoću mogla bi se “naučiti”, tvrde stručnjaci. Organizam treba postepeno navikavati na hladnoću: uvek se oblačite slojevito, a tačke koje su najudaljenije od srca, a u koje se toplota širi – dobro ušuškajte (šake, stopala, nos, uši i obrazi). Bolje ćete podnositi hladnoću ukoliko pravilnom ishranom malo podignete bazalni metabolizam. Inspiraciju potražite u ishrani nordijskog naroda. Ona podrazumeva prvenstveno hranu koja sadrži više proteina i lipida nego ugljenih hidrata. Osećaj hladnoće može biti povezan i s nedostatkom minerala: Regulatori aktivnosti hipotalamusa jesu magnezijum i kalijum. Njih intenzivno gubimo leti, kad se mnogo znojimo, ali ih ne treba zaboraviti ni kad je zima.

Ukoliko ste prezaposleni i nervozni: kad ste uznemireni, u neurone vam ulaze natrijum i kalcijum, a iz njih izlaze magnezijum i kalijum.Smirićete se kad se njihovi nivoi ponovo stabilišu. Eto zašto bi mogli biti korisni integratori na bazi magnezijuma i kalijuma u formi citrata i minerala, koji su, pre svega, biorazgradivi i efikasni.

Zašto se dešava zimogrožljivost: Jedan od najčešćih uzrokaje Rejnoov fenomen. On pogađa oko 20% mladih žena, a predstavlja stanje u kojem niska temperatura ili jake emocije izazivaju grčeve malih mišićnih krvnih sudova. Usled prekida cirkulacije u mišićnim vlaknima, prsti postaju beli, crveni ili modri, a javija se i osećaj neprijatnosti, pa čak i bol.Šta možete da uradite: Acetilsalicilna kiselina, iliti aspirin – odličan je lek. Ukoliko se simptomi često javljaju, tad se treba obratiti lekaru, koji će pedložiti da se uradi kapilaroskopija: mikroskopom se posmatra forma kapilara prstiju, koji kod Rejnoa izgledaju vijugavo i prošireno. Lekar potom može propisati vazoaktive, poput pentosifilina, koji povećava koncentraciju kiseonika u krvi, ili pak blokatore kalcijumovih kanala, recimo, nifedipin. Savetuje se i upotreba amin-kiseline L-rginina: u dnevnoj dozi od četiri grama deluje kao moćan lek namenjen širenju krvnih sudova.

Loading...
loading...
----