Među bolestima koje, na sreću, mogu relativno lako da se leče je i zaraza ehinokokusom. Tim pre što ova bolest najčešće pogađa najmlađe.
Parazit.– Ehinokok (Echinococcus granulosus, Echinococcus multilocularis) je parazitska, pljosnata glista koja živi u crevima pasa i mačaka.Životinje se obično zaraze mesom, najčešće iznutricama zaraženih goveda, ovaca i svinja i pritom ne moraju da izgledaju bolesno. Parazit u spoljnu sredinu najčešće dospeva izmetom pasa ili mačaka, a može da se nade i u njihovoj pljuvački iako je ova bolest u narodu poznata kao bolest „pseće dlake”.
Put.Najčešći način zaraze je ako se pojede neoprano ili nedovoljno oprano voće i povrće, kao i kontakt sa zaraženim životinjama. Iako na prostoru Srbije nije bi-lo takozvanih endemskih područja ehinokokoze (u bivšoj Jugoslaviji dinarski region, Dalmacija, Hercegovina, jug Crne Gore) ovaj parazit nije iskorenjen u našoj zemlji, a novije studije ukazuju daje broj pacijenata iz gradskih i seoskih sredina gotovo podjednak.
Ako neko proguta jaja parazita u crevima se pretvore u larvu, ona dospeva u krvotok. S obzirom na to da se gotovo sva crevna krv preusmerava kroz jetreni krvotok, paraziti se najčešće zaustavljaju u tkivu jetre. Tu se najčešće i lokalizuje bolest. Ako prođe ovu barijeru, parazit dospeva u sistemski krvotok. Sledeća prepreka je plućno tkivo tako da su pluća drugo mesto na kojem se lokalizuje bolesti. Iz creva se parazit rede širi limfom ali, ako do toga dođe, može da se zaustavi u slezini, bubregu, mozgu… U slučaju da pukne ehino-kokna cista (zbog povrede ili, rede, spontano) bolest može da se širi pa nije retko da na jetri ili u plućima ima po nekoliko cisti, ih da se rašire na nekoliko mesta u telu. To se izuzetno retko dešava. Događa se ako se ne leci na vreme i češće odraslim bolesnicima. Ehino-kok može da se prenese i transplacentarno, sa majke na plod, ali je taj način zaraze izuzetno redak.
Znaci zaraze ehinokokusom
Bolest se razvija sporo, bez burnih simptoma koji se najčešće vezuju za organ u kojem se razvija ehinokokna cista. Od tkiva u kome se razvija zavisi i brzina rasta ciste tako da u jetri najčešće rastu do jedan centimetar u prečniku godišnje, a u plućima gotovo dvostruko brže.
Znaci ehinokokusne bolesti jetre mogu da budu bol iU nelagoda u gornjem trbuhu ih ispod desnog re-barnog luka a prate ih uporna malo povišena temperatura. Velike ciste mogu da pritiskaju okolne organe pa se javlja žutica, povraćanje, neredovno pražnjenje creva, sakupljanja tečnosti u trbušnoj duplji…
Ehinokok pluća se najčešće manifestuje kašljanjem, upornom povišenom temperaturom, ponekad iskašlja-vanjem sukrvice ili žućkasto sluzavog sekreta kao i opštim zamorom.
Cista češće pukne ako pacijent boluje od ehinoko-ka jetre, a uzroci su povrede trupa ih udarci. Prosipanje tečnosti ehinokokne ciste po trbušnoj duplji, ih obilniji prodor u krvotok, osim toga što se bolest širi, često prati izuzetno burna imunološka reakcija organizma, pa i anafilaktički šok koji može da ugrozi život pacijenta.
Lečenje
U dečjem uzrastu ehinokokne ciste se najčešće otkrivaju ultrazvučnim pregledom trbuha ili rendgenskim snimanjem pluća koji se rade iz drugih razloga, a lečenje podrazumeva hirurško vađenje parazitne ciste sa hidatidnim omotačem.
Princip je da se odstrani svaka dostupna i cista koja ima klinički značaj. Hirurški problem predstavljaju ciste prečnika do jednog centimetra locirane u centru organa. Ako je takva u jetri teško se pronalazi, a odstranjivanje nosi veliki rizik da se povredi organ. U tim slučajevima dozvoljeno je privremeno kliničko praćenje uz korišćenje antiparazitnih lekova
POSLEDICE
Ako se u dečjem uzrastu cista na vreme otkrije i hirurški odstrani ne ostavlja posledice. Problem su velike ciste koje mogu da oštete tkivo organa, ali su ti slučajevi u dečjoj praksi izuzetno retki. U slučaju da se ne leci bolest utiče na kvalitet života i opšte zdravlje zaraženog, a komplikacije mogu da skrate životni vek, dok prskanje ciste i anafilaktička reakcija mogu i da imaju smrtni ishod.
HIGIJENA NAJVAŽNIJA
Najbolja zaštita da se ne oboli od ehinokokne bolesti je higijena kao i detaljno pranje voća, povrća i namirnica koje mogu da budu uprljane sekretima zaraženih životinja. Zbog toga vlasnici kućnih ljubimaca i oni koji su u kontaktu sa životinjama, a posebno psima i mačkama, moraju da peru ruke posle svakoga kontakta i da izbegavaju dodir sa njihovom pljuvačkom. Osim toga pse i mačke bi trebalo svaka dva meseca „očistiti” od parazita (dehelmintizaciju).
Psi i mačke koji ne jedu termički neobrađenu mesnu hranu i koji se redovno čiste od parazita ne mogu da budu izvor zaraze.
