Glavobolja je jedan od najčešćih simptoma s kojima se susrećemo u svakodnevnom životu i zbog čega se javljamo svom lekaru, odnosno farmaceutu. Pod glavoboljom se podrazumeva bol u glavi, trajna ili povremena, retka ili učestala, lokalizovana ili difuzna koja zahvata celu glavu. Vrlo često popratni je simptom mnogih bolesti. Većina ljudi povremene glavobolje prihvata kao sastavni deo života, no nagla i jaka glavobolja s burnim početkom može biti znak ozbiljne i teške bolesti.
Smatra se da 15-20 odsto ljudi pati trajno ili povremeno od glavobolja, au 90% slučajeva simptom blagog poremećaja koji su se relativno lako može otkloniti. Češće su u drugoj životnoj dobi (između 25 i 65 godina), a izloženiji su žene, urbana populacija te osobe čije zanimanje zahteva boravak u zatvorenim prostorijama uz sedenje, psihički napor i koncentraciju.
Podela s obzirom na trajanje
trajna-s oscilacijama u intenzitetu
periodična-s manje ili više regularnoj pojavom napada glavobolje, u pravilu jednog tipa
progresivna-tokom vremena glavobolja se pojačava
povremena-napadi boli pojavljuju se povremeno u serijama, da bi posle perioda napada usledilo duže mirno razdoblje
Šta u glavi boli?
Bol, odnosno glavobolja može nastati samo u onim tkivima ili strukturama glave koji imaju osetne (senzitivne) završetke za bol, a to su:
koža, potkožno tkivo, mišići, aponeuroze
pokosnica, oko, zubi, sluznica nosne i usna šupljina
velike arterije
velike vene i venski sinusi
delovi tvrde moždane ovojnice, sinusi i duplikature ovojnice, osetni moždani živci i koreni i pripadajući ganglije.
Kada glava boli?
Faktori koji dovode do pojave bola, odnosno do nadražaja nervnih struktura osetljivih na bol mogu biti mehanički (pritisak, istezanje), fizički (promena temperature, električna struja) ili, što je najčešće, hemijski (spoljni ili unutrašnji).
Glavobolja se često javlja kod promene vremena. Puno ljudi se ubraja u grupu tzv. meteoropata tj ljudi posebno osetljivih na promene vremenskih fronti i pritiska vazduha, posebno često kod niskog pritiska vazduha, Takođe, promene vremenskih prilika pritom mogu uzrokovati i promene raspoloženja, razdražljivost i depresiju.
Glavobolja može biti i prateći simptom poremećaja u organima koji su smešteni u glavi. Jedan od razloga su i vidni poremećaji, kao što su smetnje refrakcije (prelamanja svetlosti), kada bolesnik zbog dalekovidnosti, kratkovidnosti ili slabovidosti treba naočare, a ne nosi ih ili mu postojeće nisu dobre. Glavobolju mogu izazvati i kontaktna sočiva, ali i pojedine upalne i degenerativne bolesti očiju kao i povišeni očni pritisak. Tada treba zatražiti savet okulista. Te glavobolje se obično javljaju spreda, u području čela ili očiju, no katkad se mogu javljati iu dubini glave te mogu, ali i ne moraju biti povezane sa dužim čitanjem ili izlaganjem jačim svetlosnim nadražajima.
Različite promene i bolesti uha, nosa i grla, kao npr upala sinusa, sluzokože nosa i različite smetnje prohodnosti nosa uzrokovane deformacijama nosne pregrade (septum), mogu biti uzrok glavobolje. Bol se može “preneti” od uha kod akutne ili hronične upale. Lečenje u svim tim slučajevima spada u domen lekara specijaliste za uho, grlo i nos.
Bol u području lica može koji put biti uzrokovana i problemima na desnima i zubima, kao što su upale zuba ili zubnog mesa ili različite smetnje žvakanja i ugriza.
