Tromboza

Posle srčanog infarkta i moždanog udara, treći po učestalosti, koji se može smatrati hitnim akutnim slučajem, je venska tromboza. Međutim, što se tiče opasnosti po život, ona se pri stvaranju krvnog ugruška u venama može slobodno uporediti sa životnom opasnošću prilikom srčanog infarkta. Nažalost, tromboza se javlja u većem broju slučajeva. sebno kod žena. Šta stoji iza ovog oboljenja vena, zašto je toliko opasno i na koje sve načine možemo da se zaštitimo, videćete iz sledećih pitanja i odgovora.tromboza

U venama donjih ekstremiteta (nogu) stvara se krvni ugrušak (tromb) koji delimično otežava, ili čak potpuno onemogućava, povratno cirkulisanje krvi iz nogu ka srcu. Tromboze mogu nastati na bilo kom mestu svake vene, ali se 90 % tromboza stvara u venama nogu (potkolenicama).

Zbog poremećenih svojstava i brzine protoka krvi kroz vene.
Posledica: krv struji usporeno ili dolazi čak i do zastoja. Često su prisutne i promene na zidovima vena, udružene sa sklonošću krvi ka stvaranju ugrušaka. Krvne pločice – trombociti se slepljuju i stvaraju ugrušak.

Uzroci tromboze
U najčešće uzročnike spadaju: proširene vene, operacije ( grudnog koša ili trbušne duplje 30%, kuka 70%) nepokretnost, mirovanje noge usled gipsa, srčani infarkt, moždani udar, teške infekcije i fizičke povrede.

Faktori rizika za trombozu
U njih spadaju: poodmakla životna dob (starost), prekomerna telesna težina, pušenje, sredstva za kontracepciju, nedostatak fizičkih aktivnosti (kretanja), trudnoća.
Razlog su ženski i seksualni hormoni, odnosno estrogeni. Takođe i sredstva za kontracepciju, pa i trudnoće. Hormoni deluju nepovoljno u smislu promene karakteristike protoka krvi.

Krvni ugrušak u spoljnim venama nije toliko opasan. Sasvim je suprotno sa dubinskim trombozama dubokih vena, jer se u njima krvni ugrušak samo ovlaš drži za zidove krvnog suda, naročito u akutnoj fazi, kada se u svakom trenutku može otkinuti i zajedno sa krvlju, preko sistema dubokih vena, stići do pluća.
Plutajući ugrušak krvi dospeva u krvni sud pluća i zatvara ga. Ovo začepljenje krvnog suda zove se embolija. Jedan deo pluća je u blokadi, dakle – ne vrši svoju normalnu funkciju, a u srcu se nagomilava krv. Pacijent je bled, u groznici, izbijaju mu graške hladnog znoja po licu, puls je ubrzan i neujednačen, dolazi do otežanog disanja, javljaju se bolovi u grudnom košu, kašalj sa krvavim ispljuvkom. Od embolije pluća umire mnogo više ljudi nego od samih posledica saobraćajnih nesreća.

Kako prepoznati trombozu
Po sledećim simptomima: bol u listovima nogu, napetost muskulature nogu, oticanje gležnja, a zatim cele noge, crvenkasto plava boja noge, topla koža, opšti simptomi: telesna temperatura iznad 38 stepeni C, uznemirenost.

Šta učiniti
Samo jedno: odmah otići kod lekara. Cilj: sprečiti da se tromboza razvije u emboliju. Po pravilu se postupa na sledeći način: ležanje sa podignutim nogama, nošenje kompresivnih čarapa za vene i uzimanje lekova za rastvaranje tromba. Moguće je takođe da se ugrušak pod narkozom izvadi iz vene pomoću balon katetera.

Da li je tromboza opasna po život
Da. Ukoliko se krvni ugrušak ne odstrani iz vene u roku od prva tri ili četiri dana, ili se ne rastvori (pre nego što sraste sa zidom vene) može da nastane takozvani posttrombotički sindrom. Pod ovim medicinskim pojmom podrazumevaju se sva posledična oboljenja tromboze koja nastaju usled stalnih smetnji u cirkulaciji u dubokim venama. U njih spadaju: hronični zastoj krvi, edemi, (skupljanje tečnosti u tkivima – jako otečene noge), promene na koži (ekcemi sa svrabom) i ulkusi (čirevi) – rane na potkolenicama, koje teško zarastaju.

Višečasovno sedenje na skučenom prostoru avi-onskog sedišta može da izazove trombozu. Ovo se odnosi i na male automobile, autobuse ili vozove sa tesnim neudobnim sedištima, gde ne mogu da se is-pruže noge. Francuska studija Hospital Pasteur u Nici je dokazala da putovanja koja traju duže od četiri časa povećavaju rizik od tromboze za 400%. Kao preventivu, lekari savetuju nošenje elastičnih čarapa za vene, pijenje tečnosti u količini od 2 l i pokretanje stopala u pravcu peta-prsti po 30 puta na svakih pola sata.

Zaštita od tromboze
Najbolja zaštita je kretanje. Što više kretanja i fizičkih aktivnosti.
Postoji i određeni trening: sesti na stolicu i naizmenično s obe noge doticati pod prstima, petom, opet prstima, petom… i to raditi 60 puta svakog dana. Svakog drugog dana preporučuje se šetnja u trajanju od 30 do 45 min.. vožnja biciklom ili džoging. Ljudi koji mnogo sede ili stoje trebalo bi svakog sata da bar jednom stave noge na višu podlogu uzdignuti položaj, u trajanju od nekoliko minuta, a noću da stave pod noge jastuk na visini od 15-20 cm.

Posle kretanja, ishrana je drugi faktor po važnosti u zaštiti od nastanka tromboze. Dnevno ne bi trebalo da se jede i pije više od 2000 kalorija. Dnevno unošenje masti treba da bude manje od 30 grama, a dve trećine od toga da otpada na masti biljnog porekla (ulje, margarin). S.akodnevno treba jesti mnogo voća i povrća i to najbolje presnog. Meso se savetuje samo dva puta nedeijno, ali zato je riba dozvoljena u večim količinama. So kao dodatak hrani treba ograničiti na svega pet do sedam grama dnevno. Od velike je važnosti ograničiti konzumiranje kafe, alkohola i cigareta, a vodu piti dnevno u količini od 2 litra. Najbolja je mineralna voda (negazirana ili blago gazirana) i razni biljni čajevi.
Posebno dobru zaštitu od tromboze pružaju magnezijum, enzimi i vitamin E, u visokim dozama, tj. u kapsulama.

Loading...
loading...
----