INFARKT srca, teško oboljenje koga se svi toliko plaše, poslednjih deset godina u naprekidnom je porastu. Povišeni krvni pritisak, šećerna bolest, nepravilna ishrana, preterano pušenje, nekretanje, gojaznost, fizički i psihički stresovi, faktori su rizika koji olakšavaju pojavu infarkta. Dokazi nam dolaze iz Sjedinjenih Država gde je efikasna preventivna kampanja, usmerena ka otklanjanju ili bar ograničenju tih faktora, dovela do znatnog smanjenja broja infarkta.
No moramo isticati i da postoje mnoge osobe, koje osećaju tegobe sa srcem kao lupanje srca, bolove u grudima koji ih održavaju u neprekidnom strahu da im je srce bolesno i da svakog časa mogu umreti od infarkta. Taj strah vrlo često ostaje čak i kad se prilikom lekarskog pregleda i elektrokardiogramom utvrdi da je srce zdravo. Da vidimo o čemu se, u stvari, radi.
Šta izaziva lupanje srca
Lupanje srca sigurno nikome nije prijatno. Od prvih nedelja života embriona pa do smrti srce kuca bez prekida. Međutim, njegovo prisustvo primećujemo samo kad, usled nekog napora ili uzbuđenja, osetimo da kuca više ili manje jače. Ali kod nekih nervoznih i hipohondričnih osoba (takozvanih uobraženih bolesnika), zabrinutih činjenicom da je kod njih, greškom, dijagnosticirano srčano oboljenje, pažnja je neprekidno usmerena na srce i njegovi otkucaji mogu postati jaki i izazvati strepnju i strah,takve osobe stalno osećaju “tegobe sa srcem i bol u srcu”.
Redovna lupanja srca, neprijatna i uznemiravajuća, mogu da se jave posle obroka usled poremećaja u varenju, posebno aerofagije (povećanja količine vazduha u stomaku) i dispepsije (teškog varenja); ili usled preterivanja sa duvanom i kafom; ili u menopauzi, praćena valunzima; ili posle “preteranog uzimanja nekih lekova.
Korisno je da razlikujemo pravi od lažnog bola u srcu.
Tegobe kao što su lupanje srca i bolovi u grudima vrlo često ne ukazuju na srčano oboljenje ili opasnost od infarkta već reakciju zdravog srca na razne, pa čak i psihičke, stimulanse
Paroksizmalna tahikardija
Mada pravilna, samo ubrzana i nastala bez nekog vidnog razloga lupanje srca, kraćeg ili dužeg trajanja su, ona koja sačinjavaju sliku paroksizmalne tahikardije. Nije redak slučaj da se kombinuju sa bolom u srcu koji, u nekim slučajevima, postaje značajniji od samog lupanja. Ponekad one naglo prestanu, drugi put postepeno. Ne zna se pouzdano šta prouzrokuje ta lupanja srca. Ali sigurno je da se ona dosta često javljaju i kad nema bilo kakvog srčanog oboljenja i ako srce ostane zdravo, napadi tahikardije nestaju s godinama.
Ekstrasistole
Ali češće su neredovne palpitacije (parcijalne srčane aritmije, nazvane »ekstrasistole«, koje doprinose tipičnom osećaju »gušenja« ili trenutnog »prestanka rada srca«, za kojim usledi snažno lupanje srca. Ekstrasistole su veoma česte i kod zdravih osoba ali kod oko polovine slučajeva uopšte se ne primećujti, međutim, one koje se primete, pogotovo ako su česte, mogu pogrešno da stvore ubeđenje o postojanju srčanog oboljenja, izazovu strah od iznenadne smrti, strepnju, bledilo, znojenje, mučninu, opštu slabost, vrtoglavicu a ponekad i nesvesticu.
Uzroci ekstrasistola
Kad je srce zdravo, ekstrasistole mogu da budu posledica raznih uzročnika – zamora, nesanice, stanja strepnje poremećaja u ishrani, preterivanja u pušenju, uživanja kafe, nekontrolisanih kura za mršavljenje, laksativa, suviše velikih doza nekih lekova. U odsustvu srčanog oboljenja, ekstrasistole ne treba dramatizovati, ali ni potcenjivati, zanemariti; ako se češće javljaju, opreza radi treba otići na fekarsku kontrolu.
