zastita od trudnoce

Zaštita od neželjene trudnoće i mogućnost kontrolisanja začeća predstavlja jedno od najvećih dostignuća medicine prošlog veka. Na izbor metode za zaštitu od neželjene trudnoće mogu da utiču različiti faktori kao što su zdravstveno stanje, vera, stepen pouzdanosti ili čisto praktični razlozi.

zastita od trudnoce
Najrasprostarnjenija metoda zaštite od neželjene trudnoće su kontraceptivne pilule, ili oralni kontraceptivi, pouzdane su ako se uzimaju redovno, prema uputstvu na pakovanju. Sadrže male količine sintetičkih hormona koji sprečavaju začeće.
Postoji tri tipa kon-traceptivnih pilula za zaštitu od trudnoće: Kombinovane estrogensko-progesteronske pilule se najčešće koriste i smatra se da su najefikasnije. Sprečavaju ovulaciju, deluju na sluzokožu grlića materice čime sprečavaju prolaz spermatozoida i utiču na sluzokožu materice onemogućavajući usađivanje eventualno oplođene jajne ćelije. Ako se uzimaju tačno prema priloženom uputstvu, osiguravaju skoro potpunu efikasnost. U retkim slučajevima neki lekovi ili poremećaji varenja mogu da smanje efikasnost ovih pulula. Kombinovane pilule se obično uzimaju 21-22 dana, a zatim se uzimanje prekida tokom 6-7 dana. Za to vreme se dobija menstruacija, koja je obično manje obilna nego inače. Nuspojave uzimanja ovih pilula mogu biti mučnina, osećanje napetosti u dojkama i blago krvarenje između menstruacija. Postoji mnogo vrsta kombinovanih puilula, pa vam lekar može prepisati neku drugu vrstu kod koje nećete osećati probleme.
Osobe koje uzimaju pilule za zaštitu od trudnoće moraju redovno da kontrolišu krvni pritisak. Osim toga, postoji i opasnost od poremećaja krvotoka, naročito ako se pilule uzimaju godinama.
Ženama starijim od 35 godina, naročito ako su pušači, lekar će obično preporučiti neku drugu vrstu kontracepcije. To važi i za žene koje u porodici imaju određena obolenja kao što su tromboza, šećerna bolest, žutica.

Kombinovane pilule za zaštitu od trudnoće se ne preporučuju ni odmah posle porođaja, naročito ako dojite bebu jer može doći do smanjenog lučenja mleka.

Trofazne pilule za zaštitu od trudnoće takođe sadrže estrogen i progesteron i uzimaju se 21 dan sa 7 dana pauze. Za razliku od kombinovanih pilula, sadrže tri različite koncentracije hormona, pa je važno da se uzimaju pravilnim redosledom. Prednost je smanjena ukupna količina sintetičkih hormona, a nuspojave i rizici su isti kao i kod kombinovanih pilula.
Progesteronske pilule se uzimaju svakodnevno bez prekida, dakle i tokom menstruacije. Ove pilule ne sprečavaju ovulaciju, pa je opasnost od začeća nešto veća, naročito ako se ne uzimaju uvek u isto doba dana. Ove pilule odgovaraju ženama svih starosti. Nuspojava gotovo da i nema. Jedini nedostatak im je što kod nekih žena izazivaju izostanak menstruacije, a time i strah da su zatrudnele.

Intrauterina kontracepcija, ili spirala za zaštitu od trudnoće, zapravo je posebno oblikovani uložak od plastike ili metala koji se umeće u matericu. Spiralu mora da namesti lekar specijalista, najčešće na samom kraju menstruacije. Spirala je veoma efikasno sredstvo kontracepcije, ali ima i neke nedostatke. Dešava se da je materica izbaci tokom menstruacije, pa su potrebne redovne kontrole. Menstruacije mogu da budu duže, obilnije i bolnije nego obično. Prisustvo spirale u materici može da poveća podložnost infekcijama. Zato se spirala ne preporučuje ženama koje tek nameravaju da rađaju, kao ni ženama koje imaju više partnera. Osim toga, ako žena ostane trudna uprkos spirali, povećan je rizik od oštećenja ploda.

Dijafragma za zaštitu od trudnoće je gumena ili plastična membrana koja se stavlja na grlić materice i time fizički sprečava ulazak spermatozoida. Uvek je treba koristiti u kombinaciji sa spermicidom. Postoji više oblika dijafragme i lekar će vam preporučiti koja je najbolja za vas i pokazaće vam kako se stavlja. Dijafragma se namešta pred seksualni odnos (može i ranije) i vadi se najmanje 6 sati kasnije. Potrebne su kontrole kod lekara svakih 6-12 meseci jer postoji opasnost od alergije na materijal od kojeg se pravi.

Spermicidi su hemijska jedinjenja koja uništavaju spermatozoide. Mogu se nabaviti u obliku krema, gela, pene ili listića, a umeću se u vaginu neposredno pre polnog odnosa. Spermicid treba kombinovati s kondomom ili dijafragmom. U retkim slučajevima spermicid može da izazove alergijsku reakciju u vidu svraba, peckanja ili crvenila oko polnih organa.

Kondom ili prezervativ je posebno uobličena tanka guma, zatvorena na jednom kraju, koja se navlači na penis pre snošaja. Prilikom ejakulacije sperma ostaje zatvorena unutar prezervativa. Zato ga treba pridržavati prilikom izvlačenja iz vagine posle snošaja. Za razliku od ostalih sredstava za kontracepciju, prezervativ pruža i izvestan stepen zaštite od polno prenosivih (veneričnih) bolesti kao što su gonoreja, sifilis, genitalni herpes i sida. Metod plodnih dana se zasniva na činjenici da je žena plodna, dakle može da zatrudni, samo tokom nekoliko dana u sredini menstrualnog ciklusa. Kod ovog metoda potrebno je da žena tokom godinu dana pažljivo beleži tačno trajanje menstruacije.
Od trajanja najdužeg ciklusa oduzima se 18, a od najkraćeg 11 (uvek se kao prvi dan ciklusa uzima prvi dan menstruacije). Tako se dobijaju brojevi dana u ciklusu između kojih je moguće začeće. Na primer, ako je najkraći ciklus trajao 25 dana a najduži 30, kritični period je između 7. i 19, dana ciklusa.

Bazalna temperatura.
Kod većine žena temperatura je neznatno povišena (za oko 0,5°C) u vreme ovulacije. Kod ove metode potrebno je da žena meri temperaturu svakog jutra, čim se probudi i pre nego što ustane, i da beleži vrednosti. Nesigurni dani u svakom ciklusu su tokom 5-7 dana pre i posle ovulacije.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply

Your email address will not be published.