Vaginalne gljivice-mikoze

Intimni problem sa zajedničkim imeniocem-vaginalne gljivice – mikoza.Sedamdeset i pet procenata žena je to doživelo barem jednom u životu.Svrab,peckanje,pojačano lučenje sekreta,bol tokom polnog odnosa…

Žene su u pogledu gljivica-mikoza u poredenju sa muškarcima u mnogo lošijem položaju.Mikroorganizmi na penisu imaju samo mali prolaz za ulazak — mokraćni otvor, a kad muškarac mokri, on u stvari neželjene uljeze izbacuje napolje. Vagina žene je, medjutim, velika površina obložena sluzokožom, a „tamo dole” je osim toga vlažno i toplo, cirkulacija vazduha skoro nikakva, tako da gljivice i bakterije imaju idealne uslove za razmnožavanje. Ginekolozi tvrde da su vaginalne gljivice najčešći razlog posete ginekoloških ordinacija. U većini slučajeva se radi o tkzv. akutnim, jednokratnim vaginalnim mikozama, koje se relativno lako leče lokalnim antibioticima u obliku vaginaleta i krema — i žena je izlečena.Izvestan broj žena, medjutim, pati od ovog problema u „nastavcima” — i jedino one znaju kako ponovijeno oboljenje može da zagorča život.

Mikoza doslovce znači gljivično oboljenje i najčešće, u 53 posto slučajeva, izazivaju ga kvasne gljivice. Ako se uz njih provuče i bakterija, dolazi do mešovitih vaginalnih infekcija (30`% slučajeva) a povremeno i do čisto bakterijskih vaginoza.
Treba shvatiti jednu stvar — vagina žene nije sterilna. Različiti mikroorganizmi se tu bore za prevlast, pa ako pobedi prijateljski laktobacil koji uspeva u kiseloj sredini, odlično! Zdrava vagina ima pH približno 4,1. I to je razlog zašto stručnjaci ne preporučuju upotrebu sapuna u intimnoj higijeni, jer i sapun obeležen kao „neutralan” ima pH broj 7, što je veoma mnogo. Isto tako oni nisu pobornici ni raznih dezinfekcionih sredstava za ispiranje, jer žena njima iz vagine izbacuje i laktobacile koji su joj neophodni! Poznato je da od bakterijskih ili mešovitih mikoza češće pate žene koje koriste hormonsku kontracepciju. Razlog može biti i taj što im skoro stopostotna zaštita od trudnoće omogućava neprekinuti snošaj, a ne može svaka vaginalna sredina žene (naročito ukoliko ima oslabljen ukupan ili lokalni imunitet) da izade na kraj sa pH ejakulata muškarca koji iznosi 7,8. U polnim organima žene stoga privremeno dolazi do stvaranja bazne sredine u kojoj laktobacil loše prolazi, a uljezi se lakše razmnožavaju. Uzroci hroničnih, recidivnih vaginalnih upala koje izazivaju vaginalne gljivice mogu biti različiti. Najčešće se radi o individualnoj sklonosti ka takvim recidivima.Tu svakako igra ulogu i promena prirodne mikroflore u vagini koja je data načinom života ili korišćenjem antibiotika.Retko kada se kao uzrok ustanovi nedovoljan imunitet ili neka vrsta alergije.

Jačanje imuniteta
Za ginekologe postoje, kako oni vole da kažu, period „žetve”, naročito u vreme viroza kada žene nepotrebno često uzimaju antibiotike. Ukoliko je terapija antibioticima zaista neophodna, treba tokom nje, a naročito po završetku terapije, uzimati probiotike bilo u obliku kapsula ili lokalno u obliku vaginaleta sa laktobacilom (Cynoflor, Floragyn). U kompletnom lečenju hroničnih pacijentkinja trebalo bi da učestvuje ne samo ginekolog, već i imunolog, mikrobiolog i dermatovenerolog. Treba oceniti kompletno stanje pacijentkinje, tražiti mikrobiološki nalaz i stanje njenog imuniteta. Lečenje je lokalno, znači vaginalete, ali i kompletno, zavisno od uzročnika — tj. da li problem izazivaju vaginalne gljivice, bakterije ili obe. Ovo lečenje se često ne primenjuje kako treba, a ako se radi o antibioticima, često donosi komplikacije. Potcenjuje se briga za kiselu sredinu, što znači dodavanje laktobacila u preparatima i mlečne kiseline (sastavni deo intimne kozmetike). Imunolog ima mogućnost da propiše imunoterapiju i, osim probiotika koji se nalaze u slobodnoj prodaji, može da prepiše imunomodulatore. To su lekovi koji su u stanju da pozitivno utiču na imunološki sistem, a postoje i različite bakterijske vakcine. Retko kad se priprema i specijalna vakcina koja se pravi od klica uzetih od same pacijentkinje, ali to se može uraditi samo u nekim laboratorijama. U nekim stranim zemljama su vršena ispitivanja u kojima je pacijentkinjama u starosti od 18 do 48 godina koje su imale problema sa recidivirajućim vaginalnim gljivicama mikozama propisana terapija enzimima. Kod njih je u početku praćen broj mikoza bez propratne terapije enzimima i lečene su samo standardno. Ovaj period je potom uporeden sa jednako dugim periodom u okviru koga su prošle i lečenje enzimima u trajanju od deset nedelja. Došlo je do statistički markantnog pada vaginalnih mikoza za 88 procenata.Iz navedenog se može zaključiti da su načini lečenja ovog delikatnog ženskog problema zaista različiti. Ali u svakom slučaju ne dozvolite da vas neko nagovori, kao što se to desilo jednoj pacijentkinji, kojoj je neko, možda iz neznanja, a možda i iz pakosti, posavetovao da svoje intimne delove ispira gorkim likerom.

Vaginalne gljivice faktori rizika
Faktori rizika za nastanak vaginalne infekcije gljivicama. Korišćenje antibiotika, šećerna bolest, trudnoća, hormonska kontracepcija hormonsko lečenje, hrana bogata šećerom, stres, neodgovarajuća intimna higijena, korišćenje parfimisanih uložaka, neodgovarajući donji veš, tesne pantalone koje ne dozvoljavaju strujanje vazduha, mokri kupaći kostim, neprekinuti snošaj.

Vaginalne gljivice lečenje
Antimikrobsko lečenje (likvidacija uzročnika): lokalno (antimikotici u obliku vaginaleta i lokalni antibiotici i njihove kombinacije, kreme), celokupno (antimikozni antibiotici u obliku tableta ili kapsula).
Vodjenje računa o kiselosti sredine: lokalno vaginalete sa laktobacilom, preparati,koji sadrže mlčnu kiselinu.