Trudnoća posle tridesete

Iako je ponekad rizična trudnoća posle tridesete ima i svoje dobre strane, jer smanjuje rizik od postporođajne depresije i – verovali ili ne – produžava život…

Zagazili ste u četvrtu deceniju, a želite da postanete majka?
Ne slušajte šta o trudnoći posle tridesete govore osobe iz vašeg okruženja, jer postoji mnogo mitova koji vas mogu bezrazložno zastrašiti. Pogledajte koje prednosti, a koje mane sa sobom nosi rađanje dece posle tridesete, te otkrijte šta treba da preduzmete kako biste lakše postigli cilj.

PREDNOSTI
Odaovornost prema svom i bebinom zdravlju
Generalno gledano, žena u tridesetim s velikom odgovornošću pristupa trudnoći. Na vreme obavlja preglede, poštuje savete ginekologa i zdravo živi – izbegava kafu, cigarete, alkohol, brzu hranu, boravak u zagušljivim
prostorijama i sve što bi moglo naškoditi njoj i bebi. To, međutim, uglavnom nije uobičajeno za mlađe trudnice. One obično nemaju zdravstvene probleme, nisu dovoljno spremne za majčinstvo niti svesne značaja zdravog života u trudnoći, pa ne menjaju loše navike.

Finansijska i psihička stabilnost
Tridesetogodišnjakinje su profesinalno ostvarene,uglavnom imaju izgrađenu karijeru i finansijski su stabilne. Pored toga, psihički i emotivno su zrele. Ne doživljavaju majčinstvo kao obavezu, već kao nov životni polet, pa s mnogo više pažnje, ljubavi i truda odgajaju dete. Zato su njihova deca intelektualno, socijalno i emocionalno znatno naprednija od dece mladih mama, kažu psiholozi.

Nizak rizik od postporodajne depresije
Samim tim što planski rađaju bebu i pripremaju se (u svakom pogledu) za ulogu majke, žene starije od trideset godina lakše podnose majčinske obaveze i ređe pate od postporođajne depresije.

Usporavanje biološkog sata
Iako se ne zna zbog čega je to tako, nepobitno je dokazano da kasnija trudnoća odlaže ulazak u menopauzu i ublažava njene simptome. Osim toga, otkriveno je da rađenje deteta u četrdesetoj produžava ženin životni vek.

MANE
Teže zatrudnjivanje
Kad žena uđe u četvrtu deceniju života, njena reproduktivna moć počinje da slabi – smanju-ju se kvalitet i broj jajnih ćelija i proređuju se ovulacije, pa šanse da ostane u drugom stanju postaju sve manje. Tako, na primer, mogućnost začeća u tridesetoj iznosi 75 odsto, u trideset petoj – 50 odsto, a u četrdesetoj – 15 odsto.

Povećan rizik od hromozomskih poremećaja
Što je jajna ćelija (to jest – žena) starija, to je veća verovatnoća da će pri složenom procesu razvoja ploda doći do greške – nastanka Daunovog sindroma ili nekog drugog hromozomskog poremećaja. Naime, ustanovljeno je da se u grupi žena od 30 godina na hiljadu beba rodi jedna s Daunovim sindromom; u grupi žena od 35 godina – četiri bebe; u grupi žena od 40 godina- dvadeset beba, a grupi žena od 45 godina – čak pedeset bolesnih mališana. Sručnjaci smatraju da je idelano vreme za rađanje ono od dvadesete do tridesete godine. Oni su obavezni da trudnicama preko trideset pete predlože neku od invazivnih prenatalnih dijagnostičkih procedura- biopsiju horionskih čupica ili amniocentezu.

Povećan rizik od gubitka ploda
Starije trudnice obično imaju problem s dijabetesom, visokim krvim pritiskom, aritmijom ili nekom drugom kardiovaskularnom bolešću. Zato su izložene dvostruko većem riziku od spontanog pobačaja i prevremenog porođaja nego dvadesetogodišnjakinje. Da bi očuvale plod, moraju strogo izbegavati stres, fizički napor, nezdravu hranu i, naravno, uzimati propisane lekove.

Teži porodjaj
Zbog smanjenje elastičnosti materice i slabih trudova, prvorotke preko trideset godina uglavnom se ne mogu porađati prirodnim putem. Statistike kažu da se sedam od deset njih mora podvrgnuti carskom rezu kako bi sve proteklo kako valja. A one koje bebu na svet donose prirodnim putem imaju bolniji i duži porođaj od dvadesetogodišnjih trudnica.