Terapija mokraćom ili urinoterapija kao metoda prirodnog isceljivanja seže do najranije ljudske istorije, a danas se koristi u alternativnim terapijama kod bolesti kao što su rak, sida, kamen u bubregu, astma, alergije i mnoge druge, s velikim uspehom!
Hiljade godina stara urinoterapija nije nepoznata u našoj zemlji. U svetskim okvirima, o ovoj temi pisali su Genadij Petrovič Malahov, C. P. Mithal, G. K. Thakkar, Ingeborg Allmann i Ulrike Kohrs-Gerlach, John W. Armstrong, Coen van der Kroon, Martha M. Christy. Neke od knjiga su prevedene i objavljene u Srbiji i u okruženju, neke se mogu naći i na internetu.
Šta je, u stvari, urin?
Urin nije nikakva prljava otrovna supstanca koju je telo odbacilo, već sporedni proizvod koji nastaje procesom filtracije krvi, a ne otpadni produkt te filtracije.Urin se može uporediti sa ostacima ručka, ta metafora nam može pomoći da razumemo zašto naše telo izbacuje elemente koji su bitni za zdravlje. Krv, ispunjena hranljivim materijama, prolazi kroz jetru, gde se iz nje odstranjuju toksini, koji se onda eliminišu iz tela kao čvrst otpadni materijal. Na kraju se takva, prečišćena krv podvrgava procesu filtracije u bubrezima, gde se suvišna voda, soli, vitamini, minerali, enzimi, antitela, urea, mokraćna kiselina i drugi elementi (koji u tom trenutku nisu potrebni telu) skupljaju u obliku prečišćenog, sterilnog vodenog rastvora – urina. Bubrezi imaju zadatak da održavaju ravnotežu raznih elemenata u krvi. Tako se mnogi važni elementi ne filtriraju iz krvi zato što su otrovni i štetni za telo, već jednostavno zato što telu, u to vreme, nije potrebna neka njihova određena koncentracija. Upravo ta regulativna funkcija bubrega nam i omogućava da, u bilo koje vreme, jedemo i pijemo više nego što je našem telu potrebno.
Jedan od velikih zagovornika urinoterapije, Indijac G. K. Thakkar, osim što tvrdi da se gotovo sve bolesti na svetu mogu lečiti urinoterapijom, veruje da će ta metoda doneti veliku zdravstvenu revoluciju ako se makar samo ovaj mali deo korisnih informacija prosledi napaćenim ljudima:
Najjače zubobolje mogu se resiti tako što se usta napune urinom i ispiraju 10-15 minuta. Ponavljanjem postupka 3-4 puta dnevno tokom ne-delju dana, slabi zubi ponovo postaju dovoljno čvrsti i jaki da služe do kraja života. Istim postupkom se u roku od nekoliko dana leči i paradentoza, povlačenje zubnog mesa. Na tom području postignut je gotovo stopostotni uspeh.
Akutni virusni konjuktivitis i mnoge druge očne bolesti mogu se izlečiti za dan ili dva, ako se svega 3-4 puta dnevno ukapa po nekoliko kapi urina u oči. Čak i hronični herpesni konjuktivitis, koji se smatra neizlečivim i u najrazvijenijim zemljama, leci se za nekoliko dana ovom metodom, običnim ukapavanjem urina.
Jaki bolovi nestaju u roku od nekoliko minuta, a mnoge bolesti uha lece se za nekoliko dana ukapavanjem nekoliko kapi urina.
Najstrašniji, najbolniji i najzarazniji oblici herpesa i ostalih infekcija jednostavno se leče oblogama od urina (parče krpe natopljeno urinom).
Iscrpljujući, najbolniji artritis za koji nema leka, leci se ovom terapijom.
Kako i na šta deluje urinoterapija?
Pioniri urinoterapije na Zapadu zastupaju tezu da naše telo proizvodi sve supstance potrebne za održavanje zdravlja i isceljenje. Dokumentovali su mnoštvo slučajeva isceljenja tuberkuloze, astme, konstipacije, groznice, kamena u bubregu, gangrene i raka primenom urinoterapije, verujući da je urin prirodni lek za sve moguće bolesti.
