Vaginalni sekret i higijena žene

Pojačan vaginalni sekret je najčešće oboljenje sa kojim se lekari susreću u ginekološkim ordinacijama. Pod pojačanom patološkom vaginalnom sekrecijom se podrazumeva odliv iz ženskih polnih organa što je svakako posledica nekog procesa koji može biti potpuno bezazlen ili da u sebi krije neko veoma teško, podmuklo i opasno oboljenje.

Vagina predstavlja šuplju cev prekrivenu epitelnim ćelijama koje nemaju žlezde, čija sluzokoža prolazi kroz ciklične promene, pod uticajem hormona. Zato pregled brisa iz vagine ima danas veliki značaj za raspoznavanje hormonskih poremećaja. Pored toga što kroz vaginu otiče menstrualna krv i vaginalni sekret iz grlića materice to je organ gde se obavlja polni akt i deo je porođajnog kanala. Istovremeno, to je organ za zaštitu polnih organa, pošto je vagina barijera za patološke forme bakterija koje sprečava da prođu u unutrašnje genitalne organe. Ukoliko patogene bakterije ipak prodru, vagina onemogućava njihovo razmnožavanje i otklanja opasnost zapaljenja ostalih unutrašnjih organa.

Zaštita vaginalne sluzokože počiva na pravilnom lučenju ženskih hormona, koji učestvuju u izgradnji vaginalnog epitela. U vagini se kao normalni stanovnici nalazi i jedna vrsta bacila tzv. Doderleinovi štapići koji razgrađuju ćelije i stvaraju takvu sredinu vaginalnog sadržaja koja ne pogoduje razvoju bakterijske infekcije. Oni razgrađuju vaginalni epitel i stvaraju mlečnu kiselinu koja ne odgovara razvoju štetnih bakterija. Zaštitno dejstvo vagine može da bude oslabljeno kod svake menstruacije, kada je sposobnost odbranbene reakcije organizma smanjena. Vreme menstruacije je za svaku ženu period oslabljene otpornosti. Zaštitna barijera vagine popušta ako dođe do infekcije većih razmera, čemu posebno pogoduje zapaljenje sluzokože grlića materice, postojanja raka koji je u raspadanju, gnojne upale sluzokože materice itd. Zaštita vagine je oslabljena kod iscrpljujućih bolesti, kada je opšta otpornost organizma smanjena i kod terapije antibioticima, gde se javljaju gljivične infekcije.

Patološki sekret može nastati i kod infekcije sluzokože grlića materice, u slučaju postojanja polipa i raka grlića. Kod polno zrele žene oko spoljnih usta materice normalno se nalazi epitel koji luči sluz. Odliv prilično žutog, kao voda bistrog sekreta iz grlića materice može biti prouzrokovan i psihičkim poremećajima. U tom slučaju pojačan sekret nije prouzrokovan lokalnim postojanjem bolesti već nastaje poremećajem hormonskog i nervnog sistema koji su regulatori njegovog lučenja. Pri normalnom toku ciklusa količina izlučene sluzi u grliću materice, njena providnost i svojstva, zavise od usklađenosti elemenata koji je regulišu, pa je normalno da poremećaj njihovih odnosa utiče na sekreciju žlezda.

Vagina polno zrele žene je otporna na infekciju jer je zaštićena kiselošću svog sadržaja, a prisustvo patoloških bakterija ne znači uvek i zapaljenje. Zapaljenje nastaje pod uticajem bakterijske infekcije kad je vaginalna sredina promenjena, kad dođe do, manjene otpornosti vaginalne sluzokože.

Zapaljenje sluzokože vagine i pojačana vaginalna sekrecija nije retko oboljenje, posebno u manje prosvećenim sredinama, gde se ne obraća dovoljna pažnja higijeni genitalnih organa. Zapaljenje sluzokože vagine favorizuju svi elementi koji na bilo koji način oštećuju vaginu. Zapaljenski procesi postoje posebno posle mehaničkih, toplotnih i hemijskih oštećenja njene sluzokože. Prouzrokovači upale obično dolaze spolja, sa spoljnih polnih organa, pri čemu važnu ulogu igra otpornost organizma žene. Zato u određenim momentima, kod slabljenja prirodnih odbrambenih snaga, stalno prisutne bakterije u vagini mogu postati patološke. Ulošci koje žena koristi pri menstruaciji dovode do oštećenja sluzokože vagine i pružaju mogućnost za razvoj patogenih bakterija. Zapaljenje može da se javi i posle vaginalnih ispiranja jakim antiseptičnim sredstvima, odnosno pogrešnom upotrebom izvesnih lekova jake koncentracije. Zato treba izbegavati učestala ispiranja previše zagrejanim rastvorima, jer to može dovesti do oštećenja sluzokože vagine.

Bez obzira na prouzrokovače, kod upale vaginalne sluzokože dominiraju svi znaci koji karakterišu zapaljenje: crvenilo, bol i otok. Bol je obično neodređen i slabo izražen. Iz vagine otiče sekret koji nadražuje okolinu i dovodi do crvenila i otoka, a često i do svraba. Veoma često se javlja i bol pri snošaju, na šta se žene žale pri ginekološkom pregledu.

Uzročnici zapaljenja, koji dovode do pojačane vaginalne sekrecije sa svim tegobama i simptomima, otkrivaju se pregledom vaginalnog sekreta.

Postoji šest grupa vaginalnog sekreta: