Uvećan treći krajnik hronična upala

Hronična upala krajnika ima različit tok kod dece i odraslih.Kod dece, usled hroničnog zapaljenja krajnici se uvećavaju, pa tok bolesti ne određuju samo česta zapaljenja, već i njihova veličina.

Uvećan treći krajnik (adenoidne vegetacije) dovodi do hronično otežanog disanja na nos, dete stalno drži poluotvorena usta, hrče, govor ima nosni prizvuk. Takoće, zatvara ušće Eustahijeve tube, što u početku rezultuje sniženim pritiskom vazduha u srednjem uvu, i padom sluha pri svakom zapaljenju. Vremenom se razvija sekretorno zapaljenje srednjeg uva sa stalno oslabljenim sluhom, koje najčešće zahteva ugradnju cevčica u bubne opne. Akutna zapaljenja srednjeg uva i infekcije donjih respiratornih puteva češća su nego u dece koja nemaju uvećan treći krajnik.

Nepčani krajnici kod dece, nekad i bez čestih upala, budu toliko veliki da se spajaju u srednjem delu, otežavaju gutanje, a pri spavanju dovode do kratkotrajnog prekida disanja.

Hronična upala krajnika kod odraslih ne mora biti praćena njihovim uvećanjem, mogu biti i normalne veličine, pa i potpuno uvučeni unutar nepčanih lukova. Nastaje zbog slabijeg imuniteta ili loše lečenih akutnih zapaljenja. U krajnicima se formira žarište infekcije koje dovodi do čestih zapaljenja krajnika, a može biti uzrok i zapaljenja srca, bubrega i zglobova, promena na koži ili opadanja kose.

SIMPTOMI hronične upale krajnika su česta zapaljenja, hroničan bol u grlu, neprijatan miris iz usta, nadražajni kašalj, formiranje uvećanih limfnih čvorova na vratu, koji su stalno prisutni i bezbolni.

LEČENJE. Hronična upala krajnika leči se hirurški, uklanjanjem krajnika. Deci se krajnici uvek operišu u opštoj anesteziji, a odraslima i u opštoj i u lokalnoj anesteziji. U skorije vreme postoji i mogućnost uklanjanja krajnika laserom. Prednost lasera je u manjem intraoperativnom krvavljenju i bržem zarastanju rane. Kako krvarenje i pri klasičnoj tehnici nije veliko, a rana brzo zarasta, uklanjanje krajnika laserom preporučuje se samo u slučajevima kada se moraju ukloniti krajnici bolesniku sa poremećajem zgrušavanja krvi. Treći krajnik treba ukloniti u slučaju čestih akutnih zapaljenja, uvećanja koje remeti disanje na nos, ponavljanih akutnih zapaljenja srednjeg uva, sniženog pritiska u srednjem uvu i sekretornog zapaljenja srednjeg uva, ponavljanih zapaljenja donjih disajnih puteva.

Indikacija za operaciju nepčanih krajnika postavlja se na osnovu njihovog izgleda (uvećani, razrovani, asimetrični, tamnocrveni prednjinepčani lukovi) i podatka o otežanom disanju i gutanju, ponavljanim anginama, apscesu, zadahu iz usta, stalno uvećanim limfnim čvorovima, kliconoštvu i ako se sumnja na žarište infekcije.

Izolovano akutno zapaljenje sluzokože ždrela retko se javlja ukoliko nisu izvađeni krajnici. Odnosi se, pre svega, na blaže virusne infekcije u sklopu prehlada.

Antibiotici su retko potrebni u lečenju, dovoljni su topli napici, lekovi za spuštanje temperature i vitamini.

Hronično zapaljenje sluzokože ždrela nastaje zbog čestog uzimanja hladnih i gaziranih pića, vrućih i ljutih jela, smanjenog unosa vitamina,pušenja, lošihmikroklimatskihuslova (neadekvatna temperatura, suv i zagađen vazduh) i u slučaju hronično otežanog disanja na nos (devijacija nosne pregrade, hronična zapaljenja nosa, polipi), a njegov nastanak pospešuju hronične bolesti (jetre, bubrega, šećerna bolest).

SIMPTOMI su osećaj suvoće i pečenja u grlu, čest bol, nadražajni kašalj. U lečenju treba eliminisati uzrok nastanka hroničnog zapaljenja ždrela – promena navika u piću i ishrani, prestanak pušenja, poboljšanje mikroklime i lečenje bolesti nosa.

Od simptomatske terapije preporučuje se uzimanje toplih napitaka i vitamina, eventualno antibiotici i lekovi protiv temperature i zapaljenja, u fazi pogoršanja.