Uzroci steriliteta kod muškarca mogu biti posledica niza faktora različite prirode, ali važno je znati da je u većini slučajeva lečenje moguće…
Izostanak trudnoće nakon godinu dana polnih odnosa, najmanje dvaput nedeljno bez upotrebe kontracepcije, definiše se kao bračni sterilitet. Primarnim sterilitetom naziva se izostanak trudnoće u normalnom seksualnom životu bračnog para tokom godinu dana, a da prethodno nije registrovana trudnoća, a sekundarnim nemogućnost začeća tokom istog perioda nakon ranije trudnoće, bez obzira na to da li je bila uspešna ili ne.
U stara vremena u društvu je vladalo uvreženo mišljenje da je neplodna žena jedini “krivac” za nemogućnost začeća. I danas, uprkos savremenim medicinskim saznanjima, mnogi smatraju da su za bračni sterilitet odgovorne
žene. Međutim, statistika opovrgava ovaj mit, ukazajući na to da je sterilitet ravnomerno raspoređen između muškaraca i žena.
SIMPTOMI STERILITETA KOD MUŠKARACA
Za većinu muškaraca jedini simptom steriliteta jeste nemogućnost začeća deteta. Ipak, izostanak trudnoće ne može se smatrati pouzdanom posledicom muškog steriliteta, jer postoje brojni mogući uzroci, a sterilitet muškarca samo je jedan od njih.
DIJAGNOZA
Muški sterilitet dijagnostikuje se spermogramom, laboratorijskom analizom semene tečnosti. Na uzorku sperme utvrđuju se količina ejakulata, izgled, miris, njegove hemijske osobine, viskoznost, broj spermatozoida, kao i njihova pokretljivost. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) propisala je donju graničnu vrednost za “uredan” spermogram, u kojem količina spermatozoida po mililitru iznosi 20 miliona (do 60 miliona), a najmanje 50% njih mora biti pokretljivo.
Ipak, karakteristike spermograma, koje bi odredile da li je muškarac plodan, nisu jasno definisane. Najnovija studija na ovu temu pokazuje da smanjena mogućnost za oplodnju postoji kod muškaraca koji imaju manje od 13 miliona spermatozoida po mililitru, s manje od 32% pokretnih i manje od devet odsto onih koji normalno izgledaju.
U zavisnosti od rezultata spermograma, muškarcu može biti dijagnostikovana azospermija (nema spermatozoida) ili oligospermija (smanjen broj spermatozoida). Svakako najteži oblik muške neplodnosti jeste azospermija, koji može biti opstruktivna, to jest posledica prepreke na putu semene tečnosti do izbacivanja tokom ejakulacije, ili neopstruktivna, u slučaju kada abnormalnost nije utvrđena. Ipak, važno je napomenuti da samojedan nalaz spermograma ne predstavlja sigurnu dijagnozu neplodnosti.
UZROCI STERILITETA KOD MUŠKARACA
Sterilitet muškarca može biti posledica hormonskog poremećaja, a mogu je izazvati fizički i psihički problemi. U najvećem broju slučajeva uzrokovana je oštećenjima testisa (koji onemogućavaju proizvodnju sperme), niskom produkcijom spermatozoida (oligospermija) i lošim kvalitetom sperme. Uzroci oligospermije su mnogobrojni, a mogu biti poznati i nepoznati. Od poznatih uzroka najčešći su varikocela (proširenje vena testisa), oštećeni semenovodi, hormonski poremećaji, urogenitalne infekcije, seksualno prenosive bolesti, preležane virusne infekcije (zauške), urođeni sindromi udruženi s oštećenjem spermatogenog epitela, febrilna stanja, tumori hipofize i testisa, anabolički
preparati i uticaj toksina iz okruženja. Poremećaj funkcije moždanih struktura (hipofize i hipotalamusa), neophodneza normalan rad testisa, takođe može izazvati neplodnost.Muškarci sa dijagnostikovanim tumorima testisa ili limfomima u više od 60 odsto slučajeva imaju i oligospermiju. Ukoliko je uzrok ovog poremećaja nepoznat, reč je o takozvanoj idiopatskoj oligospermiji, tada su fizički nalazi prilikom pregleda pacijenta normalni ili su testisi malo do umereno smanjeni. Značajni faktor u slučaju steriliteta kod muškaraca imaju i njihove životne navike. Aktivno i pasivno pušenje, hronični alkoholizam, zloupotreba droga, loša ishrana, stres, psihički problemi ili jake doze nekih lekova mogu kao posledicu imati redukovan broj spermatozoida, kao i njihovu smanjenu pokretljivost. Neplodnost može biti uzrokovana i intenzivnim vežbanjem, koje doprinosi proizvodnji visokog nivoa steroidnih hormona nadbubrežne žlezde i, posledično – manjku testosterona, a isti efekat postiže se unosom steroida u organizam. Tesan donji veš povisuje temperaturu u testisima, što rezultira smanjenjem produkcije spermatozoida, a izlaganje toksinima kao što su pesticidi, živa, benzen, bor i teški metali, kao i zračenju i toploti, te rad u industriji boja i lakova takođe kao posledicu ima oligospermiju. U retkim slučajevima vaginalni sekret žene umrtvljuje spermatozoide muškarca, iako su njegovi spermatozoidi mnogobrojni i pokretljivi.
STERILITET KOD MUŠKARACA LEČENJE I PREVENCIJA
Lečenje za nizak nivo spermatozoida zavisi isključivo od uzroka muške neplodnosti. U nekim slučajevima poremećaj se može izlečiti malim hirurškim intervencijama, u koje spada i otklanjanje varikocele. Hirurški se leči i testis koji nije spušten, bilo da se vraća u mošnice ili odstranjuje, ukoliko se proceni da mu je funkcija u potpunosti oštećena. Osim hirurški, sterilitet se otklanja i hormonskom terapijom, koju lekar propisuje u slućaju kada hipotalamus i hipofiza ne proizvode dovoljno hormona. Takođe, ukoliko analiza krvi otkrije veliki broj belih krvnih zrnaca, moguće je da pacijent ima infekciju reproduktivnog trakta koja ima uticaja na proizvodnju spermatozoida. U tom slučaju, terapija antibioticima može izlečiti infekciju, ali ne mora obavezno izlečiti sterilitet.
Neophodno je znati da se izostanak trudnoće kod pojedinih parova može rešiti vantelesnom oplodnjom jajne ćelije spermom supruga. S obzirom na to da je za začeće potrebna samo mala količina spermatozoida, takozvana in vitro oplodnja nameće se kao efikasno rešenje za muškarce s oligospremijom. Pošto je sterilitet odraz stanja čovekovog organizma, postoji velika verovatnoća da će muškarac koji ima zdrave životne navike proizvesti zdravu spermu.
