Svaki čovek bar jednom u životu oseti tup ili probadajući bol u glavi. TZ vam otkriva šta sve može biti uzrok ove neprijatne tegobe…
Trajan ili povremen difuzni bol koji zahvata celu glavu ili je lokalizovan na određenom delu ili polovini glave, ima zajednički naziv – glavobolja. Iako se glavobolja kod svakog čoveka javi bar jednom u toku života, dobra vest je da to u većini slučajeva ne predstavlja znak ozbiljne bolesti. Međutim, ukoliko se bol u glavi javlja učestalo, to ne treba shvatati olako jer to veoma često može biti smernica za otkrivanje nekog drugog, većeg zdravstvenog problema.
Važnost dijagnostike
Kada se javi glavobolja, uvek treba obratiti pažnju na trajanje bola, lokalizaciju, tok, kao i okolnosti koje je uzrokuju, ublažavaju ili pogoršavaju. Najveći značaj za dijagnostiku i lečenje glavobolje i procena bola. Većina bolova u glavi su tupi, duboko locirani ili probadajući, a uz njih se veoma često javlja zategnutost vrata i ramenog pojasa. Najvažnije je da se prilikom posete lekaru što bolje objasne sve tegobe, precizira učestalost bolova, njihova lokalizacija i kvalitet bola.
Stres i loše navike
Glavobolja može da se aktivira stresom, zabrinutošću i nedostatkom sna. Javlja zbog promene klimatskih uslova i atmosferskog pritiska, hipotenzije ili kao prateći simptom menstrualnog sindroma. Može je izazvati i prekomerno
pušenje, konzumiranje alkohola, preosetljivost na lekove, ali i nedovoljan unos namirnica ili preterivanje u nekoj hrani. Bol u glavi ponekad je uzrokovan dugotrajnim izlaganjem sunčevoj svetlosti, a može biti i prateći simptom poremećaja vida, naročito u siučaju kada se izbegava nošenje naočara.
Upale i infekcije
Bol u glavi mogu da izazovu i upale zuba, odnosno nerva, kao i upale zubnog mesa. Bolesti uha, upala sinusa, smanjena prohodnost nosa, kao i teške upale grla takođe mogu biti razlog nastanka glavobolje.
Simptom ozbiljnih oboljenja
Smetnje moždane cirkulacije takođe uzrokuju bol u glavi, a ovakvi poremećaji često su povezani sa degenerativnim promenama vratnog dela kičme. U slučaju moždanog udara i pucanja aneurizme, javlja se snažna, nagla glavobolja.
Hipertenzija je oboljenje koje često za simptom ima bol u glavi praćen vrtoglavicom i “mutnim” pogledom. Nagla glavobolja praćena povraćanjem, uz znake kao što je preosetljivost na svetio, obično je simptom meningitisa, a intenzivne glavobolje uz neurološke ispade, smetnje vida i govora, trnce i slabost u rukama ili nogama, mogu biti prvi znak upale mozga. Tumori mozga, bilo dobroćudni ili zloćudni, mogu uzrokovati glavobolje koje su posledica pritiska ili istezanja struktura osetljivih na bol. Bolje pulsirajući ili “žareći”, postepeno se pojačava, a najizraženiji je rano ujutro, mada se ponekad javlja i noću. Obično se pojačava pri aktivnostima koje povećavaju pritisak unutar«lobanje, kao što su fizički napor, kašalj ili kijanje. Osim glavobolje, za tumor mozga karakterističan znak je i povraćanje, kao i promene na očnom dnu.
Migrena
Migrena je poseban oblik periodičnih glavobolja koje prate vegetativni poremećaji i prolazni neurološki simptomi. Osnovna karakteristika ove bolesti je umerena ili jaka glavobolja, koju pacijenti opisuju kao pulsirajući bol, jednostrano iza očiju ili u predelu čela. Kod nekih osoba uvek se javlja na istoj strani, a prateće smetnje uključuju mučninu, povraćanje, preosetljivost na zvuke i svetio, razdražljivost, a mogu se javiti i simptomi kao što je suženje vidnog polja. Migrenozne glavobilje traju više sati, popuštaju lagano, nakon čega je bolesnik satima umoran i neraspoložen.
Lečenje glavobolja
Ne preporučuje se samoinicijativne uzimanje lekova protiv bolova, jer ukoliko se analgetici uzimaju često, vremenom prestaju da deluju čak i onu najjači. Lekaru se treba obratiti ako postoji glavobolja koja ometa normalar život i rad, ukoliko bol u glavi ne prolazi i po uzimanju terapije protiv bolova, a takođe i u slučaju kada glavobolja dugo traje ili je drugačija po intenzitetu ili nekoj drugoj karakteristici od one na koju je pacijent navikao. Neke glavobolje leči lekar opšte prakse, za neke je potreban ceo tim doktora specijalista koji zajednički pronalaze uzrok bola. U traženju uzroka potrebno je uraditi laboratorijske analize, pregled kod neurologa, kardiologa ili endokrinologa, kontrolu kod očnog lekara sa utvrđivanjem dioptrije i pregledom očnog dna, snimanje glave, pregled kod kardiologa, endokrinologa, ili kod specijaliste za uho grlo i nos. Ukoliko se sumnja na suženje krvnih sudova vrata, treba uraditi doplei krvnih sudova glave i vrata, ponekad snimak vratne kičme. U zavisnosti od uzroka i vrste glavobolje, lečenje je različito. Većina glavobolja je prolaznog karaktera i spontano nestaju bez specifične terapije.
