Tahikardija je ubrzan rad srca u stanju mirovanja. Zdrava odrasla osoba obično ima od 60 do 100 otkucaja u minuti kada miruje. Ako imate tahikardiju, otkucaji srca u gornjim ili u donjim komorama, ili i u jednim i u drugim su povećani.
Otkucaje srca kontrolišu električni signali poslati preko srčanog mišićnog tkiva.Do tahikardije dolazi kada nepravilnosti u radu srca proizvode brze električne signale.
U pojedinim slučajevima, tahikardija neće izazvati dalje simptome i komplikacije. Međutim, može ozbiljno da poremeti srčanu funkciju, poveća rizik od moždanog udara, ili izazove iznenadni srčani udar ili smrt.
Lečenje može pomoći da se kontroliše brzina otkucaja srca, ili da se spreče bolesti koje dovode do tahikardije.
Simptomi tahikardije
Kada su vam otkucaji srca previše brzi, može se desiti da ne pumpa efektivno krv u ostatak tela, uskraćujući vašim organima i tkivima kiseonik.
Ovo može dovesti do znakova i simptoma povezanih sa tahikardijom:
Vrtoglavica
Nedostatak daha
Nesvestica
Ubrzani puls
Lupanje srca – ubrzan, neprijatan ili nepravilan rad srca ili osećaj „treperenja“ u grudima
Bol u grudima
Gubitak svesti (sinkopa)
Neki ljudi sa tahikardijom nemaju simptome, i ovo stanje se kod njih može otkriti samo putem fizičkog pregleda ili preko monitoringa srca koji se zove elektrokardiogram.
Kada treba posetiti doktora
Postoje brojni uzroci ubrzanog rada srca i simptoma tahikardije. Važno je da dobijete brzu i tačnu dijagnozu i odgovarajuću negu. Posetite lekara ako vi ili vaše dete osećate bilo koji od simptoma tahikardije.
Ako imate nesvestice, poteškoće u disanju ili bolove u grudima koji traju duže od nekoliko minuta, potrebna vam je hitna pomoć i pozovite vaš lokalni broj za hitnu pomoć 194. Potražite pomoć za bilo koga ko ima ovakve simptome.
Ubrzan rad srca uzroci
Tahikardiju izaziva nešto što može da poremeti normalne električne impulse koji kontrolišu pumpanje vašeg srca. Mnogi činioci mogu prouzrokovati ili doprineti problemima električnog sistema srca.
Ovi faktori uključuju:
Oštećenje srčanog mišićnog tkiva usled srčanih bolesti
Nenormalni električni putevi u srcu prisutni od rođenja (urođeni)
Bolest ili urođena anomalija srca
Anemija
Prekomerno vežbanje
Iznenadni stres, kao što je strah
Visok krvni pritisak
Pušenje
Groznica
Preterana konzumacija alkohola
Preterana konzumacija pića sa kofeinom
Nuspojava prilikom upotrebe nekog leka
Zloupotreba rekreativnih droga, kao što je kokain
Disbalans elektrolita, mineralnih materija neophodnih za stvaranje električnih impulsa
Hiperaktivna tiroidna žlezda (hipertireoza)
U pojedinim slučajevima je nemoguće odrediti tačan uzrok tahikardije.
Električna srčana kola
Srce je sastavljeno od četiri komore – dve gornje komore (atriji – pretkomore) i dve donje komore (ventrikli).
Ritam srca kontroliše prirodni pejsmejker (sinusni čvor) lociran u desnoj pretkomori. Sinusni čvor proizvodi električne impulse koji započinju svaki otkucaj srca.
Od sinusnog čvora, električni impulsi putuju preko pretkomora, izazivajući kontrakcije pretkomornih mišića i pumpaju krv u komore.
Električni impulsi zatim stižu do skupa ćelija poznatih kao atrioventrikularni čvor (AV čvor) – koji obično predstavlja jedinu putanju za signale da pređu iz pretkomora u komore.
AV čvor usporava električni signal pre nego što ga pošalje u komore. Ovo malo odlaganje omogućava komorama da se napune krvlju. Kada električni impulsi stignu do mišića komora, oni se kontrahuju, prouzrokujući pumpanje krvi bilo u pluća, bilo u ostatak tela.
Tipovi tahikardije
Do tahikardije dolazi kada električni impulsi proizvode otkucaje srca koji su brži nego što je to normalno. Uobičajeni tipovi tahikardije uključuju sledeće:
Atrijalna fibrilacija: Atrijalna fibrilacija je ubrzan rad srca uzrokovan haotičnim električnim impulsima u pretkomorama.
Haotični električni signali bombarduju AV čvor, što obično rezultuje nepravilnim, brzim radom komora. Atrijalna fibrilacija može biti privremena, ali u nekim slučajevima neće proći ako se ne leči.
Mnogi ljudi sa atrijalnom fibrilacijom imaju neke strukturne anomalije srca, povezane sa nekim srčanim oboljenjem ili visokim krvnim pritiskom. Ostali faktori koji mogu doprineti atrijalnoj fibrilaciji uključuju poremećaj srčanog zaliska, hipertireozu ili prekomernu upotrebu alkohola.
Atrijalni flater: Kod atrijalnog flatera, rad srčanih pretkomora je brz ali u pravilnim razmacima. Do atrijalnog flatera dolazi usled nepravilne cirkulacije unutar pretkomora.
Brz rad dovodi do slabih kontrakcija pretkomora. Brzi signali koji ulaze u AV čvor uzrokuju brz i ponekad nepravilan rad komora. Atrijalni flater može proći sam od sebe, ali može biti i uporan dok se ne primeni lečenje.
Ljudi koji iskuse atrijalni flater često u drugim prilikama doživljavaju atrijalnu fibrilaciju.
