Svrab kože po telu mogući uzroci i lečenje

Uzroci svraba kože

Neki ljudi vode stalnu borbu sa svrabom kože. Nije lako razumeti šta tačno dovodi do ovog problema.

Svrab kože može da bude posledica osipa ili nekog kožnog oboljenja. Može da bude i simptom mnogo ozbiljnijeg stanja, kao što su bolesti jetre ili popuštanje rada bubrega. Da bi došlo do olakšanja, važno je da se identifikuje problem i da se uzročno oboljenje leči.

Koža, osipi i svrab

Vitalna funkcija kože je da služi kao barijera koja štiti unutrašnjost organizma.

Koža je prepuna posebnih ćelija imunog sistema koje organizmu pružaju zaštitu. Ove ćelije štite i kožu i organizam od virusa, bakterija i drugih skrivenih opasnosti.

Kada ćelije kože detektuju bilo kakvu vrstu sumnjive supstance, one pokreću reakciju koja dovodi do upale te regije. Ova upala se naziva osipom ili dermatitisom.

Postoje brojne vrste dermatitisa. Imune ćelije kože mogu da reaguju na nešto sa čime je koža došla u dodir, infekciju čitavog organizma ili neku bolest. Neki osipi su crveni, bolni i nadraženi, dok drugi imaju plikove ili površine sa otvorenim ranama.

svrab koze

Jedan od najčešćih simptoma svih kožnih problema je svrab. Svrab kože može da zahvati čitavo telo ili samo određene površine. Postoje i osobe koje imaju probleme zbog suve, ispucale kože ili kožne teksture koja liči na ljuspe ili krljušt.

Suva koža

Suva koža je jedan od najčešćih uzroka svraba. Ako na koži nema jarko crvenih čvorića ili iznenadnih promena, najverovatniji uzrok svraba je suva koža.

Svrab kože po rukama i nogama je često uzrokovan suvom kožom.S obzirom da su ovi delovi najpodložniji sušenju kože.Kad kažemo svrab nogu ne mislimo na stopala.Svrab stopala je najčešće izazvan gljivičnim oboljenjem poznatim kao atletsko stopalo.

Faktori životnog okruženja koji mogu da izazovu pojavu suve kože, uključuju i izuzetno toplo ili hladno vreme sa niskom vlažnošću vazduha, kao i preterano pranje kože. Suva koža se javlja u bilo kojoj starosnoj grupi ali sa godinama se koža tanji i suši.

Dobar ovlaživač za kožu obično pomaže da se suva koža oporavi, na taj način se smanjuje i svarab kože. Izuzetno suva koža može da bude upozoravajući znak dermatitisa. U ovim slučajevima je dobro posetiti dermatologa radi olakšanja i sprečavanja pogoršanja stanja.

U najčešće znakove i simptome suve kože spadaju:

  • gruba, perutava ili ljuspasta koža po čitavom telu
  • preterani svrab po koži
  • siva ili pepeljasta boja kože kod osoba sa tamnijim tenom
  • pukotine na koži koje su sklone krvarenju
  • ispucale ili hrapave usne

Veoma je važno da se osobe sa suvom kožom obrate lekaru za pomoć jer mikrobi mogu da prodru kroz pukotine u koži. Kada uđu u kožu, ovi mikrobi mogu da izazovu infekciju. Crvene, sitne ranice na koži su često rani znak potencijalne infekcije.Svrab na koži dovodi do češanja a na taj način se koža dodatno oštećuje i postaje manje otporna na infekcije.

Dermatolog može da prepiše specijalni ovlaživač za kožu koji se nanosi tokom dana ili lek za lokalnu primenu koji se nanosi direktno na kožu.

Povezano>>>  Prirodni ekovi za svrab kože

Česti uzroci svraba kože

Oboljenja koja smo nabrojali su česti uzroci koji izazivaju svrab kože.

Ekcem

Ekcem izaziva svrab na koži i crvenilo.Ekcem ili atopični dermatitis je najčešći dermatitis kod dece. Američki koledž za alergiju, astmu i imunologiju kaže da ekcem pogađa 1 od 5 odojčadi i samo 1 od 50 odraslih osoba.

Uzrok se povezuje sa propustljivošću kožne barijere. Usled toga dolazi do sušenja određene regije i povećanja rizika od iritacije i upale. Veoma je važno da koža ima dovoljno vlage.

Dobra vest je da se ekcem vremenom ublažava. Međutim, osobe sa ekcemom moraju da budu pažljive jer su podložnije kožnim infekcijama.Ekcem i

Alergija

Iritacija i alergijska reakcija takođe izazivaju svrab kože. Alergijski kontaktni dermatitis se javlja kada koža dođe u direktni kontakt sa alergenom.A može se javiti i svarab kože po celom telu.

Posledica kožne alergije je crveni osip koji svrbi, a koji može da ima i male plikove ili čvoriće. Osip se javlja svaki put kada koža dođe u kontakt sa alergenom, supstancom koju imuni sistem napada. Često postoji vremenska razlika od trenutka izlaganja alergenu do pojave osipa pa je teško utvrditi šta izaziva svrab na koži.

