Trihineloza je parazitna infekcija čoveka ili životinje nastala invazijom organizma larvama končastog crva trichinellae spiralis. Bolest ima akutan tok i odlikuje se temperaturom, želudačno crevnim poremećajima, bolovima u mišićima i povećanjem eozinofilnih leukocita u perifernoj krvi.
trihineloza
Etiologija.Izazivač trihineloze je Trichinella spiralis beo končast crv, jedva vidljiv golim okom; ženka 2—3 mm duga, dvaput je duža i deblja od mužjaka. Razvija se i živi u poprečno prugastoj muskulaturi životinja i ponekad čoveka.

Izvor i reazervoar infekcije
Izvor infekcije su meso i mesnati produkti od zaraženih životinja, prvenstveno od svinja. Svinje i mnoge druge divlje životinje rezervoari su infekcije.
Način prenošenja. Upotreba nekuvanog ili nedovoljno kuvanog životinjskog mesa koje sadrzi žive trihine. Svinja je najvažniji izvor čovečje infekcije.

Trihineloza dospeva u digestivni trakt čoveka kao učaurena larva u vlaknima poprečnoprugastog mišićnog tkiva. U tankom se crevu larva osslobađa čaure, prodire u sluzokožu dvanaestopalačnog creva gde u toku nekoliko dana sazri, oplodi se i proizvede nove larve, u svemu oko 1000—1500. Ove larve krvnim putem dospeju u vlakna poprečnoprugaste skeletne muskulature gde se učaure i porastu do veličine od 1 mm. Ove se čaure (ciste) kod čoveka obično zakreče u toku 6 meseci.

Trajanje zanaznosti. U prirodi ne postoji direktno prenošenje s čoveka na čoveka.

Osetljivost i otpomost. Osetljivost je opšta. Nije ništa poznato o imimunitetu čoveka.

Rasprostranjenost je svetska, ali je trihineloza ređa tamo gđe se svinje hrane isključivo biljnom hranom. Uzrast, pol, klima, sezona i predeo bez uticaja su. Zbog blagih infekcija, smatra se da ima više slučajeva nego što se prijavljuju.

Inkubacija iznosi prosečno oko 9 dana.

Simptonmi trihineloze
Trihineloza nije česta bolest. Obično se javlja sporadično, ređe istovremeno oboleva veći broj osoba što se događa u slučaju upotrebe nedovoljno termički obradjenog svinjiskog mesa od iste zaražene životinje.

Klinička slika zavisi od težine oboljenja, a ova od broja trihina koje su prodrle u tkiva. Dvadeset četiri časa posle upotrebe nedovoljno kuvanog zaraženog mesa mogu nastati želudačnocrevni poremećaji (muka, gađenje, povrćanje, proliv). Oko dve nedelje docnije, nastaje otok očnih kapaka i okolnog tkiva, obično praćen temperaturom i bolovima u mišićima. U to vreme u perifernoj krvi broj eozinofilnih leukocita može dostići visok procenat. Posle 1—2 nedelje kod manje teških slučajeva bolest popušta i simptomi se gube. Ishod teških slučajeva zavisan je od komplikacija, naročito od oštećenja srca. U većini slučajeva, trihineloza je blago oboljenje.

Provera kliničke dijagnoze, koja nije laka, osniva se na epidemiološkim podacima (upotreba nedovoljno kuvanog mesa od zaraženih svinja), nalazu eozinofilije u perifernoj krvi, kožnoj probi, reakciji flokulacije i fiksaciji komplementa. U biopsiji (isečku) iz mišića (m. deltoideus, biceps) mogu se ponekad naći trihine. Traženje trihina u stolici i krvi obično je uzaludno.

Lečenje je simptomatsko.

Nega i dijeta. Nega obuhvata opšte mere kao i kod drugih febrilnih oboljenja, u koje spada ležanje za vreme temperature i drugih poremećaja, ako ih ima. Dijeta je obična, laka, zavisna od nastalih poremećaja.

Suzbijanje i zaštita. Bitno je u zaštiti stalan pregled (svinjskog) mesa posle klanja i upotreba samo dobro kuvanog i pečenog mesa. Veterinarskim merama i poučavanjem odgajivača sprečiti ili bar smanjiti infekciju svinja trihinama. Svinje se najčešće zaražavaju trihinama od pacova koji su osnovni rezervoari za infekciju svinja i drugih životinja.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply

Your email address will not be published.