Supraventrikularna tahikardija (SVT): Supraventrikularna tahikardija koja počinje negde iznad komora, je uzrokovana abnormalnom cirkulacijom unutar srca, obično prisutnom od rođenja, koja stvara petlju preklapajućih signala.
U jednom obliku SVT-a, anomalija u AV čvoru može „podeliti“ električni signal na dva dela, šaljući jedan signal u komore, a drugi nazad u pretkomore.
Još jedna česta anomalija je postojanje dodatne električne putanje, pa tako dolazi do zaobilaženja AV čvora. Ovo može dovesti do toga da se signal spušta jednom putanjom, a penje drugom. WPW (Wolf-Parkinson-White) sindrom je jedan od poremećaja koji stvara dodatnu putanju.
Ventrikularna tahikardija: Ventrikularna tahikardija je brz rad srca koji vodi poreklo od abnormalnih električnih signala u komorama. Ubrzan rad srca ne dozvoljava komorama da se pravilno napune krvlju, kao ni da se kontrahuju i efikasno pumpaju krv u telo. Ventrikularna tahikardija je često opasna po život i zahteva urgentno medicinsko lečenje.
Ventrikularna fibrilacija: Do ventrikularne fibrilacije dolazi kada brzi, haotični električni impulsi izazivaju neefektivno treperenje komora, umesto pumpanja krvi neophodne za organizam. Ovo je ozbiljan problem i može biti fatalan ako se srce ne vrati na normalan ritam u roku od nekoliko minuta.
Mnogi ljudi koji dožive ventrikularnu fibrilaciju pate od neke srčane bolesti, ili su iskusili ozbiljnu traumu, kao što je udar groma.
Faktori rizika
Bilo koji uslovi koji vrše pritisak na srce ili oštećuju srčano mišićno tkivo mogu povećati rizik od tahikardije. Promena životnog stila ili lečenje određenim lekovima može smanjiti rizik koji je povezan sa sledećim faktorima:
Srčano oboljenje
Visok krvni pritisak
Pušenje
Prekomerna upotreba alkohola
Prekomerna upotreba kofeina
Upotreba rekreativnih droga
Psihološki stres ili anksioznost
Anemija
Ostali faktori rizika
Ostali faktori koji mogu povećati rizik od tahikardije uključuju:
Starije životno doba: Habanje srca povezano sa starošću stvara veliku mogućnost za razvoj tahikardije.
Porodica: Ako imate porodičnu istoriju tahikardije i drugih poremećaja u radu srca, imaćete i povećan rizik od tahikardije.
Komplikacije
Ozbiljnost komplikacija koje nastaju usled tahikardije varira u zavisnosti od faktora koji je izazivaju, kao i od tipa tahikardije, od razmaka, trajanja i brzine otkucaja srca, kao i od prisutnosti drugih srčanih problema. U moguće komplikacije spadaju:
Ugrušci krvi koji mogu izazvati moždani ili srčani udar
Nemogućnost srca da pumpa dovoljnu količinu krvi (otkazivanje srca)
Česte nesvestice
Iznenadna smrt, koja se obično povezuje samo sa ventrikularnom tahikardijom ili ventrikularnom fibrilacijom
Da bi dijagnostikovao vaše stanje i odredio koji tip tahikardije imate, vaš doktor će proceniti vaše simptome, primeniti fizički pregled i odraditi nekoliko testova za srce.
Nekoliko testova se može uraditi kako bi se dijagnostifikovala tahikardija
Elektrokardiogram (EKG)
Elektrokardiogram, koji se takođe zove i ECG ili EKG, je primarni test za dijagnostifikovanje tahikardije.
U EKG-u se koriste mali senzori (elektrode) koji se povežu na vaše grudi i ruke kako bi se snimili električni signali koji putuju kroz vaše srce. Vaš lekar će pogledati obrazac ovih signala kako bi odredio koji tip tahikardije imate i koje anomalije na srcu dovode do njegovog ubrzanog rada.
Doktor takođe može zahtevati od vas da nosite prenosivi EKG uređaj kod kuće, kako bi prikupio više informacija o radu vašeg srca. U ove uređaje spada:
Holter EKG: Prenosivi EKG uređaj se nosi u džepu ili na kajišu, ili na ramenom pojasu. On snima aktivnost srca tokom čitavih 24 sata, što doktoru pruža detaljniji uvid u ritam vašeg srca.
Moguće je da doktor zatraži od vas da vodite dnevnik tokom tih 24 sata. U tom dnevniku bi trebalo da opišete sve simptome koje osetite, kao i da zabeležite vreme kada se to desilo.
Lečenje i lekovi
Cilj lečenja tahikardije je da se uspori rad srca kada do nje dođe, kao i da se spreče dalji napadi tahikardije i da se komplikacije smanje na minimum.
Sprečavanje brzog rada srca
Ubrzan rad srca može proći sam od sebe, a ponekad možete usporiti rad svog srca jednostavnim fizičkim pokretima. Međutim, može se desiti da su vam potrebni lekovi i drugi medicinski tretmani kako bi usporili rad srca. Rad srca možete usporiti na nekoliko načina:
Vagusni manevri: Doktor može tražiti od vas da izvršite niz pokreta, koji se zovu vagusni manevar, tokom epizode sa ubrzanim radom srca.
Vagusni manevar deluje na vagusni nerv, koji pomaže u regulisanju otkucaja srca. Manevar uključuje kašalj, savijanje nadole kao da praznite creva i stavljanje leda na lice.
Lekovi: Ako vagusni manevar ne zaustavi ubrzan rad srca, potrebno je da primite injekciju antiaritmičkog leka, kako biste otkucaje srca vratili u normalu.