Zanimljivo je i da ispijanje urina u trudnoći pomaže kod regulacije trudničkog dijabetesa, zatim u održanju ploda, a radja se zdrava beba otporna na bolesti, s lepom i glatkom kožom. Čak 2.000 poznatih supstanci – proteina, enzima, hormona i minerala – otkriveno je u sastavu urina, s pretpostavkom da ih je još toliko nepoznatih, ili se tek otkrivaju. Neke od tih komponenti koje vredi pomenuti su: alantoin (nalazimo ga i u biljkama gavezu i aloji – pomaže kod opekotina od sunca); aminokiselina kreatinin; DHEA hormon (za koji je naučno dokazano da deluje protiv starenja, protiv raka i protiv gojaznosti); melatonin (poznat po umirujućem dejstvu na telo i jačanju imuniteta); seksualni hormoni testosteron, androgen i estrogen. Kad uzmemo u obzir sve ove sastojke urina, možemo lakše da razumemo njegovo antibakterijsko, antivirusno, antigljivično, antikancerogeno, antikonvulzivno i antispazmičko delovanje.
Uputstva za urinoterapiju
G. K. Thakkar ističe da se lečenje urinoterapijom može početi nakon što se odbace svi lekovi, nevegetarijanska hrana i otrovne materije kao što su duvan i alkohol. Međutim, postoji izuzetak, jer urinoterapija dobro ide uz ajurvedske i homeopatske lekove. Pacijenti koji boluju od bolesti srca i dijabetesa ne smeju odjednom da prekinu uzimanje lekova, ali mogu da piju urin zajedno s redovnom terapijom, pa ako osete da im urin odgovara, postepeno da smanjuju dozu lekova. Na taj način se za nekoliko meseci mogu potpuno rešiti lekova.
Nisu potrebni patološki testovi krvi, urina, pljuvačke, stolice itd. da bi se dijagnostikovala bolest. Iako u urin ispuštamo krv, gnoj i šećer, isti taj urin leči našu bolest. Svi znamo da dijamant seče dijamant ili da otrov ubija otrov. Zato nije potrebno testirati urin – ističe Thakkar.
Spoljašnja primena urina na bilo kojoj povredi, posekotini ili opekotini trenutno donosi olakšanje, a rana se suši i ubrzo zaceljuje. Na telu neće ostati čak ni ožiljci od rane. Urinoterapijom se leči i uganuće ili otok na bilo kom delu tela. Napomenimo i da je u primorskim krajevima uobičajeno pomokriti se na bodlje morskog ježa na koje smo nagazili.
Kod primene urinoterapije javljaju se dve specifične prepreke izazvane predrasudama vezanim za urin, ali se pravilnim pristupom mogu lako prevazići. Prva poteškoća je staromodno shvatanje u našem društvu da je urin otrovan i prljav sekret tela, ali naučnici iz mnogih razvijenih zemalja su, na osnovu uspešnih istraživanja i eksperimenata na ljudskom urinu, to demantovali. Druga poteškoća ide na račun lošeg mirisa i neprijatnog ukusa urina. Taj problem se takođe može resiti, i to konzumiranjem jednostavne, blage i nezačinjene hrane, mleka i voća, što zauzvrat pročišćava boju, miris i ukus urina, koji tada liči i ima ukus skoro kao voda. U početku možete dodati istu količinu vode kad ga pijete i nećete osetiti njegov neprijatan ukus. Ukoliko osoba ili dete oseća preveliku odbojnost, nekoliko dana urin se može mešati s vodenim rastvorom meda ili sveže iscedenog soka od pomorandže. Posle toga će se navići piti ga bez ičega.
Kako se primenjuje urinoterapija?
Urin se može koristiti na nekoliko načina, uz napomenu svih autora da se koristi samo srednji mlaz, koji je sterilan i čist, dok se u početnom i završnom mlazu nalaze otpadne materije.
