Sve vrste droga

Kada popušite malo marihuane, ušmrkavate kokain ili sami sebi ubrizgavate drogu u vene, pored mogueih biohemijskih posledica, vi otvarate zakonsku Pandorinu kutiju. Zato, razmislite o tome kada se poigravate sa iskušenjem da probate “senzaciju”.Kod svake vrste droge, šta više, postoji i dodatna ppasnost: nikad niste sigurni šta ste zapravo dobili. Uprkos štetnosti legalno propisanih sredstava za smirenje, bar ste sigurni u “čistoću” proizvoda koji kupujete u apoteci: ali, nemate pojma koliko ćete otrova uneti zajedno sa bilo kojom vrstom droge koju kupujete ilegalno, na ulici. I ti su, dakle, problemi, pored navike i zavisnosti, sa kojima se srećete, naročito kod široko rasprostranjenih, takozvanih “rekreativnih” droga.

Sve vrste droga i lekovi
• Amfetamini (“speed”, ili droge za ubrzanje”). Ovi lekovi su bili glavno orudje psihijatara protiv depresije. I najčešće propisivani depresanti apetita. Danas ih vrlo malo lekara propisuje za popravljanje raspoloženja, a u mnogim državama zabranjeno je da se koriste kao pilule za “dijetu”. Sada se prodaju na ulici, a treba ih izbegavati jer:
1. Izazivaju zavisnost.
2. Podižu krvni pritisak.
3. Ubrzavaju rad srca.
4. Mogu da izazovu poremećaj srčanog ritma.
5. Naročito su opasne kada se uzimaju intravenozno.
6. Preterana doza može izazvati smrt.
• Marihuana. (ili “trava” i sl) menja ponašanje i oštećuje pamćenje, rasudjivanje i druge moždane funkcije. Ne stvara jaku naviku, ali može izazvati:
1. Atrialne fibrilacije (brzo, nepravilno funkcionisanje srca sa ozbiljnim posledicama). Smanjenu plodnost kod muškaraca
3. Smanjenu seksualnu aktivnost kod muškaraca posle duge upotrebe.
4. Pogoršanje respiratornih oboljenja. Ako imate hronični bronhitis nadražajno dejstvo duboko udahnuog dima može pagoršati postojeće simptome.
• Kokain. Sećate se kad su vas ubedjivali da uprkos negativnom dejstvu kokain ne stvara naviku? Zaboravite na to, zajedno sa heroinorn “koka” je jedna od najmoćnijih supstanci, koje vas mogu učiniti potpuno zavisnim. Ako je u prahu ušmrkava se u nos: u tečnom obliku daju se intravenozne infekcije sa dodatnim rizikom da ih predozirate ili da dobijete SIDU. Kokain izaziva široki spektar ozbiljnih srčanih smetnji. Kada unesu pacijenta u besvesnom stanju u urgentnu ambulantu, lekari obično misle na uobičajene poremećaje kao što su insulinski šok (premalo šećera u mozgu)„ dijabetičarska koma (posledica prevelike količine šećera u krvi), srčani napad, šlog, trovanje ili neka moždana oboljenja. Ali, ovih dana sa kokainskom epidemijom sve je više hitnih neuroloških slučajeva, kome i paralize zbog dejstva kokaina. Kokain nadražuje srčani mišić.
• “Crack” (preradjeni kokain). Ova vrsta kokaina je najveće zlo na američkom tržištu droge jer:
1. Jedna njegova doza je jeftinija od bilo koje druge vrste.
2. Od svih “uličnih” droga stvara najveću naviku. Period “zadovoljstva” je intenzivan, ali kratkotrajan, tako da dolazi do “kriza”, ukoliko se ne prekinu unošenjem veće količine droge.
3. Može izazvati šlog, srčani napad, plućna oštećenja i iznenadnu smrt.
Simplomi koji prate uživanje ove vrste kokaina izazvani su ili direktnim dejstvom same droge ili njenim sporednim sastojcima. Evo zašto je “crack” smrtonosan: Kokain je prah koji se pravi od aktivne droge u kombinaciji sa drugim materijama i otrovima. Kada se taj prah ušmrkće u nos potrebno je nekoliko minuta da se on apsorbuje iz nazalnog zida u krvotok i zatim u mozak. Za vreme proecsa prerade kokaina u “crack”. sagorevaju “boje” i dodatni zagadivači, ostavljajući na kraju čist vrlo koncentrisani kokain u vidu kristala grudvi. Kada se on uvlači (naročito kroz staklenu lulu) udahnuti dim odmah stiže u pluća, tako da tu najštetnije deluje. Ali i posle, iz pluća, kokain se gotovo istovremeno apsorbuje u krv, a samo neku sekundu kasnije pogadja mozak. Tako je njegovo dejstvo mnogo brže nego kada se kokain ušmrkava. Takodje i kraće i ostavlja uživaoca sa pojačanom poptrebom za ponovljenim stanjem. Rezultat je uzimanje dodatne doze, često u toku iste noći. Nikakvo čudo, onda, da to ne retko može da se završi i smrću.
• Heroin. Dobija se preradom opijumskog maka i stvara visok stepen zavisnosti. Danas je posebno rizičan jer se ubrizgava intravenozno, često korišćenim i zaraženim iglama. Manje dramatičan, ali značajan je i rizik od endokarditisa, ozbiljne i ponekad fatalne infekcije srčanih zalisaka, opet zbog uvlačenja inficiranih igli u krvotok. Hepatitis B. najgora vrsta zarazne žutice takode je jedna od uobičajenih intravenoznih komplikacija kod koriščenja heroina.Heroin stvara jaku zavisnost zahvaljujući dejstvu na mozak. Kao što znate, telo proizvodi vlastite sedativne supstance. kao reakciju na fizički napor, seks, vodu (što je zbilja neobično) i druge prijatne stimulanse. Naši vlastiti prirodni sedativi nam i daju taj osećaj prijatnosti. Kada uzimate heroin, bez obzira na dužinu perioda, mozak prestaje da pravi vlastite sedative. Što da se muči kad mu oni sami dolaze putem igle? Dakle, ma kako prijatan stimulans bio, ili vam se ne znam šta lepo desilo, vas to više nimalo ne uzbudjuje jer vaš mozak više ne reaguje vlastitim umirujučim supstancama. Jedino što vas u tom stanju može usrećiti je fiksanje heroinom. Posledice zavisnosti od bilo koje doge su vrio teške, uključujući promene ponašanja i ličnosti, disajne i srčane probleme, ozbiljne neurološke poremećaje i smrt. Da li je bilo koja od njih vredna toga? Prosudite sami. Možda niste u stanju da promenite mnoge važne činioce koji doprinose vašoj kategoriji rizika, starost, pol ili rasu, ali možete a i treba -da učinite sve kako bi izbegli one navike koje poput uživanja duvana.,alkohola i droga predstavljaju ozbiljnu pretnju vašem zdravlju i životu. Trebalo bi još mnogo prostora da samo ukratko predstavimo sve vrste droga.