Visok krvni pritisak i alkohol

Poznato je da se o upotrebi alkohola u medicini mišljenja veoma razlikuju isto važi i za visok krvni pritisak i alkohol…

Naročito je o pitanju alkohola pokrenuto pitanje za ili protiv od kada jedna američka škola zastupa mišljenje da se u slučaju angine pektoris i prilikom napada može umesto nitroglicerola upotrebiti sa istim uspehom i mala doza koncentrovanog alkohola, kao što je viski ili konjak. Slično kao i nitroglicerol, koncentrovani alkohol proširuje periferne krvne sudove, što se može dokazati crvenilom u licu koje se pojavljuje posle upotrebe čaše konjaka a širenje krvnih sudova snižava krvni pritisak. Osim toga, alkoholu se pripisuje i uticaj na raspoloženje. Kao i nitroglicerol, i alkohol, međutim, uklanja pojavu bola, ali nema delovanja na sam proces i ne može se ni u kojem slučaju smatrati kao sredstvo za lečenje bilo kojeg koronarnog oboljenja. Osim toga, upotreba mora biti ograničena i mora biti primenjena u malim količinama jer alkohol u većim količinama povećava krvni pritisak.

U pogledu vina može se kazati da je već Herodot pre 2300 godina poučavao: »Vino je stvar čudnovato podesna za čoveka, pod pretpostavkom da se i kod dobrog i kod lošeg zdravlja razumno i umereno upotrebljava u skladu sa osobinama pojedine ličnosti.

Kada je reč o vinu, treba povesti računa da vino nije samo rastvor alkohola u vodi već da sadrži čitav niz raznih supstancija. To su u prvome redu razni alkoholi. Najvažniji sastojak čini etilni alkohol (C2H5OH),a prema njegovoj količini vrši se i klasifikacija vina od lakih (50—70 g alkohola) do teških (100—110 g alkohola). Dok je etilni alkohol produkt šećernog vrenja, dotle je metilni alkohol produkt enzimnog razgrađivanja pektina koji se nalaze u pojedinim vrstama grožđa. Količina metilalkohola kreće se od 0,033% u belom i od 0,17 do najviše 0,44% u crvenom vinu.

Potrebno je povesti računa i o tome da vino ima znatnu kaloričku vrednost: jedan litar vina (12°) može imati 840 kalorija, što ima važnu ulogu kada je po-sredi gojenje ili kura mršavljenja, a osim toga alkohol povećava apetit. Danas se mnogo vodi računa o količini alkohola u krvi.

U vezi s tim pitanjem potrebno je navesti ispitivanja bečkog profesora Prokopa, koji je ispitivao količinu alkohola u krvi u vezi sa uzima-njem hrane. On je utvrdio da se alkohol u krvi naglo pojavljuje i u visokom procentu (do 100%) ako se uzima na prazan želudac.

Procenat se smanjuje ako se alkohol uzima istovremeno sa hranom, a izrazito se smanjuje ako se uzima 15 minuta posle hrane u vrednosti od 1.000 kalorija. Tada je alkohol u krvi svega 43,8%. Prema tome, treba savetovati da se čaša vina, ukoliko je alkohol dozvoljen, uzima 15 minuta posle obroka. Utvrđeno je takođe da se količina alkohola u krvi ne penje mnogo ako se uzima sa sokom od pomorandže.

Neobično je važno napomenuti da se istovremeno uzimanje alkohola sa medikamentima zabranjuje, jer može doći do nepoželjnih, ponekad veoma ozbiljnih pojava.

Mogli bismo zaključiti da upotrebu dobrih prirodnili vina posle jela u malim količinama, ne treba braniti onim srčanim bolesnicima koji alkohol podnose, pa i kod visokog krvnog pritiska u količini od jedne čaše. Posebno treba istaći relaksantno delovanje odgovarajućih količina vina na psihu i telo. Pod uticajem vina mogu popustiti napetosti a funkcija pojedinih organa može biti poboljšana. To je od značaja i za starije osobe.

Pivo sadrži manju količinu alkohola (3,5—5%) te je za istu količinu alkohola koji se unosi vinom potrebna dvostruka količina vode. Ako, međutim, neko voli više pivo nego vino, neka to budu najviše čaša-dve u toku dana ali ne i svakog dana.Što se žestokih pića tiče ne treba uzimati više od jedne čašice jer veća količina od toga će uticati na povećanje pritiska. Razumno upotrebljen alkohol, prema tome, može često biti potreban, čak i koristan. Ponekad će dobro raspoloženje učiniti više nego lekovi i strog režim.