Trudnoća je važna faza u životu žene koja se odlučila na korak da postane biološka majka, a onda je neophodno osigurati da trudnoća napreduje bez ikakvih komplikacija.
Medicinski testovi igraju ključnu ulogu u obezbeđivanju bezbedne i zdrave trudnoće.
Ovi testovi pomažu u identifikaciji bilo kakvih potencijalnih rizika za majku i fetus, a mogu se preduzeti brze mere da se rizici ublaže. U ovom članku ćemo govoriti o nekim od testova koje svaka trudnica treba da uradi i kako se oni rade.
Prenatalni dabl test i drugi opcioni preporučeni testovi
Dabl test, takođe poznat kao kombinovani test, je još jedan važan prenatalni test koji trudnice mogu uzeti u obzir.
Dvostruki test je test krvi i ultrazvuk koji se obično radi između 11-14 nedelja trudnoće, a koristi se za procenu rizika da fetus razvije Daunov sindrom i druge hromozomske abnormalnosti.
Kada se radi dabl test uzima se uzorak krvi za merenje nivoa dva hormona, koje proizvodi placenta, a njihovi nivoi mogu pomoći u proceni rizika od hromozomskih abnormalnosti.
Ultrazvuk se koristi za merenje prostora ispunjenog tečnošću na zadnjem delu vrata fetusa, a povećano merenje može ukazivati na veći rizik od hromozomskih abnormalnosti.
Ukoliko rezultati dvostrukog testa pokažu veći rizik od hromozomskih abnormalnosti, može se preporučiti dalje testiranje, kao što je uzimanje uzoraka horionskih resica (CVS) ili amniocenteza da bi se potvrdila dijagnoza. Međutim testovi nose mali rizik od pobačaja i o njima treba razgovarati sa zdravstvenim radnicima.
Pored dvostrukog testa, postoje i drugi prenatalni testovi koje trudnice mogu razmotriti, u zavisnosti od njihovih individualnih potreba i okolnosti.
Na primer, žene koje su pod povećanim rizikom od određenih genetskih stanja mogu da razmotre skrining nosioca, koji može da identifikuje da li nose genetsku mutaciju koja bi se mogla preneti na njihovo potomstvo. Žene sa porodičnom istorijom određenih stanja, kao što su cistična fibroza ili anemija srpastih ćelija, mogu biti kandidati za ovu vrstu testiranja.
Ostali testovi koji se mogu preporučiti tokom trudnoće uključuju fetalnu ehokardiografiju, što je ultrazvuk koji procenjuje strukturu i funkciju fetalnog srca, i biofizički profil, koji je ultrazvuk koji procenjuje dobrobit fetusa merenjem fetalnih pokreta, disanja i drugih faktora.
Neophodno testovi krvi, urina i ultrazvuk
Krvni testovi su jedan od neophodnih testova kojima svaka trudnica treba da se podvrgne. Oni pomažu u određivanju krvne grupe, Rh faktora i skriningu na različite infekcije kao što su HIV, hepatitis B i sifilis.
Takođe se koriste za merenje nivoa hemoglobina i utvrđivanje da li postoji nedostatak gvožđa u krvi, koji su ključni tokom trudnoće.
Test se radi uzimanjem male količine krvi iz vene na ruci, a zatim se šalje u laboratoriju na analizu.
Sem toga imamo testove urina suštinski deo prenatalne nege, jer pomažu u otkrivanju infekcija urinarnog trakta, proteina i šećera u urinu. Prisustvo proteina u urinu može ukazivati na preeklampsiju, potencijalno po život opasno stanje koje se javlja tokom trudnoće.
Testovi urina se obično rade pri svakoj prenatalnoj poseti, a uzorak urina se sakuplja u sterilnu posudu.
Od izuzetne važnosti je i ultrazvuk, neinvazivni test koji koristi visokofrekventne zvučne talase za stvaranje slika fetusa i materice.
Ovaj test se koristi za određivanje gestacijske starosti fetusa, procenu rasta fetusa i otkrivanje bilo kakvih anomalija ili abnormalnosti.
Obično se radi najmanje jednom tokom prvog tromesečja, a zatim ponovo tokom drugog trimestra. Test se radi nanošenjem gela na stomak, a zatim korišćenjem sonde za kreiranje slika.
Test tolerancije na glukozu, streptokok grupe B i test bez stresa
Test tolerancije na glukozu se koristi za skrining gestacionog dijabetesa, tipa dijabetesa koji se razvija tokom trudnoće i radi se obično između 24-28 nedelje trudnoće, a uključuje ispijanje zaslađene tečnosti nakon čega se vadi krv za merenje nivoa šećera u krvi i ukoliko su rezultati abnormalni, može se uraditi drugi test koji se zove test za izazivanje glukoze da bi se potvrdila dijagnoza.
Nakon toga imamo streptokok grupe B (GBS), vrstu bakterije koja može izazvati ozbiljne infekcije kod novorođenčadi.
GBS test se radi između 35-37 nedelje trudnoće da bi se utvrdilo da li žena nosi bakteriju, a u slučaju da je test pozitivan tokom porođaja se mogu davati antibiotici kako bi se sprečilo da se beba zarazi.
Test uključuje uzimanje brisa vagine i rektuma, a zatim slanje uzorka u laboratoriju na analizu.
Poslednji test koji nije uvek neophodan, ali može biti prepisan ukoliko se proceni to za neophodnim, jeste test bez stresa, koji se radi u trećem tromesečju da bi se procenio srčani ritam i pokreti fetusa.
Test uključuje postavljanje fetalnog monitora otkucaja srca na stomak majke i praćenje otkucaja fetusa oko 20-30 minuta.
Važno je da trudnice razgovaraju o svojim individualnim potrebama i okolnostima sa svojim zdravstvenim radnicima i da prate njihove preporuke za prenatalno testiranje.
Ovi testovi mogu pomoći da se osigura bezbedna i zdrava trudnoća i porođaj, a takođe mogu pružiti mir budućim roditeljima, zbog čega važno ne izbegavati odlazak kod ginekologa na testove.
