Trovanje hranom izazvano salmonelom

TROVANJE HRANOM IZAZVANO SALMONELAMA
Infekcija salmonelom može izazvati različite simptome. Najčešća grupa simptnma je: akutno zapaljenje želuca i creva sa prolivima i grčevima u trbuhu i često sa temperaturom, gađenjem i povraćanjem.

Etiologija. Najčešei uzročnici trovanja hranom među salmonelama su Salmonella typhi murium, S. cholerae suis, S. entereritidis i mnoge druge, kojih ima oko stotinu poznatih seroloških tipova.

Način prenošenja. Epidemije su obično u vezi sa upotrebom nehigijenski spravljene hrane, naročito pita od mesa i pečenog živinskog mesa; nedovoljno skuvanom hranom koja je sadržavala kokošija jaja u prahu; nepasterizovanim (nekuvanim) mlekom i mlečnim proizvodima; hranom zagađenom izmetom glodara i možda bubašvabama; hranom koju je spremala inficirana osoba. Sporadični islučajevi verovatno nastaju direktnim dodirom sa inficiranom životinjom ili osobama.

Zaraznost je jako promenljiva, traje za vreme infekcije, obično od tri dana do tri nedelje, odnosno za vreme trajanja kliconoštva.

Osetljivost i otpomost. Osetljavost je opšta, u zavisnosti od infektivne doze. Ne postoji ni aktivna ni pasivna zaštita. Verovatno postoji kratkotrajan imunitet posle ozdravljenja.

Rasprostranjenost je svetska. To je obična bolest koja ise javlja epidemično kao grupa slučajeva među osobama koje se snabdevaju hranom iz istog izvora ili isu imale zajednički ručak.

Inkubacija. U eipidemiji, 6 do 48 časova, obično 12 časova. Kod sporadičnih slučajeva pretpoistavlja se da iznosi od 1 do 7 dana.

Simptomatologija. Početak je nagao sa bolovima u trbuhu, glavoboljom, gađenjem, povraćanjem i proilivima. Neki od pomenutih simptoma mogu izostati. Temperatura je umerena, oko 38, i traje nekoliko dana. Simptomi traju od 1 do 4—5 dana posle čega obično nastaje postepen oporavak.

Bolesnik je veoma malaksao, bled, podvučenih ponekad upalih očdju i ostavlja vrlo težak utisak. Slab puls i nesvestica prate ponekad ovakva trovanja. Povraćeni sadržaj je vodnjikav; u početku sadrži nešto uzete hrane. Stolice su mrke, tečne sa nešto sluzi; retko sadrže krv.

Usled velikog guibitka tečnosti i mineralnih sastojaka (prolivima i povraćanjem), poremećaja koji usled toga nastaju u organizmu, popuštanja srčanog rada, kao i usled prodiranja klica u krv, može doći i do smrtnog ishoda.

Dijagnoza se proverava traženjem klica u ostacima hrane ili napitaka (ako ih ima), u povraćenom sadržaju, stolići i, ponekad, u krvi.

Lečenje ima za cilj što brže otstranjivanje zaražene hrane iz pribora za varenje, nadoknadu izgubljene tečnosti i mineralnih saistojaka i održavanje dobrog srčanog rada.

Ako nema povraćanja ili se smatra nedovoljnim, ono se može veštački izazvati ili se ostaci hrane otstranjuju ispiranjem želuca. Creva ispcnazniti davanjem gorke soli (jednu supenu kašiku na nepunu čašu mlake vode za odraslog). Tečnost treba naknaditi potkožnim ili laganim intravenoznim infuzijama fiziološkog rastvora.

Prognoza. Smrtnost iznosi 1—2%; ona može biti znatno veća u epidemiji, kod male dece, staraca i onih koji boluju od srca i opšte slabosti.

Nega i ishrana. Osobe otrovane hranom treba što pre preneti u bolnicu, dobro i udobno smestiti, utopliti i vrlo brižljivo negovati.

Sem dovoiljno toplog i slabo zaslađenog čaja ili voćnih sokova, bolesniku ne treba davati ništa drugo kroz usta za prva 24 časa. Posle toga početi lagano sa supom od povrća, izbegavajući nagli prelaz na običnu hranu.

Suzbijanje i zaštita od salmonele. Dobro kuvanje hrane koja potiče od životinja; obratiti naročitu pažnju na (živinsko) meso i jaja.Zgotovljenu hranu držati do upotrebe na hladnom.