Zašto decu, a često i odrasle, vidimo da grickaju nokte, uvrću ili grickaju pramen kose? Odgovori koje nalazimo u dečijoj psihologiji i neuropsihijatriji nisu uvek isti. Ipak, u jednom se svi stručnjaci slažu — grickanje noktiju kod dece nije bolest sama po sebi — već je to spoljašnji izraz, signal da postoji nešto što dete manje ili više muči…
Grickanje noktiju je nenormalna pojava i spada u simptome jedne široke grupe neuroza .Ona kod dece može da se javi u bezazlenijem vidu, kad se nokat gricka samo do mesnatog dela ili se pak grickaju zanoktice u situacijama kad je dete posebno uzbuđeno, kao na primer, na času kad očekuje da ga nastavnik prozove, u kući kad je »nešto skrivilo«, dok gleda uzbudljiv film ili utakmicu. Medjutim, postoje i slučajevi kad dete izgrize nokat i do polovine.
Da grickanje noktiju nije naivna pojava govore i česti slučajevi infekcije koja se prenosi grickanjem noktiju. Najčešće su to oboljenja odnosno infekcija crevnim parazitima. Isto tako može da oboli i izgriženi nokat. To je naročito vidljivo kod slučajeva kad dete grize nokat do polovine.
Grickanje noktiju kao simptom dublje neuroze
U takvim ekstremnim slučajevima, griženje noktiju je znak za alarm- jer to je simptom velike afektivne napetosti deteta, izraz dublje neuroze. Tu je pomoć pedagoga, dečjeg psihologa ili dečijeg neuropsihijatra neophodna. Inače, ova pojava je tipična za decu,dok se kod odraslih rede sreće.
Treba opet naglasiti da grickanje noktiju samo po sebi nije bolest, već je to samo vidljivi izraz dublje suštine emotivnog stanja osetljivog deteta – objašnjava profesor Vojislav Ni-kolić, dečji neuropsiholog sa Instituta za neuropsihija-triju u Novom Sadu. – Jer dete koje je preosetljivo, prirodno podražljivije od druge dece, svoj psećaj nesigurnosti, neželjenosti, krivice, ili straha »prazni« kroz vidljive manire koji mogu biti, na primer, tikovi ili grickanje noktiju. Nauka još nije otkrila zašto se osoba oslobađa afektivne napetosti baš kroz ovakve i slične navike. Razne naučne škole i pravci daju različite odgovore.
Ipak, i pored toga što se ne zna sigurno zašto dete nalazi »ventil« za svoju napetost i uzbuđenje baš kroz grickanje noktiju, pošto se saznaju i objasne uzroci njegovih psihičkih tegoba, može se uticati na njihovo otklanjanje, a time i na oslobađanje deteta od potrebe za štetnom navikom.
Kažnjavanje i pretnje ne pomažu
Grickanje noktiju može se objasniti i ovako – to je svojevrsna agresija deteta prema samom sebi. Naime, kad je dete nečim pogođeno, nezadovoljno, kad mu je nešto uskraćeno, a pošto je nemoćno da samo izmeni situaciju delujući na svet oko sebe, ono agresiju prema okolini okreće prema sebi.
Najčešći uzroci nauroza i psihičke napetosti kod dece su nepravilno vaspitanje, loši odnosi u porodici i uopšte, život u neurotskoj sredini.
Takve situacije dovode do poremećaja navika i ponašanja deteta. Pomoć koja je vrlo složena mogu im pružiti samo dečji psiholozi i neuropsihijatri uz svesrdnu pomoć roditelja. Ta pomoć se sastoji iz psihoterapije, rada i sa detetom i sa roditeljima. Roditelji bi trebalo da imaju na umu da se poremećene navike i ponašanje dece kao što su nekontrolisano pražnjenje bešike i creva tikovi pa i grickanje noktiju, ne otklanjaju kažnjavanjem i pretnjama.
Kako prestati grickati nokte
Mnogi roditelji kažu psiholozi – greše pa želeći da njihovo dete prestane s tom »ružnom« navikom, (pored kažnjavanja i pretnji, za koje se brzo uvere da ne samo što ne pomažu, već često i pogoršavaju naviku) primenjuju i druge pogrešne metode. Premazuju detetu prste gorkim tinkturama, kininom, pelenom i slično.
– Ovakvo »lečenje« pokazuje iskustvo, ne daje nikakve rezultate.
Najčešće se događa da dete, čim roditelji prestanu da mu mažu prste ponovo grize nokte. Dešava se, međutim, da dete pretvori tu naviku u neki drugi tik, tako da stara navika samo prividno nestaje.
Pošto se uzroci neuroze ili afektivne napetosti čiji je siptom grickanje noktiju razlikuju od slučaja do slučaja, određenog ustaljenog recepta za lečenje nema.
Naizgled, srećna porodica po građanskim merilima, a unutra je razbijena potpuno poremećenim odnosima. To je najčešće nesrećni brak, nerazumevanje među roditeljima, duboko nezadovoljstvo majke ili alkoholizam oca. Preosetljivo dete je nesrećno, nesigurno, oseća se napuštenim. U nekim porodicama se otkrije nesvesno rivalstvo među roditeljima, koji se na vrlo pogrešan način bore za naklonost deteta. Nekad iza grickanja noktiju stoji ljubomora na brata ili sestru ili je, pak to izraz nekog majčinog straha projektovanog na dete.
Pomoć roditelja najvažnija
Psihičke tegobe naročito preosetljivog deteta, otkrivaju i nesklade u komunikaciji deteta sa roditeljima i sredinom. Svaka neurotska navika, pa i grickanje noktiju, upozorava da se dete zbog nečega oseća ugroženim, nesigurnim, i neprihvaćenim u sredini u kojoj živi.
– Najbolji lek u takvoj situaciji su roditeljska ljubav i pažnja. Detetu roditelji moraju uvek da pokažu i dokažu da mu pružaju podršku i pomoć u svim situacijama kad mu je teško. Ono treba da oseća da može na njih uvek da se osloni kad mu je to potrebno.
Neki put roditelji tek u razgovoru sa dečijim psihologom shvate da se prema detetu nisu dovoljno otvorili, da su isuviše bili zauzeti svojim ambicijama i problemima i da su na mnoge zahteve koji su pred njih postavljali porodica i dete odgovarali direktno ili indirektno sa »nemam vremena«. Zato takve roditelje i iznenađuju neurotske navike deteta.
Neurotični ceremonijal
Na kraju bi valjalo reći da se i kod nekih odraslih zapaža navika da grickaju nokte. Neurotični »ceremonijal« – tumače psiholozi – kao što je griženje noktiju su postupci kojima se osoba brani od određenih neprijatnih situacija i strahovanja. Takvim postupcima stvarnost se ne može izmeniti. Ali ovi predstavljaju simbolično izražavanje efekta koji bi želeli da postignu. Grozničavi tempo života, sve složeniji međuljudski odnosi i povodi za uznemirenja i napetosti koji iz njih proizilaze, konflikti, nerazumevanja, nezadovoljstva, proporcionalno povećavaju broj anksioznosti, a time i tikova, i raznih drugih poremećaja navika.
