Jedan od sve češćih problema ljudi danas jesu poremećaji rada sistema za varenje, kao i sve učestalije pojave crevnih infekcija.
Uzročnici crevnih infekcija mogu biti bakterije (npr. salmonela, ešerihija koli, helikobakter pilori), virusi (npr. enterovirusi), protozoe (npr. amebe), razni paraziti (npr. svinjska i goveđa pantljičara, dečija glista). Čovek se može zaraziti preko zagađene hrane, vode, zagađenih predmeta sa kojima je u kontaktu i sl.
Leto je period kada se zbog visokih temperatura namirnice brže kvare, a bakterije brže razmnožavaju. Usled neadekvatnog održavanja higijene upravo su crevne infekcije, čiji su uzrok bakterije, preovlađujuće.
Kako se organizmu može pomoći da se efikasno izbori sa problemom?
Pored posebnog režima ishrane (kuvani kromprir, šargarepa i pirinač, tostiran hleb, sokovi od svežeg voća…), važno je uvesti i terapiju probiticima.
Konzumiranjem probiotika, u adekvatnoj koncentraciji, menja se sastav i metabolička aktivnost mikroflore probavnog sistema, sprečava se razvoj patogenih mikroorganizama kompeticijom za hranjljive čestice i izlučivanjem antimikrobnih supstanci.
Kako izabrati najbolji probiotik koji su probiotici dobri i efikasni?
Razlike među probiotskim kulturama odnose se na njihovu sposobnost da kolonizuju creva, da budu otporni na želudačnu kiselinu i prisustvo antibiotika. Neki od najćešće korišćenih probiotskih kultura su različiti sojevi mlečno-kiselinskih bakterija i sve češće živa kultura kvasca, ali njihov učinak nije isti.
Mlečno-kiselinske bakterije (Lactobacillus i Bifidobacterium) nisu u potpunosti otporne na kiselu sredinu želuca, te s njihova koncentracija i delotvornost značajno smanjuje na putu do creva gde treba da ispolje svoje dejstvo. Njihova koncentracija se u crevima svede na 1% i to samo 3 sata od momenta uzimanja.
Takođe, dejstvo antibiotika je takvo da uništava sve bakterije, pa i one korisne poput mlečno-kiselnskih. Jedina probiotska kultura, u potpunosti otporna na želudačnu kiselinu, kao i na prisustvo antibiotika jeste živa kultura kvasca – Saccharomyces boulardii.
Pored vrste probiotske kulture, za efikasno dejstvo važna je i koncentracija koja se unosi u organizam. Optimalni rezultati se postižu kada se unese oko 5 milijardi probiotske kulture po konzumnoj dozi (kapsuli npr.).
Tehnologija proizvodnje farmaceutskog proizvoda može takođe da bude od velikog uticaja na stabilnost i bioraspoloživost probiotske kulture u proizvodu. Tehnologija liofilizacije je najduže u praksi farmaceutske industrije, ali zbog velikih temperaturnih oscilacija u samom procesu, najčešće ne garantuje bioraspoloživost probiotske kulture kao u momentu punjenja. Postoje, međutim, i savremeniji oblici dodataka ishran koji imaju implementiranu tehnologiju mikroenkapsulacije koja maksimalno čuva probiotsku kulturu tokom celog procesa proizvodnje, pakovanja, pa sve do momenta finalne upotrebe. Zato treba konsultovati i farmaceuta prilikom izbora adekvatnog probiotskog proizvoda.
Zašto je uz probiotik važno uneti i prebiotike?
Prebiotici su nesvarljiva vlakna koja služe praktično kao hrana probioticima. Oni u debelo crevo stižu u nepromenjenoj formi i selektivno stimulišu rast dobrih bakterija i njihovu aktivnost. Kombinacija probiotika sa prebiotikom omogućuje efikasnije i brže dejstvo probiotske kulture. Jedan od najefikasnijih i najčešće primenjivanih prebiotika je inulin i često ga i prehrambena industrija koristi kao dodatak proizvodima sa poritivnim dejstvom na regulaciju rada creva (utiče pozitivno na pokretljivost creva).
Kako deluju simbiotici?
Simbiotici predstavljaju kombinaciju probiotika i prebiotika koji udruženim dejstvom ispoljavaju brže i bolje dejstvo.
Kada simbiotik sadrži visoku koncentraciju probiotske kulture (5 milijardi npr.), on u sinergijom sa prebiotikom (posebno ako je živa kultura kvasca u pitanju) može da obezbedi antitoksičnu, antiinflamatornu i antimikrobnu aktivnost (na Clostridum difficile, Escherichia coli, Salmonela typhimurium), stimulaciju imunog sistema i inhibiciju rasta patogenih bakterija (Bacteroides, Fusobacterium i Clostridium) uz regulaciju motiliteta creva.
Sve je više farmaceutskih kuća koje u svojoj ponudi imaju i simbiotike, pa svakako farmaceuta u apoteci treba konsultvati prilikom izbora pravog. Formula za pravi izbor bi mogla biti sledeća:
PROBIOTISKA KULTURA KVASCA (Saccharomyces boulardii) + PREBIOTIK (Inulin) + tehnologija MIKROENKAPSULACIJE