Alergijsku reakciju može da pokrene kontakt sa odećom, kućnim ljubimcima, hemikalijama, sapunom i supstancama kao što su otrovni bršljan ili kozmetički preparati. I alergije na hranu mogu da izazovu svrab kože.

Alergija na nikal je prilično česta. Kada neko dođe u kontakt sa nakitom koji sadrži makar i najmanju količinu nikla, na mestu kontakta može da dođe do pojave crvene, kvrgave, otečene kože koja svrbi.

Kod osoba koje su alergične na neku određenu supstancu, najlakše je da izbegavaju proizvode koji je sadrže ili samu supstancu. Kreme u slobodnoj prodaji ili medicinske kreme mogu da pomognu da se osip povuče.

Koprivnjača (urtikarija)

Koprivnjača je upala kože do koje dolazi kada organizam luči hemikaliju koja se zove histamin. Ovo lučenje dovodi do toga da sitni krvni sudovi procure i izazovu otok na koži koji svrbi.

Postoje dve vrste koprivnjača. Akutna koprivnjača se obično javlja nakon kontakta sa okidačem alergije, kao što su neke namirnice ili lekovi. Nealergijski uzroci, kao što su preterano toplo ili hladno vreme, izlaganje suncu ili trening, takođe mogu da budu okidači.

Hroničnu koprivnjača ne izazivaju neki posebni okidači, zbog čega alergo testovi obično nisu od koristi. Mogu da traju mesecima ili čak godinama. Koprivnjača izaziva neugodan svrab na koži i može da bude bolna ali nije zarazna.

Američki koledž za alergiju, astmu i imunologiju tvrdi da od koprivnjače pati oko 20% ljudi u nekom trenutku života.

Drugi uzroci

Svrab može da bude povezan i sa parazitima, kao što su male dečje gliste, insekti poput stenica, komarci ili vaši. Gljivične infekcije, poput atletskog stopala, takođe mogu da izazovu svrab između i oko nožnih prstiju.

Svrab kože može da bude posledica i mnogo ozbiljnijih zdravstvenih stanja. Neurološki poremećaji koji se javljaju kod dijabetesa, uklješteni nervi i herpes zoster mogu da izazovu jak svrab.

Uremijski pruritus ili renalni svrab, poznat je kao pruritus povezan sa hroničnom bolešću bubrega. Uremija označava sindrom koji se javlja kod ozbiljnog oštećenja bubrega koji ne mogu da filtriraju toksine iz organizma.

Jedan od brojnih simptoma uremije je i svrab kože koji se obično pojačava noću. Ovaj svrab se najčešće javlja u predelu leđa, ruku i trbuha.

Lečenje kože koja svrbi

Način lečenja u najvećoj meri zavisi od uzroka svraba. Osobama koje pate od suve kože, sasvim dovoljan može da bude i neki ovlaživač kao što je kokosovo ulje ili hidratantna krema.

Kod pacijenata sa ekcemom, dermatitisom, koprivnjačom ili drugim kožnim oboljenjem, dermatolog može da prepiše kreme koje sadrže kortikosteroide. One se nanose direktno na kožu kako bi ublažile svrab. Topički inhibitori kalcineurina i oralni antihistaminici takođe ublažavaju svrab.

Oralni antihistaminici su česti lekovi kod alergija. Oni se prepisuju ili kupuju u slobodnoj prodaji. U primere spadaju cetirizin, loratadin i benadril.Ovi lekovi se koriste protiv alergija koje izazivaju svrab na koži.

Osobama sa psorijazom ili slabom funkcijom bubrega mogu da se preporuče alternativni oblici lečenja, pod uslovom da postoji razlog zbog koga bi trebalo izbegavati terapiju medikamentima. Svetlosna terapija, ili fototerapija, je jedan od takvih oblika lečenja. Tretman podrazumeva izlaganje kože određenim talasnim dužinama UV svetlosti čime bi svrab trebalo da se stavi po kontrolu.

Lek za svrab kože bez obzira na uzrok u svakom slučaju može biti neko ulje, kokosovo, maslinovo, laneno…

Mere samonege

  • Upotreba krema za ovlažavanje kože (samo dobrog kvaliteta) koje se nanose bar jednom ili dva puta dnevno.
  • Nanošenje krema protiv svraba na zahvaćene površine, na primer, hidrokortizon.
  • Držanje hladnih, vlažnih obloga na zahvaćenoj površini.
  • Kupanje u mlakoj vodi.
  • Korišćenje blagih sapuna bez boje i parfema, kao i deterdženata za pranje veša koji nemaju miris.
  • Izbegavanje supstanci koje iritiraju kožu ili izazivaju alergijsku reakciju, poput nikla, nakita i vune.

Možda je najvažnija mera samonege izbegavanje češanja. Češanje na kraju dovodi do još jače upale i oštećenja kože i može da pojača svrab.

Ako kreme u slobodnoj prodaji ne deluju, ako se osip širi ili se jave dodatni simptomi pored svraba, trebalo bi da se obratite lekaru opšte prakse ili dermatologu koji će utvrditi uzrok  i lečiti određeni problem.

Loading...
loading...
----