U području lica i glave javljaju se i neuralgični bolovi – tzv. neuralgije, dakle bolovi zbog iritacije živca koji je odgovoran za prenos nadražaja u tom području. Obično su te neuralgije uzrokovane virusnom upalom, različitim toksičnim poremećajima, a koji puta se pravi uzrok niti ne može ustanoviti. Bolovi su veoma jaki, javljaju se u napadima, uvek na istom mestu, a lečenje je uporno i dugotrajno.
Smetnje moždane cirkulacije čest su uzrok glavobolje, a mogu biti povezane is degenerativnim promenama vratne kičme. I kod moždanog udara i prsnuća aneurizme, glavobolja može biti prvi znak bolesti, no tada se javlja naglo i uvek je praćena i drugim neurološkim simptomima.
Glavobolja često može biti uzrokovana promenama krvnog pritiska. Treba naglasiti kako i povišen i snižen krvni pritisak mogu biti uzrokom glavobolje.
Naglo nastala glavobolja, praćena povraćanjem, uz koju bolesnika smeta svetlo obično je znak upale moždanih ovojnica – meningitisa, a intenzivne glavobolje, praćene neurološkim ispadima kao što su smetnje vida, trnci, slabost u rukama ili nogama, smetnje govora, mogu biti prvi znak upale mozga – encefalitisa. To su hitna stanja koja zahtevaju hitnu obradu i lečenje, jasno u bolničkim uslovima.
Glavobolje mogu biti povezane sa ranijom povredom tj traumom glave pa tada govorimo o posttraumatskim glavoboljama.
Glavobolje tenzionog tipa posledica su stresa i načina života, a zbog čega dolazi do napetosti mišića i bolova.
Ponekad uzrok glavobolje mogu biti metabolički poremećaji ili glavobolja može biti posledica uzimanja nekih supstancija, lekova ili prestankom njihova uzimanja.
Tumori mozga, dobroćudni ili zloćudni, mogu uzrokovati glavobolje koje su posledica pritiska ili istezanja struktura osetljivih na bol. Javljaju se ranije kod tumora u zadnjoj lubanjskoj jami. Glavobolja je često pulsirajuća ili “paleća”, postepeno se pojačava, najviše je izražena rano ujutro, ponekad se javlja i noću. Obično se pojačava pri aktivnostima koje povećavaju pritisak unutar lobanje kao što su telesni napor, kašalj, kijanje, naprezanje kod stolice, snošaj. Osim glavobolje, za tumore mozga karakterističan znak je i povraćanje te promene na očnom dnu u smislu tzv. zastojne papile koja se može ustanoviti jedino pregledom očnog dna.
Često se glavobolja može javiti zbog specifične ishrane ili određenih navika u osoba koje se neredovno hrane, duže vreme su bez hrane ili preskaču obroke, posebno ako su na različitim dijetama za mršavljenje, a katkad iu vezi sa uzimanjem pojedinih namirnica koje pogoduju nastanku glavobolje. To je posebno čest slučaj kod migrene, gde se često opisuje povezanost napada migrene s određenom hranom odnosno pićem. Migrena je dobroćudna, ponavljajuća, pulsirajuća bol polovine glave, javlja se periodično i od nje pati 8-20% stanovništva. Uz ishranu se kao važni faktori u nastanku migrene navode i stres, umor, način življenja, hormoni te meteorološki uslovi.
Pijenje alkohola, posebno prekomerno, može izazvati glavobolju, a posebno često može biti izazvana pušenjem, jer nikotin iz duvanskog dima izaziva spazam (stiskanje) krvnih sudova koji snabdevaju mozak.
Migrena
Migrena je najpoznatija i jedna od najčešćih vrsta glavobolja, a javlja se periodično. Učestalost migrene je zavisna o klimatskim prilikama, dobi, polu, te načinu života. Češća je u gradskim sredinama i kod žena (2-3 puta češća nego kod muškaraca), možda i zato što većina istraživanja nalazi povezanost delovanja hormona i pojave napada migrene (migrenozni napad najčešće su povezani s menstruacijom, bilo na početku, u sredini ili na kraju ciklusa).
