Upala bartolinijeve žlezde

Bartolinijeve žlezde su parne žlezde smeštene ispod velikih polnih usana čiji se izvodni kanali otvaraju sa unutrašnje strane malih ili velikih polnih usana. One luče sluz koja vlaži ulaz vagine.Upala bartolinijeve žlezde žlezda se javlja obično jednostrano i češće je kod mlađih nego kod starijih žena. Kada bakterije prodru kroz kanal bartolinijeve žlezde, razmnožavanju se i izazivaju zapaljenje.

Sluzokoža kanala tada nabubri i kanal se zatvori pa onemogućava zagnojenom sekretu da slobodno otiče. Tada se velike i male polne usne pretvaraju u veoma osetljiv, jako crven bolan mehur veličine kokošijeg jajeta. Otok je upadljivo bolan, a bol je prouzrokovan zapaljenjem koje izaziva zatvaranje okolnog tkiva. Na početku postoji temperatura, nekad i groznica, kada je žena pravi bolesnik sa pravim bolovima koji se javljaju pri sedenju, hodanju i posebno pri pokretima koji izazivaju trenje. Ako se nakon nekoliko dana posle lečenja koje se sprovodi antibioticima upala bartolinijeve žlezde ne povuče, dolazi do stvaranja apscesa koji, ukoliko se ne proseče spontano, prska i gnojne mase se izliju u vaginu. Tada tegobe naglo nestaju, bolesnica se subjektivno oseća bolje, a njeno opšte stanje je sasvim zadovoljavajuće.

Na žalost upala bartolinijeve žlezde se samo retko potpuno izleči prosecanjem apscesa ili njegovim spontanim prskanjem. Naime, u dubini tkiva žlezde bakterije koje su i dovele do zapaljenja ostaju veoma dugo pa stoga obično nakon nekoliko nedelja, meseci, pa čak i godina dolazi do ponovnog zapaljenja sa svim simptomima i tegobama koje ga prate. U početku lečenja akutne forme zapaljenja, ili onoga koji se ponovo javlja daju se antibiotici i stavljaju se hladni oblozi na obolelo mesto. Kada se stvori gnojni apsces, sa unutrašnje strane velike polne usne uradi se incizija — prosecanje i nakon nekoliko dana proces se zaleči. Zbog čestih ponavljanja zapaljenja, po potpunom smirivanju procesa trajno izlečenje se postiže operativnom ekstrakcijom žlezde u celini što se radi u opštoj anesteziji, pošto bi pri primeni lokalne anestezije intervencija bila veoma bolna. Operativni zahvat je dozvoljen najmanje tri meseca nakon incizije,odnosno tri meseca posle preležanog akutnog zapaljenja.

Ukoliko se upala bartolinijeve žlezde ponavlja više puta, izvodni kanal žlezde se proširi, u njemu se zadržava sekret koji na taj način formira takozvanu retencionu cistu. Sekret ne može da otiče pošto je izvodni kanal slepljen, i to uslovljava nastanak ciste. Ove ciste se javljaju obično jednostrano. U predelu velike polne usne vidi se ižbočenje kože i sa lakoćom se može napipati izraslina veličine jajeta ili čak veća. Cista Bartolinijeve žlezde nije praćena posebnim simptomima, žena ne oseća nikakve tegobe ni bolove i obično sama napipa cističnu izraslinu što je i dovodi na ginekološki pregled. Retencione ciste nikad ne isčezavaju spontano i moraju biti uklonjene operativno. Operacija se izvodi tako što se cista sa celom žlezdom odstrani u celini, jer ukoliko zaostane deo žlezde, proces upale može da se ponovi.