menijerova bolest

Tumori spoljnjeg i srednjeg uvamenijerova bolest
Od benignih tumora spoljnog slušnog hodnika javljaju se osteomi, tumori koštanog tkiva i hemangiomi, tumori krvnih sudova.

Osteom ne pravi nikakve smetnje dok svojim rastom ne zatvori kanal, što se manifestuje slabljenjem sluha. Tegobe se, eventualno, mogu javiti usled otežanog eliminisanja ušne masti i povređivanja pri čišćenju uva štapićima. Odstranjuje se hirurški.

Hemangiom predstavlja splet krvnih sudova, pa usled njegovog povređivanja nastaje obilno krvarenje iz uva. Spontano krvavljenje je retko, laser obezbeđuje minimalno krvarenje tokom operacije, pa se preporučuje u uklanjanju hemangioma.
Glomus tumor sadrži splet izmenjenih krvnih sudova sa manjom količinom tkiva koje ih povezuje. U osnovi je dobroćudni tumor, sporo raste i ne metastazira, ali s obzirom na lokalizaciju, vrlo je nepovoljnog toka. Tumor se primarno javlja u srednjem uvu ili ispod srednjeg uva, na bazi lobanje. Pošto ispuni šupljinu srednjeg uva, širi se prema spolja ispunjavajući spoljni slušni hodnik, a unutra razara okolnu kost, dovodi do paralize živca lica i širi se češće u zadnju, a ređe u srednju lobanjsku jamu, ili po bazi lobanje i u meka tkiva vrata. Pri tome u potpunosti uništava prvo srednje, a potom i unutrašnje uvo.

SIMPTOMI se javljaju shodno rastu tumora. Uz progresivno slabljenje sluha javlja se i tipičan simptom za glomus tumor – pulsacije u uvu, sinhrone sa otkucajima srca. Kada tumor razori bubnu opnu i uđe u spoljni slušni hodnik može se javiti krvavljenje. Veliki glomus tumor daće vrtoglavice, paralizu živca lica i glavobolje ako uđe u unutašnjost lobanje.

DIJAGNOZA – Pregledom se vidi pulsirajuća, ružičasta tkivna masa u spoljnom slušnom hodniku. Tonalni audiogram pokazuje teško oštećenje ili potpuni gubitak sluha. Skenerom i magnetnom rezonancom procenjuje se destrukcija kosti i veličina tumora. Od ključnog značaja u dijagnostikovanju i lečenju glomus tumora je angiografija, koja najjasnije daje sliku tumora, zajedno sa dovodnim krvnim sudovima koji se tokom snimanja mogu i embolizirati. Biopsija često nije potrebna, jer je jasno o kom tipu tumora se radi.

LEČENJE je primarno hirurško. Operacija je rizična i dugotrajna, u slučaju širenja u unutrašnjost lobanje potrebna je saradnja neurohirurga. Gubitak krvi je veliki, pa je potrebna transfuzija krvi. Ređe, tumor je u fazi dijagnostikovanja ograničen samo na srednje uvo, i u tom slučaju je operacija jednostavnija, a gubitak krvi manji.

Tumor se može smanjiti, ali ne i ukloniti samo embolizacijom ili zračenjem. Najnoviji vid lečenja glomus tumora, koji se kod nas još uvek ne primenjuje, jeste ubacivanje mikročestica gvožđa impregniranih silikonom u tumor. Uvođenjem pacijenta u jako magnetno polje, dolazi do reakcije koja uništava tumor.

Maligni tumori uva mogu biti lokalizovani na ušnoj školjki, u spoljnom slušnom hodniku ili srednjem uvu. Karcinomi spoljnog uva češći su kod starijih muškaraca, a karcinom srednjeg uva javlja se podjednako kod muškaraca i žena, s tim što se javlja već u srednjem životnom dobu. Faktori rizika za nastanak karcinoma uva su izlaganje suncu, zračenju i hronično zapaljenje.

Prognoza malignih tumora uva određena je stepenom raširenosti u vreme dijagnostikovanja i histološkim tipom tumora, kao i primarnom lokalizacijom.
Bilo koji tip tumora ima dobru prognozu ako se bolesnik javi lekaru u ranoj fazi bolesti. Najlošiju prognozu imaju tumori primarno lokalizovani u srednjem uvu.
Bazocelularni karcinom sporo raste i ne metastazira, pa ima najbolju prognozu. Plano-celularni i adenokarcinom su nepovoljniji. Anaplastični karcinom i maligni melanom, brzo rastu i metastaziraju, pa je njihovo lečenje najteže.

Svaka izraslina na koži ušne školjke i spoljnog slušnog hodnika, pokrivena krastom koja se po skidanju ponovo javlja, koja je sklona krvavljenju i širi se mora pobuditi sumnju na karcinom. U ranoj fazi, leči se isecanjem tumora sa delom okolnog zdravog tkiva. Kako tumor napreduje i zahvata hrskavicu i kost, operacija ostavlja veći defekt, i povećava se verovatnoća ponovnog rasta tumora i metastaziranja.

Maligni tumori srednjeg uva veoma su retki. Najčešće se javljaju kod bolesnika sa dugotrajnim hroničnim zapaljenjem srednjeg uva, pa je rast tumora maskiran i kasno se dijagnostikuje. Sluh je od ranije oslabljen, a na prisustvo tumora mogu da ukažu bol i sukrvičava sekrecija. Vremenom tumor razara okolnu kost, izaziva paralizu živca lica i metastazira u limfne čvorove zaušne žlezde i vrata.

Ukoliko se sumnja na maligni tumor uva, uzima se isečak radi patohistološkog pregleda i određivanja tipa tumora. Obavezno se radi snimanje skenerom i ultrazvuk zaušne žlezde i vrata. Konzilijarno se donosi odluka da li će lečenje biti hirurško, zračenjem ili primenom hemoterapije. Izbor terapije određen je raširenošću tumora, patohistološkim tipom i opštim stanjem i starošću bolesnika.

Operacijom se uklanja tumor sa okolnom kosti, neretko se mora odstraniti ušna školjka, deo živca lica i vilični zglob, što ostavlja veliki estetski defekt. Bez obzira na ekstenzivnost operacije ponovni rast tumora je veoma čest.

Zračenje i hemoterapija mogu biti dodatni ili jedini vid lečenja.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply

Your email address will not be published.