Uvećana slezina – splenomegalija može biti uzrokovana raznim oboljenjima -virusnim i bakterijskim infekcijama, ali i kancerom. Stoga je veoma važno da se na osnovu simptoma uoči što pre i da se blagovremeno sprovede odgovarajuće lečenje…
Slezina je limfni organ smešten na levoj strani trbušne duplje, između dijafragme, želuca i levog bubrega. U
toku embrionalnog razvoja stvara crvena krvna zrnca, a kasnije filtrira krv, skladišti i razlaže stare eritrocite i vraća njihove komponente u koštanu srž, gde se stvaraju nove krvne ćelije. Takođe, služi kao rezervoar iz kog organizam po potrebi može preuzeti raspoloživu količinu krvi. Limfni čvorići kojima je prožeta slezina produkuju limfocite, monocite i antitela, čiji je zadatak da uništavaju uzročnike bolesti i štetne materije koje prodru u krvotok, te su stoga osobe kojima se odstrani ovaj organ podložnije infekcijama.
UVEĆANA SLEZINA UZROCI
Slezina je veličine šake (u proseku 12×8 cm), a njeno uvećanje, stanje koje se u medicini naziva splenomegalija, može biti posledica raznih oboljenja. To mogu biti virusne infekcije (mononukleoza, adenovirus, koksaki…), bolesti prouzrokovane bakterijama (tuberkuloza, bruceloza, upala srčanog mišića…), pa i parazitima (malarija, toksoplamoza).Uzrok uvećane slezine mogu biti i ciroza jetre, maligna oboljenja krvi (leukemija), kancer limfnog tkiva – Hodžkinova bolest – i limfomi, kao i autoimuni poremećaji (reumatoidni artritis, sistemski lupus). Međutim, i sama slezina može biti napadnuta tumorom ili metastazama kancera formiranim na drugim organima. Dimenzije slezine mogu se povećati i u slučaju povrede, što se uglavnom dešava sportistima u direktnom kontaktu s protivnikom (rukomet, košarka, fudbal…).
SIMPTOMI UVEĆANE SLEZINE
Uvećanu slezinu karakterišu uobičajene tegobe: malaksalost, preznojavanje, smanjenje telesne težine, anemija, česte infekcije… Međutim, uvećana slezina može ispoljiti simptome u vidu napetosti i bola s leve strane stomaka, ispod rebara, koji se širi prema levom ramenu ukoliko neki delovi ovog organa ne dobijaju dovoljno krvi ili počinju da odumiru. Budući da je smeštena u blizini želuca, ako je uvećana, može ga pritiskati, zbog čega bolesnik nije u stanju da pojede obilniji obrok i oseća sitost nakon konzumiranja male količine hrane, pa čak i ako ne jede. Osobe sa splenomegalijom moraju izbegavati naprezanje, a pogotovo sportske aktivnosti, jer svaki udarac može oštetiti uvećanu slezinu u tolikoj meri da dođe do njenog pucanja. U tom slučaju, osim bola, javlja se plava prebojenost regije oko pupka, što je posledica nagomilavanja krvi u tom delu tela.
DIJAGNOZA
Uvećanje slezine može se ustanoviti pipanjem, ali naj-sigurnija dijagnoza postavlja se pomoću ultrazvuka ili ul-trazvučne tomografije (CT), kojima se precizno utvrđuje stepen uvećanja slezine i otkriva da li ovaj organ pritiska okolno tkivo. Pošto je splenomegalija u najvećem broju slučajeva simptom drugih oboljenja, neophodna su dalja ispitivanja i testovi da bi se ustanovio uzrok poremećaja. Analizom krvne slike može se utvrditi da li je i u kolikoj meri smanjen broj crvenih i belih krvnih zrnaca, kao i krvnih pločica, dok mikroskopski pregled krvi otkriva njihov oblik i veličinu, na osnovu čega se može pretpostaviti uzrok uvećanja slezine.
VAŽNA JE I ZDRAVA ISHRANA
Osoba koja ima uvećanu slezinu mora voditi računa o ishrani, naročito ukoliko je do splenomegalije došlo usled virusnih ili bakterijskih infekcija. U ovom slučaju lečenje podrazumeva i jačanje imuniteta, prvenstveno zdravom ishranom. Neophodno je izbegavati suhomesnate proizvode, konzerviranu hranu, masno meso, jaja, prezrele sireve i previše začinjena jela, a poželjno je da se so koristi u što manjim količinama. Takođe, ne preporučuje se konzumiranje krastavaca, spanaća, graška, rotkvica, kao i čokolade. U ishranu treba uključiti
UVEĆANA SLEZINA LEČENJE
Lečenje uvećane i obolele slezine podrazumeva utvrđivanje uzročnika nakon čega se u skladu sa dijagnozom određuje terapija. Ukoliko je reč o virusnom oboljenju, neophodno je mirovanje i jačanje imuniteta, dok infekcija izazvana parazitima zahteva primenu odgovarajudh lekova. U slučaju povreda abdomena i obilnog krvarenja slezine, kao i tumora i cista, slezina se mora ukloniti hirurški. Operativno odstranjivanje slezine neophodno je i kada se ustanovi da velikom brzinom uništava crvena krvna zrnca, usled čega se razvija teška anemija, ali i ukoliko je previše uvećana pa pritiska druge organe ili njeni delovi krvare i odumiru. Osim hirurškim zahvatom, uvećana slezina može se smanjiti i zračenjem (radioterapijom).
POVEZANO >>> Slezina funkcija i bolesti