Migrena je dobroćudna, ponavljajuća glavobolja i nije simptom ničega drugog. Bolesnik nema nikakvih simptoma između napada.
Obeležja: u početku je bol pulsirajuća, kasnije može postati stalna
Lokalizacija: uopšteno ograničena na jednu polovinu glave u sljepoočnom, potiljačnom, očnom području
Pojavljivanje: postepeno ili naglo, rano ujutro, često preko vikenda; učestalost nije specifična, slobodni intervali bivaju čak i dugotrajni: obično traje satima, ublažuje se uveče
Alarmantni simptomi: poremećaji vida
Pridruženi simptomi: slabost, mučnina, povraćanje, foto-fobija (nepodno-šenje svetla), crvene i suzne oči, depresija, iritabilnost, bolnost vlasišta
Većina ljudi koji boluju od migrene prvi napadaj doživi pre dvadesete godine, a otprilike jedan od osam i pre desete godine, dok kasnije dosta ređe.
Uzroci migrene?
češće kod određenog tipa osoba – koje su posebno inteligentne, ambiciozne, temperamentne, osetljive, s previše obaveza koje žele završiti u prekratkom roku, no to nije pravilo. Stres je važan faktor, a nije retka ni migrena za vreme vikenda, kad se osoba može opustiti, ali sebi nekim podsvesnim mehanizmima to ne dopušta.
promene vremenskih fronti (posebno južno i vlažno vreme)
prekomerno izlaganje vrućini i suncu, odnosno hladnoći
hormonski uticaj kod žena
pojedine vrste hrane pogoduju nastanku migrene, npr sirevi, posebno zreliji, te čokolada, kafa, različita alkoholna pića (npr. crno vino), oscilacije šećera u krvi (posebno kod dijeta za mršavljenje)
pušenje
nedovoljno odmaranje, neprospavane noći, predugo gledanje TV-a ili drugi svetlosni stimulusi (računara, light-shov)
Dakle, bilo koji faktor koji dovodi do disharmonije u životnoj ravnoteži može biti otponac za napadaj, ali pravila nema. Kod nekih osoba za napade je kriva kombinacija različitih čimbemnika, a nekima se uzrok ne može ni odrediti. . Ipak, osobama sa migrenom preporučuje se da se klone onog što im škodi i da pokušaju voditi zdrav život, usklađen sa prirodom i sa samim sobom.
Puno uzroka – puno terapijskih smjernica
Najrazličitija stanja u organizmu i van njega mogu uzrokovati glavobolju, ali srećom više od 90% glavobolja NIJE posledica organskog poremećaja, nego nastaju zbog npr nedostatka sna, profesionalnih poteškoća, straha od neuspeha te mnogim konfliktnim situacijama u krugu porodice ili na radnom mestu.
Obzirom na vrstu i bezbroj uzroka, lečenje glavobolje se razlikuje od slučaja do slučaja. Većina je prolaznog karaktera i spontano prolazi, ponekad i bez specifične terapije. U svakom slučaju prvenstveno je potrebno, ako je ikako moguće, ustanoviti uzrok i otkloniti ga. Najčešće pomažu različiti lekovi protiv bolova, promena načina života, psihoterapija ili psihofarmaci, fizikalna terapija, lekovi protiv upale. Izuzetno je potrebno hirurško lečenje (od strane specijaliste za uho-grlo nos-, maksilofacijalnog hirurga, okuliste, neurohirurga) ili pak stomatološki tretman. Ukoliko je uzrok glavobolje specifično neurološke prirode, lečenje je u domenu neurologa i takođe zavisi od vrste i uzroku glavobolje. Osim lekova protiv bolova, od koristi mogu biti i sedativi, lekovi za opuštanje mišića, lekovi koji smanjuju moždanu oteklinu, antiepileptici, lekovi koji deluju na krvni pritisak ili različiti lekovi koji deluju na moždanu cirkulaciju, a ponekad pomaže i akupunktura i aromaterapija.