Psihosomatski poremećaji i lupanje srca
Lupanja srca i bol u srcu, za koje se veruje da je bolesno dok je u stvari zdravo,vrlo često nisu ništa drugo do srčani poremećaji psihosomatske prirode, to jest, srčane manifestacije emotivnih patnji izazvanih strahom i depresijom. »Srčana neuroza« naziv je kojim se obuhvataju funkcionalni poremećaji psihičkog porekla. Profesor Vili Pazini, švajcarski naučnik, poznat kao seksolog, ali i specijalista za psihosomatiku, skreće pažnju da srčana neuroza pogađa ličnost kod koje se strepnja nalazi tako reći na površini kože. Funkcionalni poremećaji srca često su izazvani konfliktom zbog razdvajanja, straha od odbacivanja, usamljenosti, ili nekog gubitka, razočaranja u druge ili samog sebe.
I preterani zamor, glavobolja, zatvor, dispepsija, dispnea, vrtoglavice, znojenje, lipotimija (delimičan gubitak svesti) simptomi su psihosomatske vrste koji se često udružuju sa lupanjem srca i bolom u srcu. Sve stvarne poremećaje ne treba umanjivati. Međutim, uvek je neophodno da onaj ko ih oseća bude umiren, pogotovo ako se plaši da će iznenada umreti, instistirajući na činjenicu da mu srce nije bolesno i da ti poremećaji nemaju nikakvog uticaja na trajanje njegovog života.
Odakle bol u srcu
Simptom koji uglavnom alarmira je bol na mestu gde se nalazi srce ili u njegovoj okolini. Kod srčane neuroze, bol se često oseća ispod leve dojke, nije u stalnoj vezi sa naporom, ne širi se i javlja se kod osoba koje inače nemaju nikakvih simptoma nekog srčanog oboljenja. Uopšte uzev, treba imati na umu da vrlo često bolovi u grudima nisu srčanog porekla već, zavisno od slučaja, potiču od pleure, bronhija, jednjaka, trbuha, zglobova, kostiju, kičme, mišića. Ljudi često ne znaju da naprave osnovnu razliku između običnog bola među rebrima i pravog srčanog bola izazvanog anginom ili infarktom.
Bol medju rebrima, to jest, onaj koji potiče iz grudnog koša, ostaje lokalizovan i pojačava se pri dubokom disanju ili pritiskom na bolni deo. Pravi bol bolesnog srca (bol u srcu uzrokovan ishemijom, to jest, nedovoljnim prilivom krvi u srčane arterije) steže »kao kleštama«, pa se iz grudi prenosi prema levoj strani, na vrat, rame ili unutrašnju stranu ruke sve do malog prsta. Isto tako treba razlikovati radi li se o bolu izazvanom anginom pektoris ili infarktom. Bol u srcu izazvan anginom javlja se obično posle nekog napora, traje nekoliko minuta i povlači se posle davanja preparata nitrojedinjenja.Bol u srcu izazvan infarktom, međutim, javlja se naglo čak i pri mirovanju, može da potraje satima i trinitrin ga uopšte ne smiruje.
Do infarkta mogu da dovedu faktori rizika koji nisu samo biološki već i psihološki. Profesor A. Hajnal. švajcarski psihijatar ističe te faktore i ovako zaključuje
– Kako izgleda, infarkti koji se javljaju oko šezdesete pogađaju osobe kod kojih postoje klasični, biološki i psihološki, faktori rizika dok se, naprotiv u mladih žrtava infarkta (između četrdeset i pedeset godina) srećemo sa psihološkim faktorima.
Stoga obratimo pažnju na anksioznost, depresiju, agresivnost takmičarski duh, frustracije, sve emotivne napetosti koje se »prazne« na našem organizmu jer meta im može biti naše srce stvarajući ne samo utisak da je bolesno već i doprinoseći da ono stvarno oboli